Skip to main content
Šteta usled ruskog napada 3. marta 2022. na Školu 21 u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

(Kijev) – U osam napada na grad Černigov u severoistočnoj Ukrajini početkom marta 2022, ruske snage su ubile i ranile brojne civile, kako danas navodi Hjuman rajts voč (Human Rights Watch). Od toga, četiri napada iz vazduha i sa zemlje predstavljala su jasno kršenje pravila rata. Reč je o bombardovanju stambenog kompleksa u kojem je ubijeno 47 civila, jednom napadu u kome je ubijeno najmanje 17 ljudi koji su čekali u redu za hleb ispred supermarketa i još dva odvojena napada, od kojih je u jednom korišćena naširoko zabranjena kasetna municija, koja je pričinila štetu u dve bolnice.

Ukrajinske snage su ugrozile civile u pet napada ruskih snaga, uključujući i onaj u kojem su snage Teritorijalne odbrane svoju bazu uspostavile u školi. U jednom od ruskih napada pogođena je bolnica, koja kao objekat uživa pojačanu zaštitu prema pravilima rata, što je ovaj napad učinilo nezakonitim uprkos mogućem prisustvu vojnog kontrolnog punkta u blizini bolnice. U preostala četiri napada je takođe prekršena zabrana neselektivnih ili nesrazmernih napada, uprkos očiglednom prisustvu ukrajinskih trupa u blizini.

„Ruske snage su u martu više puta napale naseljena područja u Černigovu sa zemlje i iz vazduha, kako se činilo, ne obazirući na gubitak života civila“, rekao je Belkis Vil, viši istraživač Hjuman rajts voča za krize i sukobe. „Neuspeh ukrajinskih snaga da sklone civile u pojedinim oblastima doprineo je povećanom broju žrtava, ali napadač je i dalje dužan razlikovati između civila i boraca”.

Ruska vojska je počela napade na Černigov 24. februara, prvog dana opšte ruske invazije na Ukrajinu. Hjuman rajts voč je istraživao napade na grad koji su se dogodili između 3. i 17. marta. Iako ruske snage nikada nisu zauzele Černigov, do kraja marta su praktično opkolile grad, zarobljavajući tako civile i izlažući ih daljem bombardovanju. Ruske snage su se povukle iz tog područja 31. marta, u okviru šireg povlačenja iz regiona Kijeva i Černigova.

Između 8. marta i 9. maja, Hjuman rajts voč je intervjuisao 34 osobe, uključujući 24 svedoka pomenutih osam napada, predstavnike hitnih službi, zvaničnike regionalne administracije Černigova i lokalne tužioce, koji su dali podatke o civilnim žrtvama. Istraživači su 19. i 20. aprila pregledali lokacije koje su bile pogođene tokom ovih osam napada.

Hjuman rajts voč je takođe pregledao satelitske snimke kako bi potvrdio datume i obim štete i pomogao da se utvrdi lokacija ukrajinskih snaga u blizini mesta napada. Čitulje ukrajinskim vojnicima objavljene u lokalnim medijima takođe su pomogle da se proceni je li se ukrajinsko vojno osoblje nalazilo u blizini mesta napada.

Ukrajinsko Odeljenje za zdravstvenu zaštitu Černigovske oblasti saopštilo je da je u ovih osam napada ubijeno najmanje 98 civila, a najmanje 123 je ranjeno. Načelnica odeljenja kaže da da su ove brojke zasnovane na izveštajima lokalnih bolnica, hitne medicinske pomoći i službenom dnevniku mrtvačnice. Hjuman rajts voču je dostavila podatke o imenima, dobi i polu 22 ubijene i 122 ranjene osobe u ovim napadima. Kaže da forenzički stručnjaci još uvek prikupljaju lične podatke u vezi sa drugim žrtvama te da će ih podeliti sa organizacijom kada budu kompletirani.

U najsmrtonosnijem od ovih osam napada, ruske snage su 3. marta bacile nekoliko nenavođenih bombi na kompleks stambenih zgrada, ubivši 47 civila. „Kada su se desile eksplozije, video sam ljude kako ispadaju kroz prozore“, kaže stanovnik jedne od zgrada. „Neki od njih su bili u plamenu“. Nekoliko svedoka kažu kako ne veruju da su ukrajinske snage bile u tom području u to vreme.

U napadu na centar grada 17. marta, ruske snage su sa lansera “Urgan” ispalile kasetnu bombu koja je oštetila medicinski kompleks u kojem se nalaze dve bolnice. Lokalni zvaničnici navode da je u napadu poginulo 14, a povređen 21 civil. Svedoci kažu da u tom trenutku nisu videli nikakve vojne ciljeve u tom području.

Od početka invazije na Ukrajinu, ruske snage su u svojim napadima više puta koristile kasetnu municiju, suštinski neselektivno oružje, usled kojeg su stradale na stotine civila i oštećene kuće, bolnice i škole. Ukrajinske snage su, kako se čini, bar jednom upotrebile kasetnu municiju.

Ozbiljna kršenja pravila rata, uključujući neselektivne i nesrazmerne napade počinjene sa zločinačkom namerom, to jest, namerno ili bezobzirno, predstavljaju ratne zločine. Pojedinci takođe mogu snositi krivičnu odgovornost za pokušaj činjenja ratnog zločina, kao i za pomaganje, omogućavanje ili podržavanje ratnog zločina. Komandanti i civilni rukovodioci mogu biti krivično gonjeni za ratne zločine po komandnoj odgovornosti u slučajevima kada su znali ili su trebali znati za počinjenje ratnih zločina, a kada nisu preduzeli dovoljne mere da ih spreče ili da kazne odgovorne.

Ruski napadi na Černigov svedoče o razornom uticaju eksplozivnog oružja sa dalekosežnim efektima u naseljenim područjima na civile i civilnu infrastrukturu, kao i o većoj verovatnoći nezakonitih, neselektivnih i nesrazmernih napada.

Ove vrste oružja imaju veliki radijus razaranja, u biti su neprecizne i oslobađaju više vrsta municije. Dugoročni efekti njihovog korišćenja su oštećenje civilnih objekata i kritične infrastrukture, ometanje usluga kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje, i raseljavanje lokalnog stanovništva.

Od 4.266 ubijenih i 5.178 ranjenih civila, koje je Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava zabeležila u Ukrajini između 24. februara i 7. juna – što su najverovatnije značajno manje brojke od stvarne situacije – većina je stradala od eksplozivnog oružja sa širokim dejstvom, između ostalog, granata ispaljenih iz teške artiljerije i višecevnih raketnih bacača u raketnim i vazdušnim napadima.

Rusija i Ukrajina treba da izbegavaju upotrebu eksplozivnog oružja sa širokim dejstvom u naseljenim područjima, saopštio je Hjuman rajts voč. Sve zemlje treba da podrže snažnu međunarodnu političku deklaraciju o boljoj zaštiti civila od upotrebe takvog oružja u naseljenim područjima.

„Razorni kopneni i vazdušni napadi ruskih snaga na Černigov pokazuju zašto eksplozivno oružje ne bi trebalo da se koristi u naseljenim urbanim sredinama“, rekao je Vil. „Sve vlade bi se trebale obavezati na jačanje zaštite civila od upotrebe eksplozivnih sredstava u selima, mestima I gradovima.“

© 2022 Human Rights Watch

Vazdušni napad na stambeni kompleks 3. Marta

Šteta na stambenoj zgradi usled višestrukih ruskih napada nenavođenim bombama bačenim 3. marta 2022. u Ulici Čornovola, grad Černigov, 19. april 2022. Lokalne vlasti su navele da je u napadu ubijeno najmanje 47 civila, a ranjeno 21. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Ruski avioni su 3. marta oko 12.15 časova bacilli nekoliko nenavođenih bombi na raskrsnicu u ulici Čornovola u stambenom naselju u centru Černigova. Prema saopštenju lokalnih vlasti u napadu je poginulo najmanje 47 civila, a ranjeno 32. U napadu je oštećena jedna stambena zgrada i još nekoliko stambenih i poslovnih objekata, u jednom od kojih je bila smeštena apoteka.

Hjuman rajts voč je telefonom razgovarao sa tri svedoka napada, uključujući lekara i dvoje stanovnika Černigova. Hjuman rajts voč je takođe proverio i analizirao 22 video-snimka i 12 fotografija snimljenih tokom i neposredno nakon napada.

Šteta na stambenim zgradama usled višestrukih ruskih napada nenavođenim bombama bačenim 3. marta 2022. u Ulici Čornovola, Černigov, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

„Bilo je nalik na oluju, ceo podrum se napunio prašinom“, rekao je doktor. „Onda je usledila eksplozija. Nekoliko prozora je razneseno, a bilo je i dosta vibracija. Eksplozije su svakodnevne ali ova je bila veoma snažna”.

Prema navodima doktora, on i njegove kolege zbrinule su 35 povređenih starosti od 7 do 55 godina. Kaže da se seća jednog dečaka koji je imao otvorenu ranu na skočnom zglobu i devojčice sa gelerom zaglavljenim na licu. Jedan dečak od 12-ak godina imao je gelere u mozgu i povrede lobanje, dodao je.

Krater od eksplozije i šteta na stambenim zgradama usled ruskog napada 3. marta 2022. u Ulici Čornovola, Černigov, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Istraživači Hjuman rajts voča koji su posetili mesto napada 19. aprila videli su najmanje pet kratera od eksplozije. Najmanje još jedna bomba je pogodila obližnju stambenu zgradu od 18 spratova, ozbiljno oštetivši dio zgrade od 12. do 15. sprata. Eksplozije su takođe ozbiljno oštetile dve devetospratnice i raznele prozore i ozbiljno oštetile fasade još dve devetospratnice. Teško je oštećena i apoteka u jednoj od ovih zgrada, kao i dom zdravlja koji u tom trenutku nije bio u upotrebi.

Šteta na stambenim zgradama usled ruskog napada 3. marta 2022. u Ulici Čornovola, Černigov, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Ovu područje nije bilo metom napada od 3. marta.

Olena Piatkina, stanovnica jedne od oštećenih zgrada, kaže da je bila u podrumskom skloništu kada je jedna od bombi pala samo nekoliko metara od njene zgrade:

Posle eksplozije, pogledala sam ulevo i videla svetlo kako ulazi u podrum. Puzala sam kroz ruševine. Napolju sam videla brojne požare. Dok sam izlazila iz podruma, jedan čovek mi je predao u naručje bebu koja je bila zalivena krvlju, moleći me da mu pomognem da izvuče preostalo troje dece koja su bila u stanu. Jedna je devojka bila pogođena u glavu i zalivena krvlju. Sva deca su bila u šoku i plakala.

Krater od eksplozije i šteta na stambenim zgradama usled ruskog napada 3. marta 2022. u Ulici Čornovola, Černigov, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Na osnovu intervjua i video-snimaka, Hjuman rajts voč nije pronašao nikakve naznake da su ukrajinske vojne snage bile raspoređene u tom području u vreme napada.

Napadi su, čini se, bili neselektivni i kao takvi prekršili su pravila rata kojima se zabranjuju napadi koji nisu usmereni na određeni vojni cilj.

Napadi na škole i kuće u Ulici Biloruski, 3. marta

Šteta usled ruskog napada na Školu br. 18, 3. marta 2022. u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

U tri napada 3. marta, ruske bombe su pogodile dve škole i nekoliko kuća u Ulici Biloruski, koje su međusobno udaljene svega nekoliko stotina metara. Hjuman rajts voč je razgovarao sa osam svedoka napada i uočio štetu.

Škola 18 je osnovna i srednja škola, ali nakon ruske invazije, snage lokalne Teritorijalne odbrane su tamo formirale svoj štab, kako navode stanovnici i dobrovoljni humanitarni radnici. Istovremeno, škola se koristila kao distributivni centar za hranu i drugu pomoć.

Šteta usled ruskog napada na Školu 21, 3. marta 2022. u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Oko 12.30 časova, avion koji je preletao to područje, bacio je bombu, navodi jedan svedok. Bomba je pričinila ozbiljnu štetu jednom delu škole, što je Hjuman rajts voč primetio tokom posete 19. aprila. U vreme kada je pogođena, u školi se nalazilo najmanje 150 ljudi, među kojima i neki pripadnici ukrajinskih oružanih snaga i snaga Teritorijalne odbrane, navodi svedok.

Lokalni zvaničnici su saopštili da je u napadu poginulo dvoje civila, a 14 je ranjeno. Fotografija iz škole objavljena na Fejsbuku 4. marta prikazuje dva tela prekrivena plastičnim folijama.

Neposredno pre ili posle napada na Školu 18, avion je bacio bombu na Školu 21, udaljenu 250 metara. Jedan srednjoškolac je ispričao da se nalazio u dvorištu svoje kuće, nekih 100 metara od škole, kada je „čuo zvižduk, a potom i veliku eksploziju”.

U trenutku napada, oko 200 civila sklonilo se u podrum škole jer njihove kuće nisu imale podrume, rekao je učenik. Čovek koji živi u blizini Škole 21 kaže da su snage Teritorijalne odbrane napravile vojni punkt sa vrećama peska ispred škole na raskrsnici sa Ulicom Biloruski. Jedna žena navodi da je nakon napada videla telo pripadnika Teritorijalne odbrane kako leži na vrećama peska.

Šteta usled napada na Školu 21 u Černigovu, 3. marta 2022, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Volonteri su bili u prizemlju i na prvom spratu Škole 21, gde su skupljali odeću i druge predmete za pripadnike Teritorijalne odbrane i kuvali za njih i pripadnike Oružanih snaga. Jedan učenik navodi da je možda bilo nekih vojnika koji su ulazili i izlazili iz škole da pokupe hranu i pomoć, a video je naoružane muškarce kako se voze u civilnim automobilima. Čovek koji živi u blizini škole navodi da su u školi spavali i pripadnici Teritorijalne odbrane.

Ruski napad 3. marta 2022. oštetio je nekoliko domova u Ulici Biloruski u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

U napadu na Školu 21 uništen je veći deo zgrade. Prema saopštenju lokalnih zvaničnika ubijeno je 9, a ranjeno 19 civila. Ubijeni i ranjeni su u trenutku napada bili u prizemlju, na spratu ili u dvorištu, rekao je jedan od studenata.

Jedna od ranjenih žrtava napada je 3. marta objavila priču na Instagramu u kojoj opisuje napad, a koja je nakon toga ponovo objavljena na Tviteru.

Lokalni medijski portal „Suspilne Media” objavio je šest čitulja pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su poginuli u napadima na Školu 18, Školu 21 i Ulicu Biloruski, što ukazuje na prisustvo vojske.

Neposredno nakon što su pomenute dve škole pogođene, na grupu kuća u Ulici Biloruski, nekih 150 metara od Škole 21, bačene su još dve bombe koje su ostavile dva velika kratera. Usled eksplozije uništeno najmanje osam i teško oštećeno sedam kuća, a na jednoj kući je oštećen krov i smrtno je stradalo najmanje šest osoba. Jedan student kaže da su on i njegov brat nakon napada požurili ka uništenim kućama da bi proverili u kakvom stanju su njihovi prijatelji:

Naši prijatelji su bili dobro, ali smo odlučili da kopamo u ruševinama ostalih kuća i kad smo počeli da kopamo, začuli smo glasove ispod ruševina. Izvukli smo jednu ženu i njenu majku i njenog 14-godišnjeg sina, ali on je već bio mrtav. Nastavili smo da kopamo po ostalim uništenim kućama i iskopali još troje mrtvih: stariju sestru moje nekadašnje školske drugarice, njenog dečka i starijeg čoveka za koga mislim da joj je bio otac ili deda.

Žena koja živi u blizini porušenih kuća kaže da je u porodici Volodimira Vasilčenka bilo mnogo žrtava. Njegova svekrva (86) je ubijena zajedno sa zetom Mihailom Želdakom (40) i Želdakovom ćerkom Polinom, studentkinjom treće godine filološkog fakulteta; poginuli su i Želdakov sin Glib, koji je imao 14 godina i išao u sedmi razred, i Polinina prijateljica koja je boravila kod ove porodice.

„Ljudi su kopali po ruševinama i začuo se glas“, rekla je žena. „Izvadili su jednog dečaka, bio je to mali Glib (...) Glava mu je bila smrskana.“

Želdakova supruga, Svitlana, i njena majka i Volodimirova supruga, Valentina Vasilčenko, preživele su napad, nakon čega su napustile grad, kaže ova žena. Želdakovi su se očigledno uselili u kuću Vasilčenkovih jer su pretpostavljali da je to područje bezbednije nego mesto na kom su živeli, ali svi su stradali osim Svitlane i Valentine.

Krater od eksplozije i šteta na grupi kuća usled ruskog napada 3. marta 2022. na Ulicu Biloruski u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Anatolij Vasilčenko, pripadnik Državne službe za vanredne situacije Ukrajine u Černigovu, kaže da na osnovu analize veličine kratera smatra da su sve napade na škole i oko njih izvršili avioni. Krateri od eksplozija i obim oštećenja na objektima koje je Hjuman rajts voč uočio ukazuju na upotrebu velikog eksplozivnog oružja dopremljenog vazdušnim putem, ukupne težine od najmanje 250 kilograma.

Propuštajući da ih izmeste sa mesta u blizini svojih snaga Ukrajinske snage nisu zaštitile civile pod svojom kontrolom od efekata, saopštio je Hjuman rajts voč. Korišćenje škola u vojne svrhe je takođe u suprotnosti sa Deklaracijom o bezbednim školama, koju je Ukrajina potpisala 2019. godine.

Iako su ruski napadi na snage Teritorijalne odbrane bili usmereni na legitimne vojne ciljeve, napadi na obližnje kuće su, čini se, bili neselektivni jer nije izgledalo da su bili usmereni na konkretan vojni cilj.

Napad na stambene zgrade u Aveniji Miru, 13. Marta

Šteta na stambenim zgradama usled ruskog napada 13. marta 2022. na Aveniju Miru u Černigovu, 19. april 2022. Lokalni zvaničnik izjavio je da je poginulo najmanje šest osoba. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Dana 13. marta, devetospratnicu u Aveniji Miru pogodila su dva projektila, a eksplozija druga četiri projektila napravila je kratere pored zgrade. Hjuman rajts voč je pregledao štetu i razgovarao sa dvoje svedoka napada.

Prema proceni jednog stanara sa petog sprata pogođene zgrade, koji je u to vreme bio kod kuće, skoro polovina od otprilike 200 porodica koje žive u zgradi bili su u zgradi u vreme napada. Prema rečima ovog stanara, njega su radnici hitne pomoći morali da izbave iz stana uz pomoć dizalice. Istraživači su uočili velika oštećenja na zgradi, kao i oštećenja na četiri novoizgrađene stambene zgrade u blizini, od kojih nijedna nije bila naseljena u trenutku napada.

Šteta na stambenoj zgradi usled ruskog napada 13. marta na Aveniju Miru u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Načelnica černigovske Službe za zdravstvenu zaštitu, Tetjana Lebedeva rekla je 20. aprila da ne zna ukupni broj mrtvih jer zvaničnici tek treba da izvade tela iz ruševina. Zvaničnici navode da je do 28. aprila iz ruševina iskopano i identifikovano šest tela. Dvoje stanara su kazali za Hjuman rajts voč da su u napadu poginule tri osobe – na trećem, četvrtom i šestom spratu, kao i jedan par i njihovo troje male dece koji su živeli na devetom spratu, porodica Manko. Jedan od stanara navodi da se nakon napada najmanje petoro stanara vodi kao nestali. „Moji prijatelji su živeli na trećem i četvrtom spratu – svi su poginuli“, rekao je jedan od stanara. „Nekada sam ih posećivao, a sada su svi mrtvi. Leže tamo ispod ruševina.”

Lebedeva i dvoje stanara kažu da je najmanje osam osoba povređeno, uključujući suprugu Volodimira Bolšaka (49) koji je stradao na šestom spratu.

Ovo nije bio prvi napad na ovu zgradu. Sedmi sprat ove zgrade pogođen je projektilom oko 7. marta, a drugi napad ostavio je dva mala kratera u neposrednom okruženju zgrade.

Jedan stanar zgrade kaže da misli da je video snage Teritorijalne odbrane u podrumu zgrade i u podrumu jedne od novoizgrađenih kula u susedstvu u vreme napada 13. marta.

Satelitski snimak načinjen dva dana pre ruskog napada na Aveniju Miru u Černigovu koji je 13. marta 2022. oštetio stambene zgrade i doveo do smrti najmanje šest osoba. Satelitski snimak © 2022 Planet Labs Inc. Analysis & Graphics © 2022 Human Rights Watch 

Hjuman rajts voč je pregledao satelitske snimke Avenije Miru, prikupljene pre i posle napada, koji pokazuju prisustvo nekoliko barikada na putevima 11. i 18. marta. Jedna barikada se nalazi ispred stambenih zgrada koje su oštećene u napadu. Vidi se i nekoliko barikada na snimcima od 11. marta, nekih 270 metara južno od stambenih zgrada, na raskrsnici Avenije Miru i Ulice Vladimira Drozda.

Satelitski snimak od 18. marta 2022, tri dana nakon napada, prikazuje štetu načinjenu na stambenim zgradama i nekoliko kratera. Snimak prikazuje blokade na putu i duboku jamu koju su možda koristile ukrajinske snage za raspoređivanje oklopnog vozila. Satelitski snimak © 2022 Planet Labs Inc. Analysis & Graphics © 2022 Human Rights Watch. Umetnuta fotografija, 19. april 2022. ©  2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Satelitski snimci od 18. marta pokazuju veliku i duboku jamu na drugoj strani Avenije Miru, preko puta oštećenih zgrada. Njena svrha ostaje nejasna, ali je možda korišćena za zaštitu oklopnog vozila. Krateri od eksplozije i oštećene zgrade vidljive na slici od 18. marta slažu se sa iskazima svedoka napada i onim što su predstavnici Hjuman rajts voča videli na licu mesta. Hjuman rajts voč nije zatekao čitulje pripadnicima ukrajinskih oružanih snaga iz tog perioda i sa tog mesta.

Zakonitost napada delimično zavisi od toga da li su se na tom mestu nalazile jedinice Teritorijalne odbrane i vojna vozila, što predstavlja legitimne vojne ciljeve. Međutim, čak i da su ukrajinske snage bile raspoređene u blizini ili u zgradi, u napadu se mora razlikovati između boraca i civila, a očekivani gubitak života civila ne smije biti nesrazmeran vojnoj prednosti koja se očekuje od napada. Ako u tom trenutku nije bilo prisustva vojnih ciljeva, napad bi bio protivpravan.

Napad na red za hleb u Ulici Dotsenka, 16. marta

Krater od eksplozije nakon ruskog napada 16. marta 2022. u kome je prema izveštajima poginulo 17, a ranjeno 25 osoba, dok su čekali u redu za hleb u Ulici Dotsenka u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

Dana 16. marta oko 9 sati ujutru, na desetine ljudi okupilo se kod kapije ispred prijemnog magacina supermarketa „Sojuz“ u redu za besplatni hleb kada je projektil eksplodirao ispred njih. Ukrajinske vlasti saopštile su da je najmanje 18 ljudi poginulo, a 26 je ranjeno. Hjuman rajts voč je razgovarao sa četiri osobe koje su svedočile napadu i jednu osobu koja je na mesto događaja stigla 30 minuta kasnije.

Dominik Serdijuk (14) kaže da je čekao u redu sa ostalim stanovnicima naselja koji su čuli da mogu dobiti hleb:

U početku je bilo tiho i mirno, a onda se odjednom začuo prasak, pa sivi dim, pa eksplozija. Ljudi su pali na zemlju i tada je nešto počelo da smrdi. Našao sam se na zemlji, a kad sam pogledao dole video sam ranu i krv na levom kolenu i još jednu na desnom kolenu. Prišla mi je neka starica i zavezala mi komad tkanine iznad levog kolena kao zavoj da zaustavi krvarenje, a neki čovek mi je pokrio levo koleno krpom i na ramenu me odneo prema kući. Pre nego što smo stigli, prišla su nam četvorica muškarca, položila me na drvenu ploču i odnela me u školu koja je služila kao improvizovana ambulanta.

Serdijuku je pružena medicinska pomoć i prilikom intervjua 19. aprila mogao je da hoda ali šepajući. Lekar mu je rekao da mu nedostaje fragment kosti u levom kolenu.

Kapije oštećene metalnim fragmentima usled ruskog napada 16 marta 2022, u kome su poginule i ranjene osobe koje su čekale u redu za hleb u Černigovu, 19. april 2022. © 2022 Belkis Wille/Human Rights Watch

U trenutku ovog napada, drugi projektil je pogodio stambenu zgradu udaljenu 150 metara. Stanar zgrade kaže da je eksplozija izazvala požar u kome je poginula žena koja je živela na prvom spratu zgrade, i još jedna, Oleksandra (65), koja je živela na četvrtom spratu. Još jedna komšinica, Valentina Zaharovna (73) stradala je čekajući u redu za hleb, kaže ovaj stanar.

Hjuman rajts voč je pregledao krater koji je projektil napravio i tragove na zidu izazvane eksplozijom, kao i ostatke kapije i brojne rupe na njoj nastale usled udara.

Svih pet svedoka kaže da, prema njihovom saznanju, na tom području u to vreme nije bilo pripadnika Oružanih snaga Ukrajine niti jedinica Teritorijalne odbrane. Jedan radnik u supermarketu kaže da je neko vrijeme viđao vojnike oko prijemnog magacina krajem februara i početkom marta, ali da su oni napustili to područje mnogo pre napada. Hjuman rajts voč je 19. aprila pronašao ukrajinsku vojnu uniformu u uglu prijemnog magacina, ali nije mogao da utvrdi kako je tu dospela, niti kada. Hjuman rajts voč nije zatekao čitulje pripadncima ukrajinskih oružanih snaga koje odgovaraju datumu ili mestu ovog napada.

Napadi su, čini se, bili neselektivni i kao takvi prekršili su pravila rata kojima se zabranjuju napadi koji nisu usmereni na određeni vojni cilj.

Napad na Regionalnu dečju bolnicu, 17. Marta

Dana 17. marta oko 9:30 ujutro, najmanje jedna kasetna bomba ispaljena sa lansera „Uragan“ pogodila je medicinski kompleks u kojem se nalazi petospratna černigovska Regionalna dečja bolnica, u Ulici Pirohova. Prema saopštenjima lokalnih zvaničnika u napadu je poginulo 14 civila, a 24 je povređeno.

Tragovi krvi na trotoaru ispred Regionalne dečje bolnice u Černigovu, što se može dovesti u vezu sa detonacijom fragmentacione podmunicije 9N235 nakon ruskog napada 17. marta 2022, 19. april 2022. © 2022 Alexx Perepölov/Human Rights Watch

Hjuman rajts voč je razgovarao sa dvoje svedoka napada. Volodimir Andrijuščenko, pedijatar u dečjoj bolnici, kaže da je tog dana u zgradi bolnice bilo najmanje 20 pacijenata, od kojih niko nije povređen u napadu. Kaže da su geleri probili zidove i razbili prozore bolnice te ranili najmanje jednog čoveka, koji je u vrijeme prve eksplozije bio napolju sa grupom ljudi koji su pušili. Ranjenog muškarca su potom odvukli u bolnicu.

Andrijuščenko navodi da je nakon prve eksplozije video oko pet manjih eksplozija, nalik na svetlucavi vatromet, koje su usledile u razmaku od nekoliko sekundi. Posle ovog napada, automobil koji je bio parkiran ispred bolnice, bio je izrešetan „kao sito“, dodao je.

Andrijuščenko kaže da je u toj oblasti video nekoliko neeksplodiranih kasetnih bombica. Takođe, pronašao je mali komad čelične šipke zaglavljen u izolacijskom materijalu štoka prozora svog ureda, koji je očito tu skončao prilikom eksplozije kasetne bombe.

Vasilčenko, pripadnik Državne službe za vanredne situacije, kaže da je njegov tim pronašao četiri neeksplodirane kasetne bombe 9N210 ispaljene iz ruskog raketnog lansera Uragan kalibra 220 mm, od čega jednu u dvorištu bolnice, kao i prazno kućište bombe zabijeno u zemlju nekih 20 metara od glavne zgrade bolnice. Pokazao je Hjuman rajts voču fotografiju na kojoj je zabeležena sva podmunicija za koju tvrdi da je pronađena u bolnici.

Teretni deo rakete sa kasetnom municijom „Uragan“ koja je udarila blizu Regionalne dečje bolnice u Černigovu tokom ruskog napada 17. marta 2022, 17. mart 2022. © 2022 Volodymyr Andriushchenko

Prilikom posete lokaciji 20. aprila, Hjuman rajts voč je identifikovao sedam kratera od podmunicije korišćene u napadu, uključujući pet sa ujednačenim obrascima rasprskavanja, kao i više okruglih i ovalnih rupa u tankoj metalnoj ogradi, što je dosledno eksploziji kasetne bombe, na udaljenosti od 15 metara od Regionalne dečije bolnice i 55 metara od obližnje Gradske bolnice broj 1, koja nije oštećena u napadu. Andrijuščenko kaže da je u napadima pogođeno i nekoliko kuća u stambenoj zoni oko bolnica.

Vasilčenko kaže da u vreme napada nije primetio prisustvo bilo kakvih vojnih snaga u tom području. Hjuman rajts voč nije pronašao ništa što ukazuje da su ukrajinske snage bile u blizini u tom trenutku. Nisu pronađene čitulje pripadnicima ukrajinskih oružanih snaga koji su tog dana poginuli.

Prema pravilima rata, bolnice uživaju pojačanu zaštitu, što napade na ovaj bolnički kompleks čini protivpravnim. Pored toga, upotreba kasetne municije je takođe bila nezakonita, budući da ona po svojoj prirodi predstavlja neselektivno oružje.

Napad na Gradsku bolnicu br. 2 u Černigovu, 17. marta

Dana 17. marta oko 16.20 časova projektil je oštetio Gradsku bolnicu broj 2, koja je smeštena u medicinskom kompleksu na severoistoku Černigova. U kompleksu se nalaze porodilište i Gradska bolnica broj 3, koji nisu oštećeni u napadu. Lokalne vlasti saopštile su da su dvoje lekara i dve medicinske sestre pretrpeli povrede od razbijenog stakla. Hjuman rajts voč je razgovarao sa dvoje svedoka napada.

Šteta usled ruskog napada 17. marta 2022. na Gradsku bolnicu br. 2 u Černigovu, 20. april 2022. © 2022 Alexx Perepölov/Human Rights Watch

Jedan zdravstveni radnik kaže da je u to vreme bio ispred Gradske bolnice broj 2 i da je u blizini čuo nekoliko eksplozija. Mnogi pacijenti i medicinsko osoblje potražili su sklonište u podrumu. Tri projektila su tada pogodila i samu bolnicu, od kojih je jedan pogodio hiruršku kliniku.

„Sledećeg jutra smo izašli napolje i videli da je, umesto snega, sve prekriveno krhotinama stakla“, dodao je.

Tokom posete bolnici 20. aprila, Hjuman rajts voč je uočio da je većina prozora razbijena, a krov oštećen. Na pojedinim spoljnim i unutrašnjim zidovima bile su vidljive rupe i pukotine.

Zdravstveni radnik kaže da nije video ukrajinske oružane snage u tom području u vreme napada. Video je nekoliko policajaca, koji su bili u civilnoj odeći, kako proveravaju dokumenta ljudi koji su ulazili u zgradu.

Irina Goi, načelnica Službe za održavanje u bolnici, kaže da je vojska uspostavila kontrolni punkt nekih 50 metara južno od bolnice, sa dva vojnika koji su proveravali dokumente stanovnika.

Satelitski snimak načinjen 18. marta 2022, dan nakon ruskog napada, prikazuje blokade na putu i kružne strukture nepoznate svrhe duž nekoliko delova Ulice Travnia, oko 50 metara južno od Gradske bolnice br. 2 u Černigovu. Satelitski snimak © 2022 Planet Labs Inc. Analysis & Graphics © 2022 Human Rights Watch. 

Satelitski snimci od 18. marta pokazuju moguću barikadu na nekih 50 metara od bolnice, otprilike na lokaciji koju je Goi spomenula, kao i tri kružne konstrukcije prečnika otprilike 4 metra, pored barikade. Hjuman rajts voč nije mogao da utvrdi njihovu svrhu. Na satelitskim snimcima s kraja aprila više nije bilo tragova ovih konstrukcija.

Istraživač iz ukrajinskog Hjuman rajts voča je posetio lokaciju 13. maja. Iako jama više nema, zemlja na tim delovima je nedavno prekopana, nekoliko metara dalje ležali su ostaci vreća sa peskom, kakve se često koriste za vojne barikade.

Hjuman rajts voč nije pronašao nijednu čitulju nakon napada koja bi se povezala sa pripadnicima ukrajinskih oružanih snaga.

Prema pravilima rata, bolnice uživaju pojačanu zaštitu, što napad na ovaj objekat čini protivpravnim. Prisustvo vojnog punkta u blizini bolnice ne utiče na zaštićeni status bolnice.

Međunarodno humanitarno pravo

Međunarodno humanitarno pravo, ili pravila rata, koja se primenjuju i u slučaju međunarodnog oružanog sukoba u Ukrajini, sadržana su i u Ženevskim konvencijama iz 1949. godine, Prvom dopunskom protokolu uz Ženevske konvencije (Protokol I) i međunarodnom običajnom pravu.

Pravila rata obavezuju strane u sukobu da u svakom trenutku razlikuju borace od civila. Civili nikada ne smeju biti namerna meta napada. Strane u sukobu su dužne da preduzmu sve moguće mere predostrožnosti kako bi svele na najmanju moguću meru štetu po civile i civilne objekte. Napadi mogu biti usmereni samo na vojne ciljeve. Zabranjeni su napadi usmereni na civile, kao i oni koji ne prave razliku između boraca i civila, odnosno oni koji bi naneli nesrazmerno veliku štetu u odnosu na predviđenu konkretnu i direktnu vojnu prednost.

Vojne snage moraju, u meri u kojoj je to moguće, izbegavati da vojne ciljeve – uključujući borce, oružje i opremu – smeštaju unutar ili u blizini gusto naseljenih područja, i nastojati da sklone civile iz blizine vojnih ciljeva.

Prema pravilima rata , bolnice i druge medicinske ustanove moraju se „poštovati i štiti “ u svim okolnostima. Medicinske ustanove su zaštićene od napada osim kada se koriste za vršenje neprijateljskih radnji koje su van njihove humanitarne funkcije. Čak i u takvim okolnostima, mogu biti metom napada samo ako su prethodno upozorene i ako im je dato razumno vremensko ograničenje te ako se to upozorenje ne ispoštuje. Prisustvo povređenih boraca ili naoružanog osoblja koje obezbeđuje zgradu medicinskih ustanova ne menja njihov civilni karakter.

Snage koje vrše napad nisu oslobođene obaveze da uzmu u obzir rizik napada po civile, između ostalog, dužne su da izbegnu nanošenje nesrazmerne štete civilima, čak i kad je strana koja se brani locirala vojne ciljeve unutar ili blizu naseljenih mesta. Drugim rečima, prisustvo snaga u naseljenom području ne opravdava napad na to područje, ukoliko nije uzet u obzir rizik po civilno stanovništvo, odnosno ukoliko se ne pravi razlika između boraca i civila i ako se ne poštuje princip proporcionalnosti.

Strane u sukobu su dužne da daju efikasno upozorenje o napadu koji može da ugrozi civilno stanovništvo, osim ako okolnosti to ne dopuštaju. „Efikasno “ upozorenje je ono koje uzima u obzir vreme izdavanja upozorenja i daje mogućnost civilima da napuste to područje. Upozorenje koje civilima ne daje dovoljno vremena da se povuku u sigurnije područje ne smatra se „efikasnim“.

Deklaraciju o bezbednim školama, političko opredeljenje da se preduzmu konkretni koraci kako bi učenici, nastavnici i škole bili bezbedniji tokom oružanog sukoba, između ostalog i uzdržavanjem od korišćenja škola u vojne svrhe, podržala je Ukrajina, ali ne i Rusija. Zabranjeni napadi na škole i bolnice predstavljaju teška kršenja prava dece u oružanim sukobima zbog kojih bi počinioci napada trebali biti stavljeni na godišnju „listu srama“ generalnog sekretara UN.

Your tax deductible gift can help stop human rights violations and save lives around the world.

Region / Country