Skip to main content

Kosovo: Optužnica za ratne zločine korak ka pravdi

Zaštita svedoka od suštinskog značaja

Predsednik Kosova Hašim Tači tokom konferencije za štampu u prestonici Kosova, Prištini, ponedeljak, 21. januar 2019. ©2019 Visar Kryeziu/AP Photo

(Brisel) - Optužnica protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i drugih bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova objavljena 24. juna 2020. predstavlja korak napred po pitanju pravde za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom i nakon rata na Kosovu 1998-1999, navodi se danas iz organizacije Human Rights Watch.

U saopštenju Specijalizovanog tužilaštva Kosova  kojim je najavljena optužnica, navodi se da se ona sastoji od deset tačaka i optužene tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje. U optužnici se navodi da Tači, Kadri Veselji, takođe bivši komandant OVK, i neimenovani drugi osumnjičeni „snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.” Žrtve ovih zločina čine kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici.

„Ova optužnica predstavlja korak napred za pravdu, budući da su navodi o ovim zločinima dve decenije pravili senku nad Kosovom”, izjavila je Lotte Leicht, direktorka HRW za Evropsku uniju. „Nakon godina zahtevanja pravde, žrtve iz svih etničkih grupa konačno bi mogle da dobiju pravedno suđenje.”

U toku rata, Tači je bio lider političkog krila Oslobodilačke vojske Kosova koja se borila za nezavisnost Kosova od Srbije. Nakon rata, bio je predsednik Vlade, a 2016. godine je izabran za presednika.  

Pitanje zaštite svedoka,  ključni problem tokom brojnih suđenja za ratne zločine bivšim pripadnicima OVK, kako na Kosovu, tako i u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i dalje predstavlja ključni izazov za postizanje pravde, navodi Human Rights Watch.

Upravo usled potrebe za zaštitom svedoka i dokaznog materijala, istraga ovih slučajeva, kao i sâm specijalni sud, bili su bazirani u inostranstvu – prvo u Briselu, a zatim u Hagu. Sud koji će razmatrati ove slučajeve, Specijalizovana veća Kosova, funkcioniše prema zakonima Kosova, ali s međunarodnim sudijama i tužiocima. Pre eventualnog početka suđenja, optužnicu mora da potvrdi veće za prethodni postupak.

Tužilaštvo je objavilo optužnicu tri dana pre zakazanog sastanka u Vašingtonu između Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na temu odnosa Kosova i Srbije. U izjavi iz kabineta predsednika Tačija nadodi se da je on „prekinuo službeno putovanje.”

Tužilaštvo je navelo da je bilo neophodno najaviti optužnicu u ovom trenutku, usled kontinuiranih nastojanja Tačija i Veseljija da „ometaju i podrivaju“ rad suda, uključujući i „tajnu kampanju da bi se ukinuo zakon kojim su Specijalizovana veća osnovana kao sud, kao i da bi na drugi način opstruirali rad suda, a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde.”

Tači je u novembru 2019. godine pisao američkom državnom sekretaru Majku Pompeu sa zahtevom da SAD promene nadležnost i lokaciju suda. U odgovoru koji je procureo u medije, Pompeo je naglasio podršku Vlade SAD sudu i naveo da bi Kosovo snosilo ozbiljne posledice ukoliko ne bi sarađivalo. Naveo je i da bi menjanje glavnih karakteristika suda „ozbiljno narušilo međunarodni kredibilitet i položaj Kosova … i opteretilo budućnost Kosova kao članice evroatlantske porodice naroda i međunarodne zajednice.”

Uprkos ovim komentarima, SAD su aktivno delovale u podrivanju međunarodne pravde i odgovornosti za ratne zločine, napadajući Međunarodni krivični sud, uključujući i izvršnom odlukom od 11. juna 2020.  kojom se odobravaju sankcije i zabrane putovanja koje bi mogle biti iskorišćene protiv osoblja Međunarodnog krivičnog suda, kao i lica koja mu pomažu.

Specijalizovana veća Kosova nadležna su za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge zločine prema zakonu Kosova, a u vezi s navodima sadržanim u izveštaju Saveta Evrope iz 2010. godine. Njima se optužuje nekolicina bivših visokih zvaničnika OVK, uključujući Tačija i Veseljija, za odgovornost za otmice, prebijanja, pogubljenja po kratkom postupku i, u nekim slučajevima, nasilno otklanjanje ljudskih organa radi prodaje kako bi bili korišćeni za transplantaciju, na teritoriji Albanije, tokom i nakon rata na Kosovu.

Na temelju izveštaja Saveta Evrope, EU je, uz snažnu podršku SAD, formirala Specijalnu istražnu operativnu grupu (SITF) kako bi ispitala optužbe i eventualno porkrenula postupak krivičnog gonjenja. Glavni tužilac SITF je 2014. godine predstavio svoje opšte nalaze, uključujući one o zastrašivanju svedoka. EU je zatim formirala specijalizovana veća u Hagu  da sude u tim predmetima.

Skupština Kosova je u avgustu 2015. godine odobrila ustavni amandman koji dopušta funkcionisanje suda baziranog u inostranstvu i donošenje zakona kojim se to telo formalno uspostavlja. Pojedini kosovski političari pokušali su da odstupe od ovih obaveza u januaru 2018. godine, ali su naišli na žestok otpor EU i pet država članica takozvane Kvinte – SAD, VB, Nemačke, Francuske i Italije.

Tribunal UN za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji sudio je u postupcima protiv 13 osoba za navodne ratne zločine na Kosovu. Osuđeno je pet visokih zvaničnika Srbije, odnosno Jugoslavije, jedan je oslobođen optužbi, a bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je 2006. godine tokom postupka koji je protiv njega vođen. Dvojica optuženih albanske nacionalnosti su osuđena, a četvorica oslobođena optužbi, uključujući bivšeg predsednika Vlade Kosova Ramuša Haradinaja. MKSJ je prestao s radom u decembru 2017. godine.

„Ova optužnica dovodi žrtve, preživele, i njihove porodice jedan korak bližim saznavanju istine o zločinima počinjenim protiv njih, u verodostojnom postupku,” navela je Leicht. „Ona predstavlja i značajan podsetnik da pravda može biti dostižna za one kojima se činila van domašaja.”

Your tax deductible gift can help stop human rights violations and save lives around the world.

Region / Country