(Budimpešta) – Sporazum postignut 19. aprila između Srbije i Kosova pruža jedinstvenu priliku za poboljšanje zaštite ljudskih prava u obe zemlje, saopštio je danasHuman Rights Watch.
Nedostatak saradnje između Prištine i Beograda podrivao je utvrđivanje odgovornosti za ratne zločine i druge ozbiljne zloupotrebe, i osujećivao je slobodno kretanje, smatra Human Rights Watch. Obe vlade takođe moraju učiniti više da bi zaštitile prava manjina, obezbedile pune garancije za vladavinu prava širom Srbije i na Kosovu, i unapredile medijske slobode, dodaje Human Rights Watch.
„Sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine je pozitivni korak ka miru i pomirenju u regionu“, rekla je Lydia Gall, istraživač Human Rights Watch-a za Istočnu Evropu i Balkan. „Uz posvećenost obe vlade i podršku njihovih partnera iz Evropske unije, sporazum bi mogao unaprediti zaštitu ljudskih prava za sve, i na Kosovu i u Srbiji“.
Srbija i Kosovo su 19. aprila 2013. godine potpisali Prvi sporazum o principima kojima se uređuje normalizacija odnosa. Kosovski parlament ga je odobrio 21. aprila i očekuje se da ga Narodna skupština Republike Srbije odobri tokom ove sedmice.
Sporazum od 15 članova se prevashodno odnosi na status delova severnog Kosova pod srpskom kontrolom. Njim se obezbeđuje značajna autonomija za četiri opštine kojima upravljaju Srbi na severnom delu Kosova: Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i i Zubin Potok. Ipak, izbori će se u te četiri opštine održavati u skladu sa kosovskim propisima.
Ovim sporazumom se takođe Srbima daje pravo da biraju regionalnog komandira policije, te obezbeđuje da u većini sudova na severu sudije budu Srbi. Međutim, policija i sudovi će biti integrisani u kosovsku policiju i pravosudni sistem. Time će se ukloniti zasebne institucije pod srpskom kontrolom povezane sa Beogradom koje funkcionišu još od 1999. godine kada je na Kosovu uspostavljena uprava Ujedinjenih nacija.
Evropska komisija je 22. aprila preporučila državama članicama Evropske unije, po osnovu postignutog sporazuma, da se Srbiji dopusti da započne zvanične razgovore o članstvu u Evropskoj uniji, a da bi Kosovo trebalo da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi korak ka članstvu na kraju tog procesa. Poštovanje ljudskih prava i vladavine prava su ključni uslovi za članstvo u Evropskoj uniji.
Uprkos težnjama za pridruživanjeEvropskoj uniji, Srbija i Kosovo još uvek imaju problema sa ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, saopštava Human Rights Watch. Na Kosovu, problemi sa zaštitom svedoka i zaostali nerešeni predmeti u sudovima otežavaju vođenje krivičnih postupaka za počinjene ratne zločine i ozbiljne posleratne zloupotrebe. Krivično gonjenje zbog počinjenih ratnih zločina pred domaćim sudovima u Srbiji se usporilo.
Nedostatak saradnje između Beograda i Prištine ometa utvrđivanje odgovornosti i otežava slobodno kretanje preko zajedničke granice. Romi, Aškalije i Egipćani―manjinska grupa koja govori albanski jezik―suočavaju se na Kosovu sa diskriminacijom u pogledu stanovanja, obrazovanja i zapošljavanja, a Romi u Srbiji se suočavaju sa diskriminacijom i prisilnim raseljavanjima. Lezbijke, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe suočavaju se sa diskriminacijom i u Srbiji i na Kosovu. Medijske slobode su problem na oba mesta, uključujući pretnje novinarima. Srpskom sistemu azila manjka adekvatan kapacitet ili zaštita od nebezbednih povrataka azilanata.
„Ako su Beograd i Priština posvećeni procesu pridruživanja Evropskoj uniji, neophodno je da pokažu kako ozbiljno pristupaju svojim obavezama u oblasti ljudskih prava“, rekla je Gall. „To znači da sarađuju na utvrđivanju ratnih zločina i ozbiljnih posleratnih zloupotreba, te da poboljšaju svoj učinak u pogledu zaštite ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima“.
Kosovo je proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine, nakon devet godina uprave Ujedinjenih nacija uz podršku mirovnih snaga pod vođstvom NATO-a. Srpske snage su se povukle sa Kosova u junu 1999. godine. Nezavisnost Kosova je zvanično priznalo više od 90 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i 22 zemlje članice Evropske unije, ali ne i Srbija.
