(Brisel, 10. jun 2011) - Odluka Evropske unije da pokrene specijalnu krivičnu istragu o navodnim zločinima na Kosovu i u Albaniji nakon rata na Kosovu je dobrodošao korak napred u oblasti pravde i vladavine prava na Balkanu, saopštio je Human Rights Watch danas.
Uspeh istrage zavisi od imenovanja iskusnog višeg tužioca, delotvornog programa za relokaciju svedoka izvan regiona i pune podrške država članica Evropske unije i američke vlade, smatra Human Rights Watch.
„Ova specijalna istraga Evropske unije nas približava zadovoljavanju pravde u slučaju teških zločina počinjenih nakon rata na Kosovu", rekao je Bendžamin Vord, zamenik direktora za Evropu i Centralnu Aziju pri Human Rights Watch-u. „Neophodan je iskusan i uticajan viši tužilac radi sastavljanja delotvornog tima, garantovanja bezbednosti svedoka i dobijanja podrške ključnih vlada, uključujući Sjedinjene Američke Države".
Tim predvođen glavnim tužiocem će sprovesti specijalnu istragu koja će zvanično biti sastavni deo Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX), ali će biti smešten u zasebnim objektima u Briselu i u Prištini.
Cilj istrage je da se provere navodi o otmicama, nestancima, egzekucijama, trgovini organima i drugim teškim zločinima. Istražiće se navodna koordinacija između bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i aktuelnih kosovskih lidera, uključujući premijera Hašima Tačija.
Navode o zločinima predočio je švajcarski senator Dik Marti u svom izveštaju u decembru 2010. godine Savetu Evrope.
Odbor Evropske unije za politiku i bezbednost odobrio je osnivanje istražnog tima 25. maja 2011. godine, uz zvaničnu podršku svih 27 zemalja članica Evropske unije.
Podrška Sjedinjenih Američkih Država ovoj istrazi je suštinski važna, imajući u vidu bliske odnose sa vladama na Kosovu i u Albaniji, saopštio je Human Rights Watch.
„Kao zemlja koja je pružila ključnu potporu intervenciji NATO-a 1999. godine i potonjoj nezavisnosti Kosova, Amerika ima odgovornost da promoviše i štiti vladavinu prava na Kosovu", rekao je Vord. „To znači da treba da pruži punu podršku rigoroznoj istrazi o svim verodostojnim navodima o teškim zločinima".
Izmenjeni program zaštite svedoka, koji podrazumeva mogućnost relokacije svedoka izvan Kosova, ključan je za uspeh specijalne istrage, saopštava Human Rights Watch.
Nevoljnost svedoka da istupe zbog straha od odmazde protiv njih ili njihovih porodica podrivale su prethodne istrage o političkom nasilju i organizovanom kriminalu na Kosovu. Relokacija izvan regiona je često jedini način da se zaštite svedoci, ali zapadne vlade su obično nevoljne da tako postupe, uglavnom zbog unutrašnjih političkih razloga, smatra Human Rights Watch.
„Suština je da će ova istraga uspeti jedino ako se američka i evropske vlade budu obavezale da prihvate svedoke i članove njihovih porodica čija bezbednost iziskuje relokaciju", rekao je Vord.
Četiri stotine sedamdeset osoba je nestalo po okončanju rata 1999. godine i ulaska trupa NATO-a na Kosovo. Devedeset pet tih osoba su etnički Albanci; ostali su ne-Albanci, uglavnom Srbi.
„Ova specijalna istraga može pomoći da se zatvori priča u užasima rata na Kosovu", rekao je Vord. „Ipak, od ključne je važnosti da se pruži neophodna podrška kako bi se posao obavio valjano".
