(Brisel, 19. januar 2011.) - Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu bi trebalo da imenuje nezavisnog tužioca na visokom nivou radi istrage navodnih zločina bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), saopštio je Human Rights Watch danas. Poboljšani program za zaštitu svedoka i relokaciju takođe je neophodan za kredibilnu istragu, dodao je Human Rights Watch.
Navodi o otmicama, nestancima, egzekucijama, trgovinom organima i drugim teškim krivičnim delima kojima su koordinirali vodeći kosovski političari obelodanjeni su u izveštaju Saveta Evrope iz decembra 2010. godine, koji je pripremio švajcarski senator Dik Marti.
„Misija Evropske unije na Kosovu suočiće se s velikim preprekama u sprovođenju kredibilne istrage o ovim ozbiljnim optužbama", izjavila je Lote Lajht, direktorka Human Rights Watch-a za Evropsku uniju. „Suštinski je važno imati nezavisnog tužioca na visokom nivou, delotvoran program zaštite svedoka - uključujući mogućnost da se svedoci relociraju izvan Balkana - i nivo bezbednosti koji iziskuje tako delikatna istraga".
Parlamentarna skupština Saveta Evrope će razmotriti Martijev izveštaj 25. januara 2011. godine.
Vlade Kosova, Albanije i Sjedinjenih Američkih Država su pozdravile istragu Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX) o navodima iznetim u Martijevom izveštaju. Međunarodna policija, tužioci i sudije koji čine EULEX rade sa svojim domaćim kolegama na jačanju i razvoju domaćih mehanizama u oblasti pravosuđa i odgovornosti.
Sjedinjene Američke Države i vlade država članica Evropske unije bi trebalo da zatraže imenovanje nezavisnog specijalnog tužioca i istražnog tima, saopštio je Human Rights Watch, kao i da im pruže političku podršku na visokom nivou koja je neophodna za uspešan ishod operacije.
Kredibilna istraga pod okriljem EULEX-a, koju bi vodio nezavisni specijalni tužilac, trebalo bi da ispuni sedam kriterijuma, smatra Human Rights Watch:
•1. Istragom bi trebalo da rukovodi nezavisni specijalni tužilac na visokom nivou koji ima prethodnog iskustva iz istraga vezanih za složene krivične predmete i koji bi imao ovlašćenje da imenuje članove sopstvenog istražnog tima;
•2. Sedište istražnog tima bi trebalo da se nalazi izvan Kosova i Albanije kako bi se osigurala bezbednost dokaza i da bi se zaštitilo osoblje od potencijalnog zastrašivanja;
•3. Nužan je pristup funkcionalnom programu zaštite svedoka, uz saglasnost Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih vlada da prihvate svedoke i članove porodica čija bezbednost iziskuje njihova relociranje;
•4. Neophodni su bezbedni sistemi za skladištenje i očuvanje integriteta dokaznog materijala, kao i informaciono-tehnološki sistemi kojima je pristup ograničen na osoblje specijalne istražne jedinice;
•5. Potrebni su temeljno provereni prevodioci za sve lokalne jezike;
•6. Neophodan je zagarantovan budžet kako bi se vodilo više složenih istraga;
•7. Potrebna je puna saradnja relevantnih vlasti - na Kosovu, u Albaniji i Srbiji, između ostalih - i međunarodnih institucija, uključujući EULEX; Misija prelazne uprave Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK); i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija bi takođe trebalo da izvrše pritisak na vlade Kosova, Albanije i Srbije, i druge zemlje, kako bi se obezbedila puna saradnja sa istragom, saopštava Human Rights Watch. To podrazumeva prihvatanje zahteva za dokazima ili iskazima zvaničnika, te izvršenje hapšenja.
U izveštaju Saveta Evrope, koga je jednoglasno odobrio Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine 16. decembra 2010. godine, navodi se da je grupa bivših pripadnika OVK-a, uključujući odlazećeg kosovskog premijera Hašima Tačija, odgovorna za otmice, prebijanja, egzekucije po kratkom postupku i, u nekim slučajevima, prisilno uklanjanje ljudskih organa na albanskoj teritoriji nakon što se rat na Kosovu okončao 12. juna 1999. godine. U izveštaju se kaže da su žrtve bile uglavnom Srbi i Romi sa Kosova, ali i etnički Albanci osumnjičeni za saradnju sa srpskim vlastima pre i tokom rata, ili pripadnici rivalskih naoružanih grupa.
Takođe se u izveštaju ukazuje na sudbinu oko 1.900 lica koja se vode kao nestala nakon rata na Kosovu, među kojima su oko dve trećine etnički Albanci.
„Pored podrške adekvatnoj istrazi EULEX-a o navodnim zločinima OVK, Sjedinjene Američke Države i vlade zemalja članica Evropske unije trebalo bi da izvrše pritisak na Srbiju kako bi se obelodanila sudbina nestalih lica, uključujući tela žrtava koja su izmeštena, uništena ili ponovno zakopana u Srbiji", rekla je Lajhtova.
