(Beograd, 3. novembar 2008.) - Srpske vlasti nisu uspele ni da spreče napade na poslovne objekte i kuće u vlasništvu etničkih Albanaca neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova (od strane vlade sastavljene većinom od etničkih Albanaca) u februaru 2008., niti da privedu pravdi odgovorne, piše u izveštaju Human Rights Watch-a objavljenom danas. Odnos Srbije prema etničkim manjinama će najverovatnije biti kritički ocenjen u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti objavljen 5. novembra.
Izveštaj od 74 strane pod naslovom "Taoci tenzije: Zastrašivanje i uznemiravanje etničkih Albanaca u Srbiji posle proglašenja nezavisnosti Kosova" dokumentuje napade na etničke Albance i druge manjine u februaru i martu 2008., uključujući razbijanje prozora na poslovnim objektima i kućama, pokušaje paljenja imovine, ispisivanje grafit punih mržnje i proteste koji su imali cilj da zastraše. Većina se desila u etnički šarolikoj regiji Vojvodina, na severu Srbije.
Reakcija srpske vlade nije bila odgovarajuća. Policija nije preduzela preventivne mere da zaštiti imovinu, uprkos sličnim napadima u prošlosti vezanih za proteste oko Kosova. Ono što je pozitivno je da je policija često patrolirala ispred poslovnih objekata nakon što je već došlo do napada. Ipak, nijedan od 18 slučajeva pomenutih u izveštaju nije rezultirao krivičnim prijavama ili prekršajnim postupcima, čak i kad je policija bila prisutna tokom napada.
"Srbija mora da pokaže da je ozbiljno rešena da zaustavi te napade", rekla je Wanda Troszczynska-van Genderen, istražiteljka za Balkan u Human Rights Watch-u. Ona mora sudski goniti napadače i brže delovati kad su tenzije u porastu".
Nasilje prema manjinama nije novina u Srbiji. Etnički Albanci su bili mete napada 1999. godine tokom NATO bombardovanja, do koje je došlo nakon brutalne vojne kampanje protiv kosovskih civila kao odgovora na separatističku pobunu.
Human Rights Watch je izvestio 2005. godine o talasu nasilja protiv manjina u martu 2004. kada su ultranacionalisti reagovali na vesti o antisrpskom nasilju na Kosovu, napadajući etničke Albance, druge muslimane i Rome. Policija je malo truda uložila tokom tog perioda kako bi zaštitila ranjive lokacije, i nije uspela oštro da kazni izvršioce napada. Oni koji su bili osuđeni najčešće su dobijali blage kazne.
U novom izveštaju Human Rights Watch-a razmatra se zvanično reagovanje na nasilje iz 2008. godine. U njemu se zaključuje da se malo šta promenilo od prethodnog talasa nasilja. Štaviše, u jednom važnom pogledu - kažnjavanje počinilaca napada - vlasti deluju popustljivije.
Evropska komisija će 5. novembra objaviti svoju godišnju ocenu napretka Srbije ka ispunjavanju kriterijuma za integraciju u Evropsku uniju u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Zaštita manjina u Srbiji je osnova za unapređene veze sa Evropskom unijom.
"Nasilje prema manjinama je i dalje razlog za zabrinutost u Srbiji," rekla je Troszczynska-van Genderen. "Srbija ne može da se nada približavanju Evropskoj uniji ako ne pokaže da neće tolerisati nasilje".
Etnički Albanci čiji su poslovni objekti i kuće napadnuti rekli su Human Rights Watch-u da su videli policiju kako stoji sa strane, i ne reaguje dok ultranacionalisti bacaju kamenice na njihovu imovinu tokom demonstracija. Policija se brani da energična intervencija nije uvek bila moguća tokom i posle demonstracija, jer su policajce brojčano nadmašili gnevni demonstranti.
Međutim, čak i ako prihvatimo argumente policije za nereagovanje tokom napada, Human Rights Watch je zabrinut zbog toga što se čini da je u većini slučajeva policija učinila malo toga kako bi identifikovala i energično gonila napadače - čak i u situacijama kada su policajci bili svedoci, ili kada su drugi očevici bili prisutni, ili kad su snimci sa bezbednosnih kamera bili dostupni.
Informacije koje je Human Rights Watch dobio od srpskih vlasti često su bile nepotpune, stvarajući poteškoće da se tačno i u potpunosti oceni zvanično reagovanje policije i pravosudnog sistema. Međutim, pored činjenice da nijedan od slučajeva koje je Human Rights Watch dokumentovao nije rezultirao krivičnim prijavama, jasno je da je samo nekoliko (ako i toliko) od 221 incidenta vezanog za Kosovo i zabeleženog od strane policije između 17. i 20 marta (bilo protiv etničkih manjina, bilo drugih lica) rezultiralo krivičnim prijavama ili sudskim postupcima.
Na strukturne probleme koji sprečavaju delotvoran odgovor na nasilje prema manjinama, a koje je Human Rights Watch identifikovao 2005. godine, tek treba da se odgovori. Srbiji i dalje nedostaje zakon o tzv. zločinima počinjenim iz mržnje koji bi izmestio etnički motivisano nasilje van okvira običnog krivičnog dela. Manjine su i dalje u vrlo malom broju zastupljene u policijskoj službi, što je nasleđe nacionalističke vlade nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih, kada su ne-Srbi bili bukvalno isključeni iz njenih redova.
Nova srpska koaliciona vlada, formirana u junu 2008., tek treba da se pozabavi pitanjem nasilja nad manjinama. U izveštaju se nalaze i preporuke novoj vladi kako da obuzda nasilje protiv manjina. Uz donošenje zakona o zločinima počinjenim iz mržnje i povećanom učešću manjina u policiji, preporuke se odnose i na neodložnu i nedvosmislenu vladinu osudu napada na manjine kao i bolju koordinaciju između policije, sudija i tužilaštva.
"Nova srpska vlada treba da pokaže i počiniocima i žrtvama da nasilje nad manjinama neće biti tolerisano", rekla je Troszczynska-van Genderen. "Pre svega, vlada bi trebalo da privede pravdi one koji napadaju manjine".
