Nova međunarodna misija Evropske Unije na Kosovu, ako bi želela da uspe treba u većoj meri da podvrgne sebe preispitivanju i odgovornosti, nego što je to bio slučaj sa njenom prethodnicom Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK), rekli su danas Amnesti internešnl, Human Rights Watch i Norveški helsinški odbor. NATO snage Kosova bi isto trebale, u većoj meri, da budu predmet temeljnijeg proveravanja.

“Ako bi EU želela da pomogne u izgradnji poštovanja prema ljudskim pravima i vladavini zakona na Kosovu, trebala bi da bude vodeći primer u tome, rekla je Holly Cartner, direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Human Rrights Watch-u. “To znači prihvatiti ozbiljnu nezavisnu istragu o stanju ljudskih prava od svog prvog dana.”

Očekuje se da EU međunarodna misija ima dva elemnta. Međunarodna civilna služba (ICO), predvođena EU Specijalnim predstavnikom Pieter Feith, bi nadgledala implementaciju statusnog plana razvijenog uz pomoć UN Specijalnog izaslanika, Martti Ahtisaari. Srodna, EU policijska i pravosudna misija (EULEX), lansirana od strane EU država 16. februara 2008. godine, bi nadgledala reforme krivičnog pravosudnog sistema i preuzela bi odgovornost za suđenja o ratnim i drugim ozbiljnim zločinima.

Nedostatak odgovornosti UN misije, uspostavljene 1999. godine na Kosovu, koja je u velikoj meri kritikovana, uključujući i kritike Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Saveta Evrope i UN Komiteta za ljudska prava, za ograničena pomoćna sredstva dostupna onima koji navode da UNMIK narušava nihova prava.

Ovakav nedostatak odgovornosti u potpunosti je bio ilustrovan odgovorom UNMIK policije na demonstracije predvođene pokretom Samoopredeljenje iz Prištine u februaru 2007. godine. UNMIK policija na protest je odgovorila gumenim mecima isteklog roka, ubivši dva protestanta i ranivši druge. Dok je mnogo kritikovana istraga UN misije otkrila da se pretpostavlja da su pripadnici rumunske policijske jedinice odgovorni za ubistva, jedinica je bila vraćena u svoju zemlju pre završetka istrage. Odgovrni za ubistva još nisu otkriveni i dovedeni pred licem pravde ni na Kosvu ni u Rumuniji. Ovaj slučaj je naglasio nedotsatak nezavisnog mehanizma za odgovornost i propust UN policije, i potecijalnu trajnu štetu reputaciji međunarodnih institucija u odsustvu efektivne odgovornosti.

“Neposredno nakon ubistava u februaru obećanje EU da ne koristi gumene metke u novoj policijskoj misiji je dobrodošao korak,” rekao je Nicola Duckworth, direktor za Evropu i centralnu Aziju u Amnesti Intrnešnl, “Ali učiti lekcije iz prošlosti – uključujući nezakonita ubistva u februaru od strane UNMIK policije – isto zahteva da se uspostave efikasni nezavisni mehanizmi odgovornosti. Takvim mehanizmima trebao bi da se da mandat da obezbede odgovornost i otklone, tamo gde postoje, tvrdnje o kršenju ljudskih prava od strane međunarodne policije.”

UNMIK je nedavno preduzeo zakasnele korake da unapredi svoju odgovornost. Posle od skoro dve godine zakašnjenja, u januaru 2008. godine, Kancelarija pravnog savetnika promenila je svoju poziciju objašnjavajući retroaktivno da je Institucija zapravo imala i nastaviće da ima pravnu nadležnost do imenovanja novog ombudsmana od strane Narodne skupštine. UNMIK je isto preduzeo korake da uspostavi Savetodavni panel za ljudska prava, međunarodna komisija od tri osobe, čiji se članovi nalaze izvan Kosova – ponovo, posle skoro dve godine zakašnjenja. Panel je tek završio svoja Proceduralna pravila i otpočeće sa pregledanjem pored ostalih prijava, i prijave koju su uložile porodice dva protestanta, ubijena u februaru 2007. godine, protiv UNMIK-a. Nijedan od ovih koraka, ipak, ne osigurava efektivno otklanjanje zloupotreba koje su se dogodile tokom perioda od skoro dve godine u kojem je Institucija ombudsmana bila nemoćna da prihvati žalbe protiv UNMIK-a, i kada je Savetodavni panel za ljudska prava trebao tek da otpočne sa svojim radom.

“Iako sa velikim zakasnjenjem, UNMIK je konačno otpočeo sa preuzimanjem nekoliko pozitivnih koraka kako bi unapredio svoju odgovornost”, rekao je Bjorn Engesland, izvršni direktor Norveškog helsinškog odbora. “Od presudnog je značaja da EU uči iz iskustva i kreira efektivnu odgovornost od samog početka nove misije.”

U skorašnjim izveštajima, Amnesti internešnl, Human Rights Watch i Norveški helsinški odbor, skrenuli su pažnju na nedostatak odgovornosti članova UNMIK Međunarodnog pravosuđa i Programa tužioca, uključujući nepostojanje nezavisnog nadzornog tela merodavno da istraži tvrdnje neprofesionalnog ponašanja.

NATO mirovne snage Kosova (KFOR) će ostati na mestu. Trenutno nema nezavisnog mehanizma koji bi nadgledao KFOR ili slušao prigovore o ljudskim pravima protiv njih. Niti Savetodavni panel za ljudska prava, niti Institucija ombudsmana, od februara 2006. godine kada je postala domaća institucija, su kompetentne da ispitaju žalbe protiv KFOR-a. Prema tome, odgovornost KFOR-a zavisi od preduzetih mera zemalja, koje doprinose svojim trupama KFOR-u, da osiguraju da su tvrdnje o kršenju ljudskih prava u potpunosti ispitane.

Amnesti internešnl, Human Rights Watch, i Norveški helsinški odbor
smatraju da se sledeće ključne mere trebaju primeniti da bi se unapredila odgovornost svih međunarodnih kadrova na Kosovu:

  • Mandat Institucije ombudsmana se treba proširiti da bi se omogućila istraga i razmotrili prigovori protiv EU i KFOR misija.
  • Međunarodna civilna služba (ICO) i EU misija na Kosovu (EULEX) trebale bi da preduzmu sve mere da bi doprinele stvaranju mogućnosti Instituciji ombudsmana da sprovede istrage o tvrdnjama o prekršajima tih službi.
  • Preduzeti mere da bi se osigurala transparentna odgovornost međunarodnih sudija i tužioca, i u isto vreme očuvati njihovu nezavisnost i zaštiti ih od političkih uticaja. Naročto bi trebao da se da mandat Sudskom savetu Kosova i nastupajućem Savetu tužitelja da potvrde imenovanja međunarodnih sudija i tužioca, svakog pojedinačno, i da im se da mandate da prime i razmotre javne žalbe o njima, na način koji ne bi loše uticao na njihovu nezavisnost i objektivnost. Trebalo bi osigurati da je svaka žalba, o zloupotrebi položaja međunarodnih sudija ili tužioca, ažurno, temeljno, nezavisno i objektivno ispitana, i gde neophodno, osoba pod sumnjom bude disciplinovana u fer postupcima.
  • ICO i EULEX bi trebale da preduzmu mere da bi osigurale da osoblje koje napusti misiju ostane dostupno da učestvuje u istragama i disciplinskim ili krivičnim postupcima.
  • Gde nezavisan sudija utvrdi da postoji osnovana sumnja da je krivično delo počinjeno na Kosovu od strane ICO i EULEX osoblja, relevantna država, iz koje je osoblje poslato, bi trebala da ukine imunitet osobi kako bi joj se moglo suditi na Kosovu, ili da uredi da se dosije pošalje nadležnim sudskim vlastima, u zemlji iz koje je osoba poslata, za suđenje u toj zemlji.
  • NATO i države koje doprinose trupama KFOR-u bi trebale da dozvole Instituciji ombudsmana da istraži i razmotri žalbe protiv KFOR-a.