Budući da je Kosovo spremno da proglasi nezavisnost, nova Vlada i njeni međunarodni partneri trebaIi bi da grade državu osnovanu na demokratskim principima i vladavini prava, saopštio je Human Rights Watch u svojoj agendi od sedam tačaka ljudskih prava za Kosovo objavljenoj danas. Misija Evropske Unije, zadužena za stabilizovanje otcepljenja pokrajne, jednom kada se odvoji od Srbije, trebala bi da preuzme hitne mere da spreči kršenje ljudskih prava, naročito nad manjinama i ženama.

“Vojna intervencija u 1999. godini na Kosovu je bila pretpostavljena da zaštiti ljudska prava Albanaca koja su tada bila kršena od strane Vlade Srbije, izjavila je Holly Cartner, direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Human Rights Watch-u. “Stoga je apsolutni imperativ da novo Kosovo poštuje ljudska prava u svim svojim zajednicama”.

Memorandum Human Rights Watch-a, “Agenda ljudskih prava za novo Kosovo”, identifikuje sedam najurgentnijih problema ljudskih prava na Kosovu danas:

  • Neadekvatnost krivičnog pravosudnog sistema;
  • Porodično nasilje nad žanama i druga zlostavljanja žena;
  • Nasilje nad etničkim manjinama;
  • Nemogućnost izbeglica i raseljenih osoba da se bezbedno vrate svojim kućama;
  • Položaj roma, aškalija i egipćanskih zajednica;
  • Neadekvatan nadzor međunarodnih institucija; i
  • Nedostatak međuetničkog pomirenja.

Za pomoć u identifikovanju ključnih briga, Human Rights Watch je konsultovao grupe za ljudska prava sa Kosova iz različitih etničkih zajednica.

Najvažnije u agendi je da se ojača pravosudni sistem nemoćan da suzbije kriminal koji pogađa svo stanovništvo Kosova, bez obzira na etničnost. U glavne nedostatke se ubrajaju loša koordinacija između nacionalne i međunarodne policije, tužioca i sudija, i neadekvatna protekcija svedoka. Zapadne zemlje su nevoljne da relociraju svedoke pod rizikom. EU policijska i pravosudna misija, od skoro 2, 000 kadrova, biće glavni faktor nove EU međunarodne misije.

Imperativ je da vlasti Kosova i EU misija zaštite manjine od nasilja koja je postojana odlika posleratne kosovske istorije. Pored fizičke zaštite, od strane Policije Kosova, EU policije i NATO snaga, zaustavljanje ciklusa nasilja isto zahteva da oni koji su odgovorni za nasilje budu dovedeni pred licem pravde.

Naročita briga su Romi, Aškali i Egipćani, izjavio je Human Rights Watch. Politički nemoćni, ekonomski isključeni, predmet su diskriminacije i uznemiravanja. Aškalske i egipćanske zajednice su nesrazmerno pogođene prislnim povratcima iz zemalja zapadne Evrope (kosovski Romi koji govore srpski, smatrani da se nalaze pod većim rizikom, poslati su u Srbiju umesto). Ograničena pomoć za one koji se vrate stvara teret za već marginalizovane zajednice.

“Odluka EU da usredsredi svoje napore na pravosudni sistem je dobra”, rekla je Cartner. Ali ukoliko države EU nisu voljne da relociraju svedoke pod rizikom, bilo bi skoro nemoguće da se donese pravda za neke od najozbiljnijih zločina”.

Suočavanje sa porodičnim nasiljem, trgovina i druga zlostavljanja, koja pogađaju žene u svim zajednicama, isto bi trebale da budu prioritet. Human Rights Watch predlaže da vlasti poboljšaju pristup pravosuđu zlostavljenim ženama, i odredi neophodna sredstva kako bi osigurala da svaka opština ima sigurnu kuću za žrtve porodičnog nasilja.

Vlada Kosova i međunarodne agencije moraju takođe da rade ka stvaranju uslova za održiv, dobrovoljni povratak izbeglica i raseljenih osoba. Do danas, manje od 18, 000 od 25, 000 Srba, Roma i drugih raseljenih se vratilo od juna 1999. godine. Nesigurnost, nekažnjivost i diskriminacija u pristupu društvenim službama jedan su deo objašnjenja.

EU misija na Kosovu suočava se sa velikim izazovima da pomogne vlastima Kosova u ovim teškim problemima. Da vodi primerom i poveća svoj legitimitet među stanvništvom trebala bi u većoj meri podvrgnuti sebe ispitivanju i odgovornosti nego što je to bio slučaj njene prethodnice, Ujedinjenih Nacija. EU policijska i pravosudna misija bi naročito trebala da budu predmet nezavisnog nadzora ljudskih prava od strane Institucije Ombudsmana Kosova.

edino onda kada su povrede ljudskih prava, kako većine kosovskih Albanaca tako i manjinske zajednice Kosova, adekvatno oslovljene, osnovno poverenje se može uspostaviti i pomirenje otpočeti, kaže Human Rights Watch. Uspostavljajući individualnu krivičnu odgovornost za prethodna zlostavljanja i utvrđivanje sudbine više od 2000 ljudi koji se vode kao nestala lica (većina etnički Albanci) su ključni koraci u tom procesu.

“Stanovništvo Kosova – Albanci, Srbi, Romi i ostali – su trpeli ozbiljna zlostavljanja ljudskih prava mnogo godina”, kaže Cartner. “Sa istinkim angažovanjem i pomoći od strane EU sada postoji prava mogućnost da se stvori Kosovo gde su kršenje ljudskih prava odstupanje, a ne norma.