– „Buduća međunarodna misija pod vođstvom Evropske unije mora podvrgnuti svoj učinak u oblasti ljudskih prava znatno boljoj kontroli i za to polagati račune u znatno većoj meri nego njena prethodnica, misija Ujedinjenih nacija, ukoliko želi uspeh“, saopštio je Human Rights Watch u svom izveštaju objavljenom danas. Ministri inostranih poslova Evropske unije će verovatno raspravljati o budućoj misiji na sastanku Saveta za opšte poslove u Luksemburgu 18. i 19. juna.

U Savetu bezbednosti se raspravlja o budućem statusu Kosova – trenutno protektorata Ujedinjenih Nacija – na temelju predloga rešenja koji je podneo Marti Ahtisari, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija. Prema Ahtisarijevom predlogu, međunarodna misija pod vođstvom Evropske unije, uključujući policijski i pravosudni ogranak misije EU sa izvršnim ovlašćenjima, zameniće civilnu misiju Ujedinjenih nacija koja faktički upravlja Kosovom. Planirana misija je najambicioznija u istoriji Evropske unije. NATO će produžiti svoju mirovnu misiju. Očekuje se da će ministri odbrane zemalja članica Severnoatlantskog vojnog saveza raspravljati 14. i 15. juna o budućem prisustvu NATO-a.

„Manjak odgovornosti administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu narušio je reputaciju i podrio legitimnost svetske organizacije“, izjavila je Holi Kartner, direktorka za Evropu i centralnu Aziju Human Rights Watch-a. „Evropska unija bi trebalo da izvuče pouke iz tih grešaka i omogući istinski nadzor nad učinkom svoje misije u oblasti ljudskih prava, i to od prvog dana. NATO, takođe, ima još puno toga da uradi na unapređenju sopstvene odgovornosti“.

U izveštaju na 44 strane pod nazivom „Bolje ikad nego nikad: Unapređenje odgovornosti međunarodnih institucija na Kosovu“ ocenjuje se nedostatak delotvornih mehanizama protiv kršenja ljudskih prava od strane sadašnje međunarodne administracije na Kosovu pod vođstvom UN-a (UNMIK) i mirovnih snaga pod vođstvom NATO-a (KFOR). U izveštaju se analiziraju aranžmani iz predloženog rešenja statusa vezani za mehanizme odgovornosti, uključujući ulogu Institucije ombudsmana i budućeg Ustavnog suda.

Na prvi pogled, čini se da ima mnoštvo mehanizama odgovornosti na Kosovu. Pokrajina ima Instituciju ombudsmana, Savetodavni panel za ljudska prava, a situaciju prate Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, Kancelarija visokog komesara UN-a za ljudska prava, nevladine organizacije i mediji. Takođe postoji niz internih sistema unutar UNMIK-a i KFOR-a. U stvarnosti, međutim, ovi mehanizmi su ili slabi, jer ne mogu pokretati istrage protiv međunarodnih institucija, ili imaju ograničenja u svom delovanju.

Institucija ombudsmana lišena je mandata u 2006. godini da vodi istrage po osnovu žalbi protiv UNMIK-a i KFOR-a. Savetodavni panel za ljudska prava, koji je uspostavljen da bi se premostio ovaj jaz u oblasti odgovornosti u civilnoj sferi, tek treba da počne sa radom. Ne postoji, u ovom trenutku, nijedan mehanizam za istragu protiv KFOR-a.

„Umesto da pozdrave uvođenje nadzora nad svojim učinkom u oblasti ljudskih prava, UN i NATO teže da se od toga zaštite“, rekla je Kartnerova. „Međunarodna zajednica ne može očekivati da uspe u izgradnji demokratskih institucija na Kosovu ako nije spremna da podvrgne sopstveni učinak nezavisnoj proveri“.

Misija OEBS-a, Savet Evrope i Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija su listom bili kritični prema ograničenim mehanizmima što su dostupni onima koji se požale na zlostavljanje od strane UN policije ili NATO mirovnih trupa.

Na propuste u oblasti odgovornosti međunarodnih institucija na Kosovu jasno je ukazao događaj početkom ove godine kada je UNMIK policija žestoko reagovala na nasilni protest 10. februara, pri čemu su dva demonstranta smrtno nastradala. Odnos misije Ujedinjenih nacija, koji se našao na udaru kritike, prema posledicama ovog događaja, istakao je nedostatak nezavisnih mehanizama odgovornosti i nadzora nad UN policijom, što je uslovilo oslanjanje na ad hoc rešenja, i potencijal za nanošenje trajne štete reputaciji međunarodnih institucija u odsustvu delotvornog mehanizma odgovornosti.

Izveštaj Human Rights Watch-a sadrži preporuke konkretnih mera za unapređenje odgovornosti i sistema nadzora nad ljudskim pravima u okviru međunarodnih aktivnosti na Kosovu, uključujući sledeće preporuke:

  • Buduća Međunarodna civilna kancelarija bi trebalo, kao organ javne vlasti, da bude pod jurisdikcijom budućeg Ustavnog suda i Institucije ombudsmana;
  • Evropska unija bi trebalo da svoju Policijsku i pravosudnu misiju, kao organ javne vlasti, podvrgne jurisdikciji budućeg Ustavnog suda i Institucije ombudsmana;
  • Članice NATO-a i ostale vlade koje će doprineti budućem Međunarodnom vojnom prisustvu (MVP) bi trebalo da sklope bilateralne aranžmane sa Vladom Kosova, prihvatajući jurisdikciju budućeg Ustavnog suda nad njihovim snagama razmeštenim na Kosovu;
  • Članice NATO-a i ostale vlade koje će doprineti budućem MVP-u bi trebalo da sklope bilateralne aranžmane sa Vladom Kosova, prihvatajući jurisdikciju Institucije ombudsmana nad njihovim snagama razmeštenim na Kosovu; i,
  • NATO bi trebalo da uspostavi standardizovane mehanizme zajedno sa MVP-om za reagovanje na pojedinačne žalbe kao i centralnu bazu podataka za takve žalbe.

U izveštaju se takođe traži od kosovskih vlasti da podrže ponovno uvođenje mandata Institucije ombudsmana za istrage po osnovu žalbi protiv međunarodnih civilnih i vojnih institucija, kao i da zahtevaju da se pod jurisdikcijom Ustavnog suda nađu žalbe u vezi sa aktivnostima međunarodnih institucija.

„U pogledu ljudskih prava na Kosovu, EU i NATO bi trebalo da daju primer“, kaže Kartnerova. „Ozbiljan nezavisan nadzor nad njihovim aktivnostima na Kosovu bi značajno uvećao šanse za uspeh i poslužio bi kao model za buduće mirovne operacije širom sveta“.