Египатски Врховни савет оружаних снага (СКАФ), који је владао Египтом у последњих 18 месеци откако је оборен режим Хоснија Мубарака, жели да обезбеди неограничено учешће у власти.
СКАФ је обећавао да ће Египат водити у демократску транзицију, али је уместо тога гушењем слободе говора, забраном окупљања и очувањем неправедног правосудног система, нарушавао права Египћана. Према неким стварима, политика коју СКАФ заступа је чак гора од режима Хоснија Мубарака.
Ванредно стање, установљено прве године Мубараковог режима и одржавано током читаве његове владавине Министарству унутрашњих послова дозвољава, између осталог, да притвара људе на неодређено време без оптужнице. Тиме се, такође, дозвољава суђење у државним судовима без права на жалбу, спречавају истраге оптужби о мучењу затвореника и не дозвољава оптуженима адекватан приступ адвокатима ван суднице.
Само две недеље након што је новоизабрани парламент у Египту дозволио да ванредно стање истекне 31. маја, Министарство правде, чије је чланове поставио СКАФ, прогласило је да чланови војне полиције и обавештајних служби имају право да хапсе цивиле, што им је дало и јурисдикцију да их изводе пред војне судове, чиме се обнављају неки од кључних аспеката ванредног стања.
Врховни савет је, оживљавањем Националног савета одбране, повећао утицај у влади. Од 16 чланова тог савета, 11 је на позиције поставио Врховни савет, а пошто се одлуке у том савету доносе већином, тај савет делује само као продужена рука СКАФ-а. У јуну, одмах после распуштања парламента након одлуке суда, СКАФ је себи доделио законодавна овлашћења и уклонио контролу војске из председничких надлежности.
Намера Врховног савета да настави да доминира египатском политиком и да се меша у примену закона је забрињавајућа. Године 2011, пред војним судовима нашло се више од 12.000 цивила, укључујући и децу.
Уколико је потребан доказ да се војним судовима не може веровати да ће праведно судити војним полицајцима оптуженим за злостављање грађана, може се навести пример ослобађајуће пресуде официру из јуна 2012. године, који је извршио такозвани "тест невиности" на једној од жена ухапшеној за време демонстрација.
Такође, када су углавном хришћански демонстранти прошлог октобра протестовали испред зграде државне телевизије, неколико оклопних возила улетело је у гомилу. Том приликом убијено је 10 људи, што је потврђено и на аутопсији. До тог тренутка протести су били мирни, а истрага "Хјуман рајтс воча" показала је да је реакција војске била брутална.
Током читаве прошле године, али и ове, војска и полиција стално су тукли и мучили демонтранте. "Хјуман рајтс воч" утврдио је да су у мају 2012. године, војници тукли затворенике док су их одвлачили са трга Тахрир, као и после у притвору, као и да су им омиљена средства били бичеви, мотке и чизме. Коришћени су и електрошокови, а затварани су лекари и новинари.
Такође, прелазна влада Врховног савета оружаних снага је војним суђењима демонстрантима и блогерима, испитивањима новинара и суспензијом дозволе за емитовање нове сателитске телевизије, нападала слободу говора и новинаре.
Такво поступање ће можда бити прекинуто када се донесе нови устав. Још није сигурно да ли ће међувлада имати легалну будућност и суду је додељено да у септембру одлучи о њеној будућности.
У међувремену, СКАФ је себи доделио право вета на чланове новог устава уколико неко покуша да створи цивилни надзор над војском.
Људска права у борби за власт у Египту требало би да буду јасна. У прошлости, ниједан модерни египатски устав није штитио људска права против тајне и неизабране војске која има највећу моћ у држави.
Нови устав треба јасно и недвосмислено да штити Египћане од арбитраних суђења, тортуре, затварања и дуготрајне злоупотребе, путем законског кажњавања таквих поступака.
Нажалост, једина оријентација СКАФ-а, који има предност у односу на подељене групе које су збациле Мубарака и које до сада нису исказале своје мишљење о непроменљивим правима Египћана, јесте очување моћи уз одбацивање грађанских права.
Новоизабрани предсеник Мухамед Морси треба да буде предводник и није довољно то што је у говору на незваничној инаугурацији рекао Египћанима да их воли, већ да се бори за то да осигура да свака будућа влада поштује људска грађанска права.
