(Brisel, 24. januar 2011.) - Napore usmerene ka evropskoj integraciji Zapadnog Balkana opterećuju problemi s ljudskim pravima, saopštio je danas Human Rights Watch. U svom Svetskom izveštaju za 2011. godinu, Human Rights Watch dokumentuje zabrinutosti u vezi sa stanjem ljudskih prava u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu tokom 2010. godine.

U izveštaju, dvadeset prvom po redu godišnjem prikazu praksi u oblasti ljudskih prava u celom svetu, na 649 strana iznosi se pregled bitnih trendova na polju ljudskih prava u više od 90 zemalja i teritorija širom sveta, odražavajući opsežan istraživački rad osoblja Human Rights Watch-a tokom 2010. godine. U poglavljima o Zapadnom Balkanu ukazuje se na šarolik stepen napretka u pogledu odgovornosti za ratne zločine, zlostavljanja romskih etničkih manjina, nedostatka napretka u pružanju podrške i pomoći izbeglicama i interno raseljenim licima, šikaniranja novinara, prava osoba s invaliditetom i pitanja specifičnih za svaku zemlju ponaosob.

„Svi se mogu složiti da je evropska integracija cilj Zapadnog Balkana", rekao je Bendžamin Vord, zamenik direktora Human Rights Watch-a za Evropu i Centralnu Aziju. „Međutim, potrebno je da vlade u regionu shvate kako je veća posvećenost ljudskim pravima suštinski deo tih evropskih aspiracija."

Neadekvatna odgovornost za ratne zločine i dalje je ključno pitanje na Zapadnom Balkanu, kaže se u izveštaju, kako u pogledu saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) tako i u odnosu na domaće krivične postupke zbog počinjenih ratnih zločina:

  • Hrvatska je povećala broj istraga o ratnim zločinima hrvatskih oružanih snaga počinjenim nad Srbima tokom rata 1995. godine. Ipak, većina optuženih u krivičnim postupcima zbog ratnih zločina su i dalje etnički Srbi, pri čemu se protiv mnogih postupak vodi in absentia, te zato opstojava zabrinutost zbog pristrasnosti.
  • Suđenja za ratne zločine u Bosni i Hercegovini se odvijaju pred Većem za ratne zločine u Sarajevu i u lokalnim sudovima, ali se suočavaju s brojnim smetnjama, uključujući problem sa nedostatkom potrebnog osoblja i nedovoljnim finansijskim sredstvima.
  • Srbija je ostvarila napredak u predmetima pred sopstvenim sudovima, uključujući suđenje devetorici optuženih za ubistvo više od 40 etničkih albanskih civila u selu Ćuška (Qyshk na albanskom jeziku) na Kosovu 1999. godine koje su počinile srpske oružane snage tokom NATO bombardovanja Jugoslavije. Više od 1.000 etničkih Albanaca sa Kosova se i dalje vode kao nestala lica nakon okončanja oružanog sukoba.

Ipak, napredak u srpskim sudovima zasenio je kontinuirani neuspeh da se uhapsi Ratko Mladić, vojni lider bosanskih Srba tokom rata, optužen za genocid u Srebrenici, uprkos ponovljenim obećanjima da će to biti učinjeno. Više od 7.000 muškaraca i dečaka usmrtile su snage bosanskih Srba u oblasti Srebrenice 1995. godine, što je najgori zločin počinjen u Evropi od Drugog svetskog rata.

  • Na Kosovu, istrage i krivična gonjenja zbog počinjenih ratnih zločina i organizovanog kriminala i dalje su spori i nestalni, uprkos misiji Evropske unije da potpomogne razvoj pravnih institucija i podrži vladavinu prava (EULEX). Misija Evropske unije bi trebalo da temeljno istraži verodostojne navode o otmicama, prebacivanju otetih u Albaniju, egzekucijama i mogućoj trgovini ljudskim organima čime su se navodno bavili neki visoki pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nakon rata, na način na koji je to opisano u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, o kome će se glasati 25. januara 2011. godine na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Da bi se obezbedila delotvornost istrage, EULEX bi trebalo da imenuje novog specijalnog tužioca na visokom nivou, te da unapredi program zaštite svedoka na Kosovu.

„U izveštaju Saveta Evrope se potcrtava potreba za delotvornom i kredibilnom međunarodnom istragom, uz punu saradnju vlasti na Kosovu i u Albaniji, te podršku Sjedinjenih Američkih Država i vlada zemalja članica Evropske unije", rekao je Vord. „Ali Srbija takođe treba da se postara da pomogne u pronalaženju svih nestalih lica kao i da srebreničke žrtve ne čekaju još jednu godinu na zadovoljavanje pravde. To iziskuje neprestani pritisak iz Brisela i Vašingtona."

Širom regiona, Romi i druge etničke manjine su i dalje marginalizovane i izložene diskriminaciji. U Beogradu, vlasti raseljavaju Rome iz njihovih neformalnih naselja, ali im ne obezbeđuju druge opcije za smeštaj kao ni informacije o tome gde mogu dobiti pomoć.

Na Kosovu, Romi, i Aškalije, koji govore albanski jezik, i Egipćani, takođe se suočavaju sa istrajnom diskriminacijom i nekim od najviših stopa nezaposlenosti i smrtnosti odojčadi u regionu. Situaciju u kojoj se nalaze pogoršavaju kontinuirane deportacije Roma, Aškalija i Egipćana iz Zapadne Evrope na Kosovo, uz malu pomoć onima koji su poslati natrag.

Mnogi Romi se nalaze u Nemačkoj, gde je pokrajina Severna Rajna-Vestfalija privremeno obustavila povratke tokom zime.

„Prisilni povraci, pogotovo u odsustvu delotvorne pomoći, pogoršavaju situaciju za ranjive manjine, posebno Rome, Aškalije i Egipćane na Kosovu", rekao je Vord. „Vlasti u Nemačkoj i drugde u Zapadnoj Evropi trebalo bi da obustave prisilne povratke manjina na Kosovo dok se ne uspostave odgovarajući uslovi za njihov prihvat i reintegraciju."

Bilo je malo napretka ka trajnim rešenjima za interno raseljena lica i izbeglice na Zapadnom Balkanu tokom 2010. godine, stoji u izveštaju. Broj dobrovoljnih povrataka izbeglica nastavlja da se smanjuje, a prepreke reintegraciji izbeglica su i dalje značajne. One obuhvataju povraćaj imovine, diskriminaciju etničkih manjina u oblasti javnog zapošljavanja, te zlostavljanje i nasilje nad manjinama.

Zatvaranje kampa zagađenog olovom na severu Kosova u kome su boravili raseljeni Romi čitavu jednu deceniju i koraci učinjeni da bi im se obezbedili alternativni smeštaj, mogućnosti za zapošljavanje i medicinska nega pokazuju šta može doneti veća posvećenost i integrisani pristup problemu, smatra Human Rights Watch.

Takođe je malo napretka ostvareno u pogledu prava osoba sa invaliditetom, saopštava Human Rights Watch. U Hrvatskoj, više od 9.000 osoba sa intelektualnim ili mentalnim poremećajima žive u institucijama koje ih lišavaju autonomije i mogućnosti da žive ispunjeno svoje živote. Broj institucionalizovanih osoba se povećao uprkos preuzetoj obavezi Hrvatske prema Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji da će obezbediti stanovanje u lokalnoj zajednici i usluge podrške ovim licima. U Srbiji, vlasti su organizacijama koje prate i izveštavaju o uslovima u institucijama za osobe sa poremećajem u razvoju blokirale pristup takvim institucijama.

Šikaniranje nezavisnih novinara i dalje je ozbiljan razlog za zabrinutost, smatra Human Rights Watch, pri čemu se incidenti verbalnog i fizičkog šikaniranja novinara zabeleženi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu tokom 2010. godine.

Ostali konkretni razlozi za zabrinutost koji su identifikovani u Svetskom izveštaju obuhvataju sledeće:

  • Neuspeh Hrvatske da ispuni uslove nužne za rešavanje pitanja migranata i azilanata, uključujući nedostatak odgovarajuće zaštite za decu migranata bez pratnje roditelja ili staratelja;
  • Politika Bosne i Hercegovine zadržavanja u pritvoru na neodređeno vreme lica osumnjičenih za terorizam kojima je oduzeto bosansko-hercegovačko državljanstvo i napori da se deportuju u zemlje u kojima se ta lica suočavaju sa rizikom da budu podvrgnuta mučenju; i
  • Kontinuirana netolerancija prema lezbijkama, gejevima, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama u regionu, na šta ukazuju nasilni protesti u vezi sa Beogradskom paradom ponosa u srpskoj prestonici u oktobru mesecu.