Serbia
U Srbiji je tokom 2020. godine postignut ograničen napredak na polju zaštite ljudskih prava. Novinari su se suočavali s pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, a odgovorni za njih su u retkim slučajevima pozivani na odgovornost. Krivično gonjenje ratnih zločina i dalje je bilo usmereno na niskorangirane počinioce. Osobe s invaliditetom i dalje se smeštaju u ustanove u kojima dugoročno borave. Nastavljeni su napadi i pretnje usmereni protiv lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba.
Sloboda medija
Napadi i pretnje protiv novinara i dalje daju povod za zabrinutost, bez adekvatnih reakcija srpskih vlasti.
U periodu između januara i kraja avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 28 slučajeva fizičkog napada i 33 slučaja pretnji ili zastrašivanja novinara.
Apelacioni sud u Beogradu je u septembru ukinuo presudu iz 2019. godine, kojom su krivim proglašena četvorica optuženih za ubistvo istaknutnog novinara i urednika Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo 1999. godine.
Prilikom izveštavanja o protestu povodom restriktivnih mera zbog pandemije Covid-19 u julu, novinara agencije BETA Žikicu Stevanovića pretuklo je nekoliko policajaca, pri čemu je zadobio i udarce policijskim pendrekom po glavi, uprkos činjenici da im je pokazao svoju novinarsku legitimaciju, navodi NUNS. U vreme pisanja ovog izveštaja, prebijanje Stevanovića je bilo u fazi istrage. NUNS je takođe objavio da je novinar Igor Stanojević, izveštavajući sa istog protesta, prebijen od strane policije i uhapšen uprkos tome što je pokazao svoju novinarsku legitimaciju. Optužen je za navodno bacanje kamenica na policiju i opiranje hapšenju.
Odgovornost za ratne zločine
U periodu između januara i avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je dve nove istrage i podnelo dve optužnice protiv ukupno četiri lica. Apelacioni sud u Beogradu osudio je jednog niskorangiranog zvaničnika za ratne zločine. Tokom istog perioda, prvostepeni sud u Beogradu je tri lica osudio za ratne zločine. Zaključno s avgustom, u fazi istrage su bila 34 slučaja protiv 188 pojedinaca, a 14 slučajeva protiv 36 optuženih je bilo u toku pred srpskim sudovima.
U septembru je sud u Beogradu izdao nalog za hapšenje bivšeg vojnika Rajka Kozline, nakon što se u junu nije javio na odsluženje zatvorske kazne od 15 godina za ubistvo civila tokom rata na Kosovu 1998–1999. Odluka o njegovoj presudi i kazni iz decembra 2019. godine je potvrđena tokom žalbenog postupka u junu.
Apelacioni sud u Beogradu je u martu potvrdio presudu kojom je Nikola Vida Lujić, bivši pripadnik srpske specijalne jedinice „Crvene beretke“, osuđen na osam godina zatvorske kazne zbog silovanja žene u Brčkom, Bosna i Hercegovina, tokom rata 1992. godine.
Sud u Beogradu je u julu osudio bivšeg vojnika na četiri godine zatvorske kazne zbog jednog ubistva i dva pokušaja ubistva civila u Bosanskom Petrovcu u Bosni, 1992. godine. U toku istog meseca, ovaj sud je osudio bivšeg pripadnika vojske bosanskih Srba na dve godine zatvorske kazne zbog prebijanja i zlostavljanja bošnjačkih civila u opštini Ključ 1992. godine.
Prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine počinjene u Srebrenici bilo je narušeno kontinuiranim odlaganjima jer se optuženi, koji se ne nalaze u pritvoru tokom postupka, nisu pojavili pred sudom. Osam bivših pripadnika policije bosanskih Srba sa boravištem u Srbiji optuženo je za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine. Nakon što je počelo u decembru 2016. godine, suđenje je 18 puta odlagano zbog tvrdnji optuženog da je lošeg zdravlja.
Nakon sastanka s predsednikom Vlade Kosova Avdulahom Hotijem u julu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je saradnju s Vladom Kosova na utvrđivanju lokacije nestalih iz rata na Kosovu 1998–1999. godine.
Migranti, tražioci azila, dugoročno raseljena lica i izbeglice
U periodu između januara i avgusta, u Srbiji je registrovano 2.084 tražilaca azila, što predstavlja značajan pad u odnosu na 6.156 koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine. Najbrojniju nacionalnu grupu u 2020. godini činili su Avganistanci. Procene UNHCR-a u pogledu broja tražilaca azila i migranata u državnim centrima su takođe niže – 4.050 u avgustu, u odnosu na 5.420 iz prethodne godine.
Sistem azila i dalje je manjkav, uz teškoće koje tražioci azila imaju prilikom pristupa procedurama, niske stope priznavanja u poređenju s prosekom EU, kao i duga odlaganja u donošenju odluka. U periodu između januara i avgusta, u Srbiji je registrovano 56 podnetih zahteva za azil; izbeglički status je odobren u 9, a supsidijarna zaštita u 7 slučajeva. Tokom prethodne decenije, Srbija je odobrila izbeglički status u samo 78, a supsidijarnu zaštitu u 96 slučajeva. Sredinom oktobra, 6 od 16 prihvatnih i centara za tražioce azila je bilo prenaseljeno.
Zaključno s krajem jula, srpske vlasti su registrovale 37 dece bez pratnje, većinom iz Avganistana, u poređenju s 437, koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine. Srbija i dalje nema formalne procedure za utvrđivanje starosti dece bez pratnje, zbog čega su starija deca izložena riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama, umesto da im se pruži posebna zaštita.
Načinjen je mali napredak kada je reč o trajnim rešenjima za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu koji žive u Srbiji. Naime, broj registrovanih izbeglica i interno raseljenih lica iz ovih konflikata je u 2020. godini gotovo nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Nastavljeni su napadi, pretnje i kampanje blaćenja protiv LGBT osoba i aktivista. Između januara i septembra, srpska organizacija za zaštitu LGBT prava DA SE ZNA! zabeležila je 17 incidenata mržnje protiv LGBT osoba, uključujući 8 slučajeva fizičkog napada i 9 slučajeva pretnji.
Prava žena
U svom prvom izveštaju o Srbiji, ekspertska grupa zadužena za monitoring implementacije Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici zabeležila je kontinuirane manjkavosti u pružanju usluga i prepreke u pomaganju žrtvama nasilja nad ženama i devojčicama, pogotovo u slučaju silovanja i seksualnog napada, i pozvala vladu da preduzme hitne korake kako bi se razvejali rodni stereotipi i promovisala jednakost.
Osobe s invaliditetom
Hiljade odraslih osoba i dece s invaliditetom su i dalje u ustanovama širom Srbije. Vlada nije usvojila plan deinstitucionalizacije koji bi omogućio da se osobe s invaliditetom premeste iz ustanova u život u zajednici. Vlada nije objavila podatke o broju osoba s invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama koje su preminule od komplikacija usled infekcije koronavirusom. Učenje na daljinu i onlajn nastava, koji su uvedeni nakon zatvaranja škola u martu, nisu bili dostupni velikom broju dece s invaliditetom.
Ključni međunarodni akteri
Srbija i Kosovo su u julu pod okriljem Evropske unije, nastavili dijalog o unapređivanju odnosa, koji je bio u zastoju od novembra 2018. godine, ali bez preuzimanja konkretnih obaveza koje se tiču jačanja zaštite ljudskih prava.
U julu je Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, pozvala srpske vlasti da sprovedu istragu o policijskom nasilju nad učesnicima protesta koji su istog meseca održani u Beogradu zbog vladinih restrikcija usled pandemije Covid-19.
Nakon intervencije predstavnika OEBS-a za slobodu medija Harlema Desira u aprilu, srpska vlada je hitno povukla odluku iz marta o ograničavanju pristupa medija informacijama u toku pandemije Covid-19.
U izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom u oktobru navodi se da bi Srbija trebalo da osigura nezavisnost svojih institucija za zaštitu ljudskih prava. U izveštaju se beleži ozbiljna zabrinutost povodom zastrašivanja, pretnji i nasilja protiv novinara i LGBT zajednice, a vlasti se pozivaju da bez odlaganja sprovedu istragu i kazne počinioce.
Kosovo
Prvi niz optužnica koje je objavilo tužilaštvo pri haškom Specijalnom sudu za ratne zločine na Kosovu označio je dugoočekivani napredak u pravcu postizanja pravde za teška kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava, kao i kršenja zakona rata. Novinari su se suočavali s pretnjama i zastrašivanjem, a krivično gonjenje krivičnih djela počinjenih protiv novinara bilo je sporo. Nastavile su se tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, pogotovo na severu Kosova. Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana nastavile su da se suočavaju s diskriminacijom.
Odgovornost za ratne zločine
Predsednik Hašim Tači je među četvoricom bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su u novembru optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Optužnica se odnosi na period tokom i nakon rata na Kosovu 1999. godine, a podiglo ju je Specijalizovano tužilaštvo sa sedištem u Hagu. Tači je podneo ostavku, a sva četvorica optuženih su prebačena u pritvornu jedinicu u Hagu. Prilikom prvih pojavljivanja pred sudom, svi su se izjasnili nevinim. Tačija i ostale optužene, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, tužilaštvo tereti za opsežno zastrašivanje svedoka, a dvojicu pripadnika Udruženja ratnih veterana OVK je optužilo za objavljivanje imena svedoka. Još jedan komandant OVK, Salih Mustafa, u septembru je uhapšen i optužen za ratne zločine.
Sud u Prizrenu je u junu doneo presudu kojom je bivši rezervni oficir jugoslovenske policije proglašen krivim za ratne zločine počinjene protiv Albanaca u selu Mala Kruša, u martu 1999. godine, i osuđen na 22 godine zatvorske kazne.
Odgovornost međunarodnih institucija
Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za implikacije opasnim materijama na ljudska prava je u septembru kritikovao UN zbog činjenice da se kontinuirano oglušavaju o prava žrtava trovanja olovom u kampovima za raseljena lica pod upravom Misije UN na Kosovu (UNMIK). Savetodavni panel za ljudska prava (HRAP), nezavisno međunarodno telo osnovano da ispituje pritužbe o zloupotrebama UNMIK-a, 2016. godine je utvrdio kršenje prava pripadnika zajednica raseljenih lica i izdao preporuke UN da plate individualne kompenzacije i da se izvine žrtvama — UN nisu postupile ni po jednoj od njih. Od njegovog osnivanja 2017. godine, samo jedna država je priložila sredstva dobrovoljnom fondu UN za projekte asistencije zajednicama, koji nisu specifično usmereni na pitanje trovanja olovom. Žrtve obuhvataju raseljene pripadnike zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.
Postupanje prema manjinama
U sveobuhvatnom istraživanju sprovedenom među Romima, Aškalijama i Egipćanima na Kosovu, koje je u januaru objavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, zaključuje se da se većina pripadnika ovih zajednica suočava s visokom stopom nezaposlenosti, lošim stambenim uslovima i diskriminacijom, pogotovo kad je reč o ženama. Utvrđen je određeni napredak na polju pristupa obrazovanju, koji je tradicionalno bio neadekvatan.
U februaru je započeto suđenje protiv šestorice optuženih za ubistvo srpskog političara s Kosova Olivera Ivanovića koje se dogodilo u januaru 2018. godine. Četiri osobe su optužene za učešće u kriminalnoj grupi koja je organizovala ubistvo Ivanovića. Dvojica optuženih su pripadnici kosovske policije. Svi su se izjasnili nevinim. Ivanovića su ubili nepoznati napadači ispred njegove kancelarije u Mitrovici, na severu Kosova.
Prava žena
Nasilje u porodici i dalje predstavlja problem na Kosovu, uz neadekvatne reakcije policije, mali broj krivičnih gonjenja i kontinuirani propust sudija da nasilnim partnerima izdaju zabranu prilaska.
Mehanizam koji je 2018. godine uspostavljen za pružanje finansijske kompenzacije žrtvama seksualnog nasilja u ratu, čiji je broj procenjen na 20.000, i dalje je imao ograničen domet. U periodu između februara 2018. i juna 2020. godine, oko 1.239 žrtava je zatražilo finansijsku kompenzaciju, od čega je ona odobrena u 800, a odbijena u 239 slučajeva, dok se o preostalim slučajevima još odlučivalo u trenutku pisanja ovog izveštaja.
Tražioci azila i raseljena lica
Tokom prvih evet meseci u godini, visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice zabeležio je 245 dobrovoljnih povrataka pripadnika etničkih manjina na Kosovo iz drugih zemalja, što predstavlja uvećanje u odnosu na 115, koliko ih je bilo u istom periodu u 2019. godini.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, u periodu između januara i septembra je zabeležilo 304 deportacije na Kosovo, najviše iz Nemačke. Iz Ministarstva se tvrdilo da ono ne raspolaže podacima o etničkoj pripadnosti povratnika. Vlasti su povratnicima pružile ograničenu pomoć.
Branioci ljudskih prava
U junu je 40 lokalnih organizacija civilnog društva osudilo pretnje i kampanje blaćenja protiv aktiviste za ljudska prava Škeljzena Gašija, koji je smenjen s mesta savetnika tadašnjeg predsednika Vlade Kosova Aljbina Kurtija, nakon što je izjavio da su pojedini članovi Oslobodilačke vojske Kosova činili zločine tokom i nakon rata.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Na društvenim mrežama je nastavljena pojava govora mržnje protiv aktivista za lezbijska, gej, biseksualna i transrodna (LGBT) prava. U oktobru je Centar za jednakost i slobodu LGBT zajednice Kosova (CEL) izrazio zabrinutost povodom učestalosti homofobnih komentara i govora mržnje protiv LGBT osoba od strane visokorangiranih političara, a pogotovo na društvenim medijima.
Sloboda medija
Novinari su i dalje bili izloženi zastrašivanju, pretnjama na društvenim medijima i fizičkim napadima. Istrage i krivična gonjenja su tekli sporo.
U periodu između januara i septembra, Udruženje novinara Kosova zabeležilo je 18 slučajeva pretnji i nasilja protiv novinara i medijskih kuća, uključujući pet slučajeva fizičkog napada na novinare i 10 slučajeva upućivanja pretnji. U trenutku pisanja ovog izveštaja, policija je vršila istragu u vezi sa četiri od ovih slučajeva.
Direktora TV Plus Nenada Milenkovića su u aprilu fizički napale četiri maskirane, nepoznate osobe u Severnoj Mitrovici, a veruje se da je napad bio povezan s njegovim izveštavanjem. U trenutku pisanja ovog izveštaja, policija je vršila istragu.
Ključni međunarodni akteri
Vlade SAD i evropskih zemalja dosledno su podržavale Specijalni sud za Kosovo, koji je i finansiran od strane EU. Međutim, napori vlade SAD da posreduje u postizanju sporazuma o stabilizaciji odnosa između Kosova i Srbije nisu bili usmereni na probleme u vezi s ljudskim pravima. Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, pozvala je države bivše Jugoslavije da ozbiljno pristupe pitanju zaštite svedoka ratnih zločina, kao i da osiguraju da nijedan svedok ne mora da strahuje za svoj život prilikom svedočenja na suđenju za ratne zločine.
U julu je produžen mandat Misije za vladavinu prava EULEX za još godinu dana, usled pandemije COVID-19. U aprilu je EULEX potvrdio svoju obavezu da utvrdi sudbinu više od 1.640 osoba koje su nestale tokom rata i koje se još uvek vode kao nestale.
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji saopštio je novoj kosovskoj vladi da su neophodne reforme kojima će se ojačati vladavina prava i suzbiti korupcija, ali nije izrazio zabrinutost povodom drugih otvorenih problema koji se tiču stanja ljudskih prava.
U izveštaju Evropske komisije o napretku zemlje, objavljenom u oktobru, navodi se da je pravosuđe i dalje podložno političkim pritiscima, kao i da su se mehanizmi za zaštitu svedoka suočavali sa izazovima budući da ljudi imaju nizak stepen poverenja u bezbednost koju im pružaju organi vlasti. U izveštaju se izražava i zabrinutost povodom kontinuiranih pretnji i zastrašivanja LGBT osoba, kao i neadekvatnih mera za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.