Kamenica/Kamenice town. Milana Stojanovic is a Roma IDP originally from a village of Kolanski Most (in the same municipality). Her house there was burned by ethnic Albanians in 1999, reconstructed in 2000 by UNDP, and subsequently burned again, to prevent the family from returning.

© 2009 Andrew Testa/Panos for Human Rights Watch

(Priština, 28. oktobar 2010.) - Romi i srodne manjinske grupe deportovane iz Zapadne Evrope na Kosovo suočavaju se sa diskriminacijom i ozbiljnom oskudicom koje su ravne kršenju ljudskih prava, saopštava Human Rights Watch u izveštaju objavljenom danas.

U izveštaju od 77 strana, „Raseljena" prava: Prisilan povratak Roma, Aškalija i Egipćana iz Zapadne Evrope na Kosovo", dokumentuju se ozbiljni problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočavaju oni koji su se sa Kosova zaputili ka Zapadnoj Evropi, ali su potom vraćeni. Oni imaju problema pri pribavljanju ličnih dokumenata i povraćaju sopstvene imovine. Takođe imaju teškoća u pristupu stanovanju, zdravstvenoj nezi i uslugama socijalne pomoći. Sudbina mnogih je da budu vraćeni u mesta gde su odvojeni od svojih članova porodice. Deportacije pogotovo teško pogađaju decu, među kojom malo ko ostaje u školi zbog manjka jezičkih veština, razlika u nastavnom programu i siromaštva.

„Evropa šalje pripadnike najranjivije grupe sa Kosova natrag u naručje diskriminacije, ekskluzije, siromaštva i raseljenja", rekla je Wanda Troszczynska-van Genderen, istraživač za Zapadni Balkan pri Human Rights Watch-u. „Ako su evropski lideri ozbiljni u pogledu poboljšanja teške situacije u kojoj se Romi, Aškalije i Egipćani nalaze, trebalo bi da obustave deportacije na Kosovo, te da obezbede odgovarajuću podršku onima koji su već poslati natrag".

Oko 50.000 Roma, koji uglavnom govore srpski jezik, i dve manjinske grupe koje govore albanski jezik - Aškalije i Egipćani, koji tvrde da svoje poreklo vode iz antičkog Egipta, deportovano je na Kosovo od 1999. godine. Izgledi su da će ova brojka nastaviti da raste, pri čemu se samo u Nemačkoj čak 12.000 ljudi suočava sa deportacijom. Nedostatak pomoći od međunarodnih donatora i kosovskih vlasti onima koji su deportovani znači da teret pomoći tim ljudima nakon što pristignu na Kosovo pada na pleća romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica na Kosovu, koje pretežno žive u krajnjem siromaštvu.

Romi, Aškalije i Egipćani su oduvek, kroz istoriju, bili najsiromašnija i ekonomski, politički i društveno najmarginalizovanija manjina na Kosovu. Tokom proteklih godina, mnogi su bili raseljeni zbog rata, etničkog sukoba, krajnjeg siromaštva i političke nestabilnosti. Njihov broj se sa više od 200.000 pre rata 1999. godine smanjio na 38.000 danas. Romi su često bili na meti nasilnih napada, a neki kosovski Albanci-najveća etnička grupa u zemlji-s prezrenjem su ih odbacivali kao „saradnike" manjinske srpske populacije.

Neki od njih su dobili izbeglički status u inostranstvu, a drugi su pod privremenim mehanizmima zaštite. Dok borave u Zapadnoj Evropi, Romi, Aškalije i Egipćani imaju uslove za život koji su neuporedivo bolji od onih na Kosovu. Njihova deca, često rođena u inostranstvu, uče jezik i usvajaju kulturu zapadnoevropskih zemalja u koje su došli. Često odrastaju ne naučivši da govore maternji jezik svojih roditelja.

Ipak, neki koji odlaze u druge zemlje ne uspevaju da dobiju azil ili im je privremena zaštita istekla, što ih izlaže riziku od deportacije. Neki od prisilnih povratnika ne mogu da pribave kosovska lična dokumenta i nemaju ni jugoslovenske, niti srpske lična isprave kojima bi se potvrdio njihov pređašnji boravak na Kosovu, a to ih čini de facto licima bez državljanstva, i to često tokom dužeg vremenskog perioda.

U aprilu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je kritikovao deportacije, rekavši da destabilizuju bezbednosnu situaciju na Kosovu i pogoršavaju probleme sa kojima se suočavaju ove manjinske grupe na Kosovu. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Tomas Hamarberg, i Evropski parlament takođe su ove godine zatražili obustavu povrataka dok se uslovi ne poprave.

U smernicama Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija se zemlje pozivaju da ne deportuju Rome, te se kaže bi Aškalije i Egipćane trebalo vraćati jedino nakon individualne procene rizika i postepeno, uzimajući u obzir ograničen kapacitet Kosova da ih prihvati.

„Sve je snažniji konsenzus da se ovim deportacijama Romi, Aškalije i Egipćani dovode u rizičnu situaciju kao i da se pogoršavaju uslovi života za one koji su već na Kosovu", rekla je Troszczynska-van Genderen. „Odgovornosti vlada članica Evropske unije ne prestaju na njihovim granicama. One i ostali donatori se moraju usredsrediti na poboljšavanje uslova na terenu umesto na slanje tih ljudi natrag gde će se naći u očajnoj situaciji".

Od 2009. godine, Vlada Kosova je potpisala sporazume o readmisiji sa Nemačkom, Belgijom, Francuskom, Norveškom i Švajcarskom, pri čemu se trenutno pregovara o dodatnim sporazumima. Kosovu je stalo da osnaži svoje veze sa Evropskom unijom i drugim evropskim zemljama. Ovi sporazumi, i odsustvo provere na strani Kosova pre prisilnih povrataka, otvaraju vrata još većem broju deportacija, stvaraju realan rizik za kršenja ljudskih prava i pogoršavaju ionako krizne uslove za deportovana lica, njihove porodice i širu kosovsku zajednicu.

U izveštaju se iznosi da vlasti na Kosovu doprinose problemima sa kojima se suočavaju vraćeni Romi i ostali time što propuštaju da insistiraju da vlade zemalja koje deportuju ova lica pomognu u stvaranju odgovarajućih uslova na Kosovu za prisilne povratnike. Kosovo takođe nije preduzelo odgovarajuće korake oko regulisanja povrataka i pomoći onima koji se vraćaju da se reintegrišu u društvo.

Strategija osmišljena 2007. godine za reintegraciju prisilnih i drugih povratnika nije sprovedena, a kosovske vlasti su malo toga postigle u pogledu svoje šire strategije, takođe osmišljene 2007. godine, za unapređenje prava romske, aškalijske i egipćanske zajednice u celini.

U izveštaju se preporučuje:

  • moratorijum bez odgode na prisilne povratke dok se uslovi ne poboljšaju;
  • urgentne mjere za pružanje pomoći onima koji su vraćeni;
  • puna implementacija strategija Vlade Kosova za integraciju prisilnih povratnika i romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica u celini.

Deportacije iz Nemačke su se pokazale kao posebno kontroverzne, imajući u vidu nedavnu raspravu u nemačkom Bundestagu na kojoj su opozicione stranke i nevladine organizacije osudile takvu politiku.

Nedavna promena politike u pogledu deportacija na Kosovo u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni - Vestfaliji, gde boravi skoro 40 odsto kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana koji se nalaze u Nemačkoj, ukazuje da je reforma moguća. U septembru, ministarstvo unutrašnjih poslova ove nemačke pokrajine  izdalo je uredbu u kojoj se, uprkos tome što se ne nalaže trenutna obustava deportacija, priznaje potreba za specijalnom zaštitom kosovskih grupa, zahtevaju individualne provere pre povratka i preporučuje da se ne deportuju deca školskog uzrasta.