(Priština, 28. oktobar 2010.) - Romi i srodne manjinske grupe deportovane iz Zapadne Evrope na Kosovo suočavaju se sa diskriminacijom i ozbiljnom oskudicom koje su ravne kršenju ljudskih prava, saopštava Human Rights Watch u izveštaju objavljenom danas.
U izveštaju od 77 strana, „Raseljena" prava: Prisilan povratak Roma, Aškalija i Egipćana iz Zapadne Evrope na Kosovo", dokumentuju se ozbiljni problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočavaju oni koji su se sa Kosova zaputili ka Zapadnoj Evropi, ali su potom vraćeni. Oni imaju problema pri pribavljanju ličnih dokumenata i povraćaju sopstvene imovine. Takođe imaju teškoća u pristupu stanovanju, zdravstvenoj nezi i uslugama socijalne pomoći. Sudbina mnogih je da budu vraćeni u mesta gde su odvojeni od svojih članova porodice. Deportacije pogotovo teško pogađaju decu, među kojom malo ko ostaje u školi zbog manjka jezičkih veština, razlika u nastavnom programu i siromaštva.
„Evropa šalje pripadnike najranjivije grupe sa Kosova natrag u naručje diskriminacije, ekskluzije, siromaštva i raseljenja", rekla je Wanda Troszczynska-van Genderen, istraživač za Zapadni Balkan pri Human Rights Watch-u. „Ako su evropski lideri ozbiljni u pogledu poboljšanja teške situacije u kojoj se Romi, Aškalije i Egipćani nalaze, trebalo bi da obustave deportacije na Kosovo, te da obezbede odgovarajuću podršku onima koji su već poslati natrag".
Oko 50.000 Roma, koji uglavnom govore srpski jezik, i dve manjinske grupe koje govore albanski jezik - Aškalije i Egipćani, koji tvrde da svoje poreklo vode iz antičkog Egipta, deportovano je na Kosovo od 1999. godine. Izgledi su da će ova brojka nastaviti da raste, pri čemu se samo u Nemačkoj čak 12.000 ljudi suočava sa deportacijom. Nedostatak pomoći od međunarodnih donatora i kosovskih vlasti onima koji su deportovani znači da teret pomoći tim ljudima nakon što pristignu na Kosovo pada na pleća romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica na Kosovu, koje pretežno žive u krajnjem siromaštvu.
Romi, Aškalije i Egipćani su oduvek, kroz istoriju, bili najsiromašnija i ekonomski, politički i društveno najmarginalizovanija manjina na Kosovu. Tokom proteklih godina, mnogi su bili raseljeni zbog rata, etničkog sukoba, krajnjeg siromaštva i političke nestabilnosti. Njihov broj se sa više od 200.000 pre rata 1999. godine smanjio na 38.000 danas. Romi su često bili na meti nasilnih napada, a neki kosovski Albanci-najveća etnička grupa u zemlji-s prezrenjem su ih odbacivali kao „saradnike" manjinske srpske populacije.
Neki od njih su dobili izbeglički status u inostranstvu, a drugi su pod privremenim mehanizmima zaštite. Dok borave u Zapadnoj Evropi, Romi, Aškalije i Egipćani imaju uslove za život koji su neuporedivo bolji od onih na Kosovu. Njihova deca, često rođena u inostranstvu, uče jezik i usvajaju kulturu zapadnoevropskih zemalja u koje su došli. Često odrastaju ne naučivši da govore maternji jezik svojih roditelja.
Ipak, neki koji odlaze u druge zemlje ne uspevaju da dobiju azil ili im je privremena zaštita istekla, što ih izlaže riziku od deportacije. Neki od prisilnih povratnika ne mogu da pribave kosovska lična dokumenta i nemaju ni jugoslovenske, niti srpske lična isprave kojima bi se potvrdio njihov pređašnji boravak na Kosovu, a to ih čini de facto licima bez državljanstva, i to često tokom dužeg vremenskog perioda.
U aprilu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je kritikovao deportacije, rekavši da destabilizuju bezbednosnu situaciju na Kosovu i pogoršavaju probleme sa kojima se suočavaju ove manjinske grupe na Kosovu. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Tomas Hamarberg, i Evropski parlament takođe su ove godine zatražili obustavu povrataka dok se uslovi ne poprave.
U smernicama Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija se zemlje pozivaju da ne deportuju Rome, te se kaže bi Aškalije i Egipćane trebalo vraćati jedino nakon individualne procene rizika i postepeno, uzimajući u obzir ograničen kapacitet Kosova da ih prihvati.
„Sve je snažniji konsenzus da se ovim deportacijama Romi, Aškalije i Egipćani dovode u rizičnu situaciju kao i da se pogoršavaju uslovi života za one koji su već na Kosovu", rekla je Troszczynska-van Genderen. „Odgovornosti vlada članica Evropske unije ne prestaju na njihovim granicama. One i ostali donatori se moraju usredsrediti na poboljšavanje uslova na terenu umesto na slanje tih ljudi natrag gde će se naći u očajnoj situaciji".
Od 2009. godine, Vlada Kosova je potpisala sporazume o readmisiji sa Nemačkom, Belgijom, Francuskom, Norveškom i Švajcarskom, pri čemu se trenutno pregovara o dodatnim sporazumima. Kosovu je stalo da osnaži svoje veze sa Evropskom unijom i drugim evropskim zemljama. Ovi sporazumi, i odsustvo provere na strani Kosova pre prisilnih povrataka, otvaraju vrata još većem broju deportacija, stvaraju realan rizik za kršenja ljudskih prava i pogoršavaju ionako krizne uslove za deportovana lica, njihove porodice i širu kosovsku zajednicu.
U izveštaju se iznosi da vlasti na Kosovu doprinose problemima sa kojima se suočavaju vraćeni Romi i ostali time što propuštaju da insistiraju da vlade zemalja koje deportuju ova lica pomognu u stvaranju odgovarajućih uslova na Kosovu za prisilne povratnike. Kosovo takođe nije preduzelo odgovarajuće korake oko regulisanja povrataka i pomoći onima koji se vraćaju da se reintegrišu u društvo.
Strategija osmišljena 2007. godine za reintegraciju prisilnih i drugih povratnika nije sprovedena, a kosovske vlasti su malo toga postigle u pogledu svoje šire strategije, takođe osmišljene 2007. godine, za unapređenje prava romske, aškalijske i egipćanske zajednice u celini.
U izveštaju se preporučuje:
- moratorijum bez odgode na prisilne povratke dok se uslovi ne poboljšaju;
- urgentne mjere za pružanje pomoći onima koji su vraćeni;
- puna implementacija strategija Vlade Kosova za integraciju prisilnih povratnika i romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica u celini.
Deportacije iz Nemačke su se pokazale kao posebno kontroverzne, imajući u vidu nedavnu raspravu u nemačkom Bundestagu na kojoj su opozicione stranke i nevladine organizacije osudile takvu politiku.
Nedavna promena politike u pogledu deportacija na Kosovo u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni - Vestfaliji, gde boravi skoro 40 odsto kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana koji se nalaze u Nemačkoj, ukazuje da je reforma moguća. U septembru, ministarstvo unutrašnjih poslova ove nemačke pokrajine izdalo je uredbu u kojoj se, uprkos tome što se ne nalaže trenutna obustava deportacija, priznaje potreba za specijalnom zaštitom kosovskih grupa, zahtevaju individualne provere pre povratka i preporučuje da se ne deportuju deca školskog uzrasta.
