Savet Evrope treba da zahteva od Srbije da preda Ratka Mladića Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, obzirom da preuzima predsedništvo Komiteta ministara Saveta, navodi Hjuman Rajts Voč u pismu koje je danas upućeno Komitetu.
»Srbija je jedina država koja je ikada osuđena za kršenje Kovencije o genocidu i koja nastavlja kršenje tako što ne izručuje Ratka Mladića«, rekao je Ričard Diker direktor Program za Medjunarodno Pravo , Hjuman Rajts Voč-a. »Savet Evrope, 'savest Evropske unije o ljudskim pravima' treba da insistira na potpunoj saradnji Srbije sa Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji.«
26. februara 2007. god., Međunarodni sud pravde je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze na osnovu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina za genocid, tako što nije uspela da spreči genocid u Srebrenici 1995. god., tokom kojeg je više od 7.000 bosanskih muškaraca i dečaka ubijeno, niti je uspela da kazni one koji su za to odgovorni. Dalje je utvrdio da je stalni neuspeh Srbije da izruči Mladića Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) jednak nastavku kršenja njenih obaveza na osnovu Konvencije o genocidu. Mladić, komandant snaga bosanskih Srba tokom rata, i tadašnji predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić su optuženi za genocid od strane MKSJ-a. Veruje se da se Mladić krije u Srbiji.
Osnovni cilj Saveta Evrope, koji ima 46 zemalja članica, jeste da štiti ljudska prava i vladavinu zakona. Njegov rad je ukorenjen u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Predsedavajuće mesto u Komitetu ministara Veća ima šesto-mesečni mandat koji se rotira po azbučnom redosledu. Hjuman Rajts Voč veruje da vlade, kojima je predsedništvo najvišeg tela za donošenje odluka u Veću Europe, treba da poštuju njegove ciljeve, uključujući i bavljenje pitanjima neispunjavanja obaveza članstva.
Pre pristupanja Veću Evrope 2003. god., Srbija se složila da će ispuniti određene obaveze, među kojima je i potpuna saradnja sa MKSJ-om i da će učiniti »sve u svojoj moći da pronađe svih 16 optuženih osoba koje su još uvek na slobodi i da će ih predati MKSJ-u.« Iako je Srbija pomogla Sudu pri predaji broja manje značajnih osumnjičenih tokom 2004. i početkom 2005. god., njena saradnja je nakon toga zakazala. Nedavni izveštaji Veća Evrope izražavaju žaljenje zbog nedostatka posvećenosti Srbije u hapšenju Mladića.
»Da bi Savet Evrope zadržao kredibilitet nosioca ljudskih prava, on ne može napustiti žrtve genocida u Bosni«, kaže Diker. »Vođe Evrope treba da zahtevaju od Srbije da momentalno uhapsi i preda preostale begunce, kako bi pokazali da je nekažnjavanje ratnih zločinaca neprihvatljivo.
