Krivični pravosudni sistem i dalje izneverava očekivanja žrtava na Kosovu, uprkos skoro sedmogodišnjem prisustvu međunarodne administracije u pokrajini, saopštio je „Human Rights Watch“ u svom novom izveštaju koji se objavljuje danas. Budući status Kosova je trenutno tema intenzivnih pregovora koji se odvijaju uz posredovanje međunarodne zajednice.
Izveštaj na 74 strane pod nazivom „Nije na dnevnom redu: Kontinuirani neuspeh u rešavanju problema odgovornosti na Kosovu posle martovskih događanja 2004. godine“ se prevashodno bavi reakcijama krivičnog pravosuđa na martovsko nasilje u pokrajini 2004. godine. U to vreme, nemiri širom pokrajine u kojima je učestvovalo 50.000 ljudi su za sobom ostavili na stotine ranjenih i na hiljade raseljenih lica.
„U ovom trenutku, odgovornost za zločine iz prošlosti nije na dnevnom redu na Kosovu“, izjavila je Holly Cartner, direktorka „Human Rights Watch“-a za Evropu i centralnu Aziju. „Međutim, rešavanje statusa bez nužnog sređivanja stanja u pravosudnom sistemu zatrovaće budućnost Kosova“.
Napredak u pogledu krivičnog gonjenja u vezi sa martovskim nemirima je ograničen, uprkos prioritetu koji je ono imalo u okviru pravosudnog sistema. Više od dve godine kasnije, krivične prijave u vezi sa martovskim nasiljem podnete su protiv samo 426 lica, ali uglavnom za lakša krivična dela kao što je krađa, pri čemu je tek nešto više od pola rezultiralo pravosnažnim sudskim odlukama.
Reakcija krivičnog pravosuđa na martovsko nasilje iz 2004. godine nam pruža koristan kriterijum uz pomoć koga se može oceniti opšti napredak u pogledu ustanovljavanja odgovornosti u pokrajini. Posle skoro sedam godina međunarodne administracije na Kosovu, ne može se više tvrditi da međunarodna zajednica nije imala dovoljno vremena za prevazilaženje nedostataka unutar pravnog okvira, policije, organa tužilaštva i sudova. Štaviše, neposredno nakon martovskog nasilja, međunarodna zajednica je iskazala nedvosmislenu odlučnost da se oni koji su odgovorni privedu pravdi.
U izveštaju se analizira neuspeh u privođenju pravdi mnogih među onim licima koja su odgovorna za nasilje. Ključni faktori obuhvataju:
- Neodgovarajuću pripremu i obuku za sprovođenje značajnih reformi krivičnog pravosudnog sistema koje su preduzete tri sedmice nakon martovskih nemira. Na primer, u okviru reformi tužioci su dobili centralnu ulogu u istragama, što je promena opsega njihove odgovornosti za koju niko od aktera nije bio adekvatno pripremljen.
- Pokretanje specijalne, posebne operacije međunarodne policije radi istrage okolnosti u vezi sa martovskim nasiljem, što nije bilo adekvatno jer nije bilo povezano sa delovanjem standardnih istražnih struktura, te je najzad okončano neuspehom.
- Nedelotvorne policijske aktivnosti, uključujući odsustvo kontinuiranog rada na predmetu, slabu koordinaciju između međunarodne i lokalne policije, i neodgovarajuću saradnju sa tužiocima.
- Neodgovarajuće mere zaštite svedoka.
- Neodgovarajući nadzor i neadekvatno utvrđivanje prioriteta za krivični pravosudni sistem što je zadatak administracije Ujedinjenih Nacija na Kosovu.
„Niko ne treba da misli kako je uvođenje vladavine prava na Kosovu lak posao“, rekla je Cartner. „Ali ima puno osnovnih koraka – poput adekvatne obuke tužilaca i zajedničkog rada institucija – koji danas mogu znatno poboljšati situaciju“.
Neodgovarajuća reakcija krivičnog pravosudnog sistema na nasilje iz marta 2004. godine odslikava jedan od najvećih problema sa kojim se Kosovo suočava danas – rašireno nekažnjavanje za krivična dela, pogotovo ona koja imaju političku ili etničku dimenziju. Učinak ostvaren u istrazi i krivičnom gonjenju ratnih zločina i etnički motivisanih krivičnih dela u periodu pre marta meseca 2004. godine je takođe veoma loš.
Posledica toga je začarani krug nekažnjivosti i sve snažnije uverenje među pripadnicima svih zajednica na Kosovu – kako većinske tako i manjinskih zajednica – da krivični pravosudni sistem nije pouzdan, niti je u službi građana. Manjine, a pogotovo kosovski Srbi, imaju manje vere nego ikada da mogu bezbedno živeti na Kosovu.
U izveštaju pod naslovom „Nije na dnevnom redu“ takođe se ukazuje na odsustvo delotvorne strategije obaveštavanja pogođenih zajednica o ishodu istraga i krivičnih postupaka proisteklih iz martovskog nasilja 2004. godine kao i na nedostatak transparentnosti u sistemu. To ljudima otežava pristup osnovnim informacijama o ishodima krivičnih postupaka, a otežava i grupama praćenje sistema kao celine.
U izveštaju se pozivaju ključni akteri na Kosovu, uključujući Ujedinjene Nacije, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, policiju, i Privremene institucije samouprave Kosova, da odmah preduzmu korake radi unapređenja krivičnog pravosudnog sistema. Ti koraci podrazumevaju: odgovarajući nadzor nad sudovima; izradu akcionog plana za uspostavljanje sudske policije koja bi neposredno sarađivala sa istražnim tužiocima; sve širu saradnju između međunarodne i lokalne policije, tužilaca i sudija; i uspostavljanje delotvornijeg sistema zaštite svedoka.
U izveštaju se traži od šestočlane Kontakt grupe i Evropske Unije da daju prioritet pitanju odgovornosti u svojoj politici prema Kosovu, što podrazumeva da funkcionalni krivični pravosudni sistem prihvate sve strane kao ključni faktor za uspešno rešavanje statusa Kosova kao i da se obezbedi materijalna podrška koja je neophodna za stvaranje delotvornog sistema relokacije i zaštite svedoka.
