Veća grupa profesora prava, političara i umetnika okupila se 22. januara u beogradskom Sava-centru da iskaže podršku Vojislavu Šešelju, optuženom pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Više učesnika je ponovilo dva pravna argumenta koja bi, izrečena od poznatih pravnika, trebalo da zvuče kao autoritativna kritika Tribunala. Oba argumenta su, međutim, evidentno pogrešna.
Vojislav Šešelj, kako su ustvrdili pravnici koji ga podržavaju, optužen je za "verbalni delikt". Uz to, Tužilaštvo MKSJ ga je navodno optužilo za nešto što nijedno nacionalno zakonodavstvo, pa ni Statut samog MSKJ, ne poznaje - učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
Ne treba mnogo napora da bi se shvatila frivolnost prve tvrdnje. I prosečno obavešten laik naslućuje da Šešelj mora da je optužen za nešto ozbiljnije od iskazivanja svog mišljenja. Zaista, ono za šta je optužen zove se "podsticanje na izvršenje (ratnih) zločina", i zabranjeno je i domaćim pravom.
Marta 1992, prema optužnici, Šešelj je izgovorio sledeće reči na mitingu u Malom Zvorniku, koji samo reka Drina razdvaja od Zvornika: "Draga braćo četnici, naročito vi sa druge strane reke Drine, vi ste najveći junaci.
Očistićemo Bosnu od pagana i pokazaćemo im put koji vodi na istok, gde im je i mesto". Optužnica takođe navodi da je Šešelj u govoru u Hrtkovcima (Vojvodina) pozvao na proterivanje Hrvata. Snaga tužiočevih dokaza kojim potkrepljuje optužbu ostaje da se vidi, ali nazivati tu optužbu kriminalizacijom legitimno izraženog mišljenja, zahteva naročitu drskost.
Druga tvrdnja izrečena u Sava-centru je da je Tužilaštvo MKSJ izmislilo doktrinu zajedničkog zločinačkog poduhvata. Da bi se pokazala neosnovanost ove tvrdnje, potrebno je nešto duže objašnjenje, jer je koncept zajedničkog zločinačkog poduhvata još uvek nerazumljiv većini posmatrača.
Prema međunarodnom običajnom pravu, osoba učestvuje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu kada svesno učestvuje u kriminalnoj aktivnosti sa drugim licima, sa njima deli zajednički plan ili cilj i doprinosi ostvarenju tog cilja. Što je najvažnije, ta osoba je krivično odgovorna ne samo za prvobitno delo sa čijim izvršenjem se složila, nego i za sve druge nezakonite radnje koje su usledile kao prirodna i predvidljiva posledica tog dela - čak i ako se nije izričito saglasila sa njima.
Na primer, ako tokom oružane pljačke jedan član grupe čeka napolju u kolima, a drugi ubije osobu u banci, osoba napolju biće krivično odgovorna ne samo za pljačku (sa kojom se saglasila) nego i za ubistvo (sa kojim se možda nije saglasila, ali koje je bilo predvidljiva posledica pljačke). Drugi primer: grupa ljudi ima zajedničku nameru da ukloni pripadnike određene etničke grupe iz njihovog grada, sela ili oblasti (da izvrši "etničko čišćenje", drugim rečima), tokom izvršenja, jedna ili više žrtava bude ubijena. Oni među učesnicima zajedničkog zločinačkog poduhvata koji su se saglasili samo sa etničkim čišćenjem, biće odgovorni i za ubistva, jer ova su prirodna i predvidljiva posledica "čišćenja".
Ovaj potonji primer zajedničkog zločinačkog poduhvata je, naravno, ono za šta je Šešelj optužen. Drugi MKSJ optuženici koji su optuženi za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio etničko čišćenje su, između ostalih: Slobodan Milošević, Nebojša Pavković i Milan Babić, a na hrvatskoj strani Ante Gotovina i Ivan Čermak. Svrha zajedničkog zločinačkog poduhvata u MKSJ slučaju protiv Fatmira Limaja, Haradina Balje i Isaka Muslijua, bila je drugačija - zastrašivanje, zatvaranje, nasilje i ubistva srpskih civila i navodnih albanskih saradnika vlasti.
Pa, da li su MKSJ tužioci izmislili doktrinu zajedničkog zločinačkog poduhvata? Teško. Odluka Žalbenog veća od 15. jula 1999. daje detaljan prikaz slučajeva posle Drugog svetskog rata u kojima je doktrina korišćena, iako pod drugačijim imenom (doktrina zajedničkog cilja) ili bez posebnog imena. Žalbeno veće je takođe dalo prikaz sudske prakse u zemljama koje su primenjivale ovu doktrinu i pre osnivanja MKSJ.
Nakon Drugog svetskog rata, sudovi koje su uspostavile američke i britanske okupacione snage u Nemačkoj primenjivali su doktrinu u postupcima protiv nemačkih nacista. Isto je činio i italijanski Vrhovni sud u suđenjima italijanskim fašistima. Što se tiče slučajeva nevezanih za Drugi svetski rat, Žalbeno veće MKSJ je citiralo brojne odluke italijanskih sudova od 1960-ih do 1990-ih, odluke Kasacionog suda Francuske iz 1947. i 1984, kao i sudsku praksu u Engleskoj, Velsu, Kanadi, Sjedinjenim Državama, Australiji, i Zambiji.
Napokon, dok je istina da Statut MKSJ ne koristi eksplicitno termin "zajednički zločinački poduhvat", Žalbeno veće MKSJ je objasnilo da je učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu obuhvaćeno pojmom "izvršenje" iz člana 7(1) Statuta.
Grupa iz Sava-centra je izgleda zaboravila ono što zna svaki student prava - da pre primene prava na činjenice treba znati šta pravo kaže.
