Dodatne informacije su se pojavile koje podupiru tvrdnje o otmicama i preko graničnih prebacivanja sa Kosova u Albaniju posle 1998-1999 kosovskog rata, rekao je danas Human Rights Watch. Kosovske i albanske vlasti trebaju da otvore nezavisne i transparentne istrage kako bi pomogle u rešavanju sudbina od oko 400 Srba koji se vode nestalim posle rata.
“Ozbiljne i pouzdane tvrdnje us se pojavile o užasnim zlostavljanjima na Kosovu i Albaniji posle rata,” rekao je Fred Abrahams, viši istraživač za vanredna stanja u Human Rights Watch-u, koji je ispitivao kršenja ludskih prava na Kosovu i Albaniji za organizaciju od 1993 do 2000. “Vlasti Prištine i Tirane mogu da pokažu svoju predanost pravdi i vladavini prava sprovođenjem potpunih istraga.”
Tvrdnje su nedavno postale javne u novoj knjizi Karle Del Ponte, bivše glavne tužiteljke Međunarodnog suda za ratne zločine počinjenih na području bivše Jugoslavije (ICTY). Human Rights Watc je dobio nezavisnu informaciju i dokumentaciju koje daju kredibilitet i potkrepljenost za mnogo toga o čemu Del Ponteova piše o posleratnim zlostavljenjima na Kosovu. Del Ponteova knjiga na italijanskom jeziku naslovljena je “Lov: Ja i ratni zločinci.”
Human Rights Watch je poslao pisma premijeru Kosova Hašimu Tačiju i premijeru Albanije Sali Beriša 4. aprila zahtevajući da otvore istrage o tvrdnjama, ali do 2. maja ni jedna vlada nije odgovorila, rekao je Human Rights Watch. Najviši predstavnici iz Kosova i Albanije javno su odbacili tvrdnje kao neosnovane i klevetničke.
Prema rečima Del Ponteove, ICTY je dobio informacije od “novinara od kredibiliteta” da su kosovski Albanci oteli i transportovali između 100 i 300 osoba sa Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999. godine, kada su NATO snage došle na Kosovo. Informacija je bila u skladu sa i potkrepljena time šta je tribunal razvio.
Human Rights Watcj je video informacije koje je ITCY prikupio od novinara i smatra da su dobro istražene i pouzdane: sedam etničkih Albanaca koji su služili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, intervjuisani odvojeno, dali su detalje o učestvovanju u ili prisustvovanju o prebacivanjima otetih Srba i drugih zatvorenika iz Kosova u Albaniju posle rata.
Prema informacijama novinara, otete osobe su držane u stovarištima i drugim zgradama, uključujući objekte u Kukesu i Tropoju. U poređenju sa ostalim zatočenicima, neki od mlađih, zdravijih zatočenika su hranjeni, pregledani od strane doktora, i nikada nisu bili tučene. Otete osobe –nepoznat broj– su kasnije navodno prebačene u žutu kuću, u ili u okolini Albanskog grada Burel, gde su doktori vadili unutrašnje organe zatočenicima. Organi su onda transportovani izvan Albanije putem aerodroma u blizini glavnog grada Tirane. Većina navodnih žrtava su bili Srbi koji su nestali posle dolaska UN i NATO snaga na Kosovu. Ali ostali zatočenici su bile žene sa Kosova, Albanije, Rusije i drugih slavenskih zemalja.
“Informacija o trgovini organima je sugestivna ali daleko od potpunosti, “ rekao je Abrahams, “Ali činjenica ostaje da heljade ljudi, većinom Srba se vodi nestalim posle rata. “Vlasti Kosova i Albanije trebale bi da pokašuju da odrede sudbine tih ljudi tako što će pokrenuti ozbiljne istrage sa adekvatnom zaštitom svedoka.”
Prema informacijama prikupljenim od strane ICTY, moguće je da su tela nekih žrtava zakopana blizu, šta je tada bila žuta kuća, i u blizini groblja oko 20 kilometara južno od Burela. Istražitelji iz Tribunala i UN Misije na Kosovu (UNMIK), propraćeni albanskim tužiocem, ispitali su kuću u februaru 2004. Kuća je ofarbana u belo ali na istražnoj fotografiji koju je Human Rights Watch video, žuta traka je bila vidljiva na temelju kuće.
Prema rečima Del Ponteove, u blizini kuće istražitelji su pronašli medecinsku opremu koja se koristi u hirurgiji– špricevi, gaza, kese za infuziju, medecinske ampule za opuštanje mišića često korišćenim u operacijama. Koristeći hemijski sprej, tim je pronašao dokaze značajnih krvavih tragova na zidovima i podu jedne sobe, izuzimajući čist šest stopa sa dve stope pravougaonik.
Human Rights Watch razgovarao je odvojeno sa dvoje ljudi koji su bili prisutni tokom posete ICTY i UNMIK istražitelja kući u blizini Burela. Oboje ljudi je potvrdilo priču kao što je rečena u Del Ponteovoj knjizi.
Human Rights Watch je takođe dobio kopiju UNMIK-ovog zvaničnog izveštaja o istraživanju od 4-5 februara 2004. godine naslovljenim “Sudsko ispitivanje i utvrđivanje u Albaniji” koji potvrđuje tvrdnje Del Ponteove. Hemijski sprej koji se zove Luminol, piše u izveštaju, otkrio je tragove krvi u dve sobe, uključujući jedno mesto u desnom uglu na podu, koje “bi indiciralo da je tamo bio pravougaoni predmet pokrivajući tu eriju.” U koritu reke, koja se nalzi pored kuće, istražitelji su pronašli praznu intravenoznu kesu, špriceve, i prazne bočice za lekove, koje su prikupili kao dokaz.
Potparolka tribunala potvrdila je 16. aprila da su ICTY i UNMIK istražitelji razmatrali tvrdnje i posetili kuću pored Burela, ali da nisu “mogli da potkrepe tvrdnje i nisu imali daljnju osnovu po kojoj bi nastavili u odnosu [tribunalove] nadležnosti.” U odgovoru na pitanje, potparolka je izjavila da istražitelji nisu našli “pouzdane dokaze” koje bi potkrepile tvrdnje.
“Prikupljanje pouzdanih dokaza da bi se pokrenulo krivično gonjenje i prikupljanje dokaza koje dodaje težini tvrdnjama dve su drugačije stvari, i dokazi pronađeni u blizini Burela jasno dodaju težini tvrdnjama,” rekao je Abrahams. “Tribunalov mandat samo pokriva zločine koji su počinjeni tokom oružanog sukoba, koji se završio 12. juna 1999. Navodna kidnapovanja i drugi zločini desili su se posle ovog datuma, pa je to bila dodatna prepreka u sprovođenju istrage.”
Prošle nedelje, albanski ministar spoljnih poslova Lulzim Baša odbacio je Del Ponteove tvrdnje kao “nemoralne” i “klevetničke.”
Ministar Baša treba da prihvati tvrdnje ozbiljnije, jer on zna iz svog sopstvenog iskustva da postoji pouzdan dokaz o preko graničnim prebacivanjima,” Abrahams je rekao. “On je radio za tribunal I u odeljenju za pravosuđe u UNMIK-u posle rata, i lično je istraživao izveštaje o pritvorskim objektima u severnoj Albaniji.
Human Rights Watch je izjavio da nije vodio svoju sopstvenu istragu o izveštajima, ali sa druge strane video je materijal prikazan ICTY-u, dobio UNMIK-ov izveštaj o istrazi i razgovarao sa dvoje ljudi koji su bili prisutni tokom istrage u Burelu. Ali primetio je da se veliki broj osoba vodi nestalim iz kosovskog rata– Albanci, Srbi i druge etničke grupe.
Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta, 1,613 osoba sa Kosova se još uvek vodi nestalim i prijavljeno je 350 mrtvih, ali njihova tela još uvek nisu pronađena i identifikovana. Organizacija ne daje etničku analizu. Prema podacima Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije, iz Srbije, 533 Srba sa Kosova se vodi nestalim, od kojih je 430 nestalo posle 10. juna 1999.
Human Rights Watch je pozvao vlasti u Srbiji da pomognu u razršavanju sudbine od okvirno 1,500 nestalih etničkih Albanaca od rata. Human Rights Watch je dokumentovao premeštanje tela etničkih Albanaca iz 10 mesta na Kosovu u 1999. Hiljade je ponovo sahranjeno u masovne grobnice unutar Srbije, uključujući bazu korišćenu od strane specijalne policije.
“Vlasti u Srbiji sa pravom se žale o otmicama i prebacivanjima Srba u Albaniju koja su reportovane,” rekao je Abrahams. “Ali isto tako nisu uspele da dovoljno sarađuju kako bi se rasvetlio čak veći broj nestalih kosovskih Albanaca od rata.”
