Veće za ratne zločine pri Okružnom sudu u Beogradu ostvarilo je značajan napredak u domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine od svog osnivanja 2003. godine, ali srpska vlast mora pružiti snažniju podršku ovom Veću ako želi da se u Srbiji stane na kraj nekažnjavanju za počinjene ratne zločine, saopštio je Human Rights Watch u svom izveštaju objavljenom danas.

Kasnije u toku dana, očekuje se da će Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojiti rezoluciju o krivičnom gonjenju ratnih zločina na Balkanu i potrebi da države preuzmu posao Haškog tribunala u vezi lica koja su osumnjičena za ratne zločine.

U izveštaju na 32 strane procenjuje se napredak Veća za ratne zločine od njegovog osnivanja 2003. godine kao komplementarnom radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Haški tribunal će krivično goniti samo jedan ograničeni broj visokorangiranih optuženih lica pre okončanja svog mandata 2010. godine. Stoga ce biti neophodno da se preostalim optuženima na srednjim i nižim nivoima sudi pred domaćim sudovima, uključujući one u Srbiji.

„Srpska vlast treba da pokaže kako poseduje političku volju da stane na kraj nekažnjavanju ratnih zločina“, izjavila je Sara Darešori, viša savetnica pri Programu za međunarodnu pravdu Human Rights Watch-a. „Beograd mora izručiti preostale begunce Hagu i obezbediti nedvosmislenu javnu podršku domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine“.

Do danas je Veće za ratne zločine okoncalo tri suđenja (doduše, u jednom predmetu se suđenje trenutno ponavlja), a tri druga suđenja su u toku. Procenjuje se da je momentalno između 32 i 35 slučajeva u predpretresnoj ili istražnoj fazi, uključujući predmete koji se odnose na ratne zločine počinjene na Kosovu i u Hrvatskoj.

Među dovršenim postupcima je i slučaj Ovčara u kome se 16 osoba našlo na optuženičkoj klupi zbog ubistva 200 lica ne srpske nacionalnosti odvedenih iz bolnice u Vukovaru, u Hrvatskoj, i ubijenih na obližnjoj farmi svinja 1991. godine. Suđenje je završeno i u slučaju Škorpioni koji je u vezi sa egzekucijom bosanskih muslimanskih civila iz Srebrenice od strane pripadnika srpske paravojne jedinice 1995. godine.

„Činjenica da su među predmetima Veća za ratne zločine većinom krivični postupci protiv Srba zbog ubistava lica ne srpske nacionalnosti je samo po sebi značajno dostignuće“, rekla je Darešori.

Tokom protekle tri godine, Veće za ratne zločine je preduzelo značajne korake kako bi poboljšalo saradnju sa Bosnom i Hrvatskom. Uvedene su nove mere za zaštitu svedoka, a napori da se šira javnost upozna sa radom Veća su pomogli da mediji postanu osetljiviji prema naporima koji se ulažu u krivično gonjenje.

Međutim, pred Većem za ratne zločine je još mnogo posla. Veći deo Srbije i dalje nije upoznat sa njegovim radom. Nejasno je da li tužilac i njegovi istražitelji imaju ovlašćenja na osnovu srpskog zakona da krivično gone visoke zvaničnike po osnovu komandne odgovornosti, kao i da li su dovoljno posvećeni da tako nešto učine.

Niz poništenih presuda od strane Vrhovnog suda i izrecena petogodišnja zatvorska kazna u slučaju Škorpioni mogli bi ugroziti spremnost žrtava i svedoka da istupe i svedoče u Srbiji. Veće za ratne zločine, Tužilaštvo za ratne zločine i Jedinica za zaštitu svedoka ne dobijaju dovoljna finansijska sredstva, a zakonske odredbe kojima se zabranjuje ekstradicija državljana Srbije i dalje sputava punu saradnju između zemalja u regiji.

„Zavrsetak rada Haškog tribunala koji uskoro sledi čini domaće krivične postupke u Srbiji utoliko značajnijim“, izjavila je Darešori. „Domaći krivični postupci su od suštinske važnosti kako bi se zadovoljila pravda, i kako bi se javnost u Srbiji upoznala sa realnošću zločina koje je počinio Miloševićev režim“.

Preporuke srpskim vlastima date u izveštaju obuhvataju izmenu zakona kako bi se ukinula zabrana izručenja srpskih državljana optuženih za ratne zločine, potom postavljanje jedinice za istragu ratnih zločina pod nadležnost Tužilaštva za ratne zločine, te pružanje nedvosmislene i javne podrške od strane visokih srpskih zvaničnika radu Veća za ratne zločine i Tužilaštva za ratne zločine.

Ovaj izveštaj predstavlja nastavak izveštaja Human Rights Watch-a iz oktobra 2004. godine koji se odnosi na domaće krivične postupke za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, „Pravda u opasnosti: Suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i Srbiji i Crnoj Gori“.