Vlasti u Srbiji ne uspevaju da rese problem pojacanog nasilja protiv etnickih i verskih manjina u zemlji, saopstila je organizacija Human Rights Watch u izvestaju koji je izdat danas, na dan posete Beogradu komesara Evropske unije za prosirenje.
Izvestaj na 52 strane, “Opasna ravnodusnost: Nasilje protiv manjina u Srbiji” dokumentuje niz nasilnih dela protiv pripadnika manjina od kraja 2003. godine, ukljucujuci fizicke napade, nasrtaje na verske i kulturne objekte, i ostecivanja grobnica. Odgovor srpskih vlasti na ove dogadjaje bio je neadekvatan. Zvanicnici su olako minimizirali incidente, policija u nekim slucajevima nije zastitila dzamije i radnje koje pripadaju pripadnicima manjina od napada, tuzilastva su sporo reagovala radi krivicnog gonjenja odgovornih, a pocinioci koji su privedeni pravdi obicno dobijaju uslovne kazne zatvora ili neznatne novcane kazne.
“Nasilje protiv manjina je postalo problem u Srbiji danas,” izjavila je Holly Cartner, director u odeljenju za Evropu i Centralnu Aziju u Human Rights Watchu. “Srbija ne moze ocekivati da se priblizi Evropskoj uniji ukoliko ne pocne da ozbiljnije resava taj problem.”
Komesar Evropske unije za prosirenje, Olli Rehn, posetice danas Beograd, radi otpocinjanja pregovora sa vlastima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Zastita manjina u Srbiji je vazan preduslov za daljnje priblizavanje Uniji.
U poslednjih godinu i po dana, prigusen odgovor vlasti u Srbiji na etnicko i versko nasilje imao je za efekat ohrabrivanje srpskih ekstremista. Marta 2004. godine, ultranacionalisti u Beogradu i u drugim delovima zemlje reagovali su na vesti o anti-srpskom nasilju u pretezno Albancima naseljenoj pokrajini Kosovo tako sto su podvrgli etnicke Albance, Muslimane, i Rome nasilnim napadima.
Navodi o napadima na etnicke Madjare i Hrvate u pokrajini Vojvodina bili su brojni. Etnicki Slovaci i Rusini u Vojvodini su 2004. godine bili meta zastrasivanja i napada, po prvi put u mnogo godina. Ove godine su etnicki motivisani incidenti bili redji u Vojvodini, ali su pojacani u drugim delovima Srbije, obicno u obliku anti-semitskih i anti-muslimanskih grafita, kao i fizickih napada na Rome.
Pripadnici manjina, koji su bili zrtve ili svedoci napada u Vojvodini i drugim delovima Srbije, rekli su Human Rights Watchu da je u nekim slucajevima etnicki motivisanog nasilja policija sporo reagovala, dozvolila nasilnicima da odu, ili cak izrazila slaganje sa napadom. U martu 2004. godine, naprimer, demonstranti su probili malobrojni kordon policije i zapalili jedinu dzamiju u gradu. Prvobitno naredjenje policiji da ne upotrebljava silu doprinelo je neuspehu policije da zastiti dzamiju.
Srbija nema zakonske odredbe o zlocinima mrznje (hate crimes), koje bi omogucile stroze kaznjavanje nasilja kada je ono etnicki motivisano. Napadi na manjine se cesto resavaju u administrativnoj proceduri a ne u krivicnim postupcima. I tamo gde se ustanovi odgovornost pocinioca, kazne su obicno blage. Novcane kazne u prekrsajnom postupku retko prevazilaze iznos koji odgovara 20 americkih dolara, a zatvorske kazne u takvom postupku obicno ne idu preko 10 dana. Implicitna poruka koju vlasti time salju srpskom drustvu je da ne uzimaju nasilje protiv manjina narocito ozbiljno.
Ucesce manjina u policijskim snagama je neproporcionalno nisko, sto je nasledje nacionalisticke vlade bivseg predsednika Srbije Slobodana Milosevica tokom 1990-ih godina, kada su nesrbi prakticno iskljuceni iz redova policije.
“Vlasti bi trebalo da pokazu kako pociniocima tako i zrtvama da nasilje protiv manjina nece biti tolerisano,” izjavila je Cartner. “Osuda etnicki motivisanih napada i privodjenje odgovornih pravdi je od krucijalnog znacaja.”
Izvestaj Human Rights Watcha ukljucuje preporuke vlastima Srbije da ucine promene u politici i zakonodavstvu kako bi se obuzdalo nasilje protiv manjina, sto ukljucuje nedvosmislenu osudu napada, unosenje zakonskih odredbi o zlocinima mrznje, povecano ucesce manjina u policijskim snagama, i odlucniju primenu postojecih zakona.
