Srbija

Nezavisni novinari i dalje se suočavaju sa zastrašivanjem, pretnjama i nasiljem. Procesuiranje ratnih zločina još uvek je sporo, neefikasno i ometano kašnjenjima. Panevropska parada ponosa u Beogradu održana je uz policijsku zaštitu, uprkos tome što su je vlasti zabranile, što potvrđuje nesigurnu situaciju za lezbijke, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe u Srbiji.

Sloboda medija

Novinari koji su kritični prema vlasti i dalje se suočavaju s pretnjama i napadima, uz neadekvatan odgovor države.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je, u periodu od januara do kraja avgusta, zabeležilo dva fizička napada, tri napada na imovinu i 26 slučajeva zastrašivanja i pretnji, uključujući pet pretnji bombom, protiv novinara i medijskih kuća.

U junu su neidentifikovani napadači kamenjem gađali bugarsku TV ekipu koja je izveštavala o navodnom zagađenju kod jednog rudnika u Srbiji, blizu bugarske granice. Policijska istraga ovog napada je u vreme pisanja ovog izveštaja bila u toku.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Autonomija Dinko Gruhonjić je u aprilu na Fejsbuku dobio poruku u kojoj se preti ubistvom i seksualnim napadom – njemu, njegovoj supruzi i deci, kao odgovor na članak koji je napisao, u kom kritikuje reakciju Srbije na rat u Ukrajini, što je samo jedna od mnogih redovnih pretnji koje dobija. Istraga beogradskog tužilaštva o pretnji je u vreme pisanja ovog izveštaja bila u toku.

Takođe u aprilu, TV N1 i dnevni list Danas primili su pretnje smrću putem mejlova, aplikacija za razmenu poruka i sajtova društvenih medija, u kojima se pretilo da će zaposleni u tim kućama biti „poklani“, a oni nazivani američkim plaćenicima. Nije poznato šta je izazvalo pretnje. Istraga beogradskog tužilaštva je u vreme pisanja ovog izveštaja bila u toku.

Nakon članka objavljenog u martu, u kom je predstavljena jedna osoba iz Ukrajine koja je izbegla u Srbiju, novinar Danasa Miljko Stojanović dobio je više pretnji na društvenim mrežama, uključujući pretnje fizičkim nasiljem i da će biti „unakažen“. Policija je u martu privela jednog osumnjičenog, ali u vreme pisanja ovog izveštaja nije podignuta optužnica.

Provladini mediji nastavili su klevetničke kampanje protiv nezavisnih novinara i medijskih kuća koje kritički izveštavaju o vladi.

Odgovornost za ratne zločine

U periodu od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je sedam novih istraga protiv osumnjičenih za ratne zločine. Zaključno s avgustom, pred srpskim sudovima je u postupku bilo 16 predmeta protiv 39 optuženih. Postupci koji su u toku bili su otežani značajnim kašnjenjima i odlaganjima.

U februaru je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo osuđujuću presudu bivšem vojniku vojske bosanskih Srba Daliboru Krstoviću, koji je u maju 2021. godine proglašen krivim i osuđen na devet godina zatvora za silovanje jedne zatvorenice zatočene u osnovnoj školi u Kalinoviku, BiH, u avgustu 1992. godine. Apelacioni sud je naložio ponovno suđenje.

U aprilu, Viši sud u Beogradu je, nakon ponovljenog suđenja, proglasio  bivšeg policajca bosanskih Srba Milorada Jovanovića krivim za mučenje civilnih zatvorenika nesrpske nacionalnosti, što je dovelo do smrti jedne osobe. Jovanović je osuđen na devet godina zatvora.

Prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine u Srebrenici ponovo je odgođeno  u julu, kada je advokat odbrane zatražio da bude izuzet iz postupka. Sedmorica bivših policajaca bosanskih Srba s prebivalištem u Srbiji optuženi su za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine. Protiv osmog osumnjičenog optužnica je odbačena u februaru 2021. godine zbog zdravstvenih problema. Suđenje je odlagano više od 20 puta od početka decembra 2016. godine, a optuženi je tvrdio da je lošeg zdravlja ili se jednostavno nije pojavljivao na pretresima, bez snošenja posledica.

U maju je odgođen postupak protiv četvorice bivših vojnika bosanskih Srba optuženih za masakr u vozu u Štrpcima u BiH 1993. godine, jer je jedan od optuženih naveo da ima zdravstvenih problema, zbog čega je Viši sud u Beogradu odgodio postupak.

Izbeglice, tražioci azila i migranti

U periodu od januara do avgusta, Srbija je registrovala 2.653 tražioca azila, što je 21 odsto manje u odnosu na isti period 2021. godine, ali je dozvoljeno podnošenje samo 251 zahteva za azil.

Sistem azila je i dalje manjkav, s poteškoćama u pristupu procedurama za tražioce azila, niskim stopama priznavanja statusa i dugim odgađanjima. U periodu od januara do avgusta, Srbija je odobrila izbeglički status dvema osobama, a supsidijarnu zaštitu za devet osoba. Srbija je odobrila privremenu zaštitu za 817 ljudi, gotovo isključivo iz Ukrajine.

Do kraja septembra, srpske vlasti su registrovale 61 dete migranta bez pratnje. Srbiji nedostaju formalne procedure za procenu starosti dece bez pratnje, što stariju decu dovodi u opasnost da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama, umesto da uživaju posebnu zaštitu.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

U periodu od januara do septembra, organizacija Da Se Zna! zabeležila je 30 incidenata motivisanih mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući 10 fizičkih napada. Jedan od incidenata odnosio se na dva policajca koji su u maju navodno napali gej muškarca u javnom toaletu u Beogradu. Istrage o slučajevima su u vreme pisanja ovog izveštaja bile još u toku.

Vlasti su nastojale da otkažu panevropski Europrajd u Beogradu 17. septembra, navodeći kao razlog zabrinutost za bezbednost i tenzije s Kosovom. Taj potez izazvao je međunarodne kritike, između ostalog od evropske komesarke za ravnopravnost Helen Dali, komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović i poslanika i poslanica Evropskog parlamenta, koji su došli u Beograd da podrže ovaj događaj. Organizatori su policiji dostavili obaveštenje o novoj ograničenoj ruti, dobili uveravanja od premijerke Ane Brnabić i šetnja je održana. Nakon šetnje, napadnuto je sedmoro učesnika. Istrage o napadima su u vreme pisanja ovog izveštaja bile još u toku.

Dana 12. avgusta, jedan muškarac je  ušao u beogradski Prajd info centar, uništavao nameštaj i pretio osoblju. Policija ga je uhapsila na licu mesta, a krivična istraga je u vreme pisanja izveštaja bila u toku. Bio je to 13. napad na Centar od 2018. godine. Desničarske verske i političke grupe vršile su pritisak na Ministarstvo prosvete da zabrani „LGBT teme“ u nastavnom programu.

Osobe s invaliditetom

Broj osoba s invaliditetom koje žive u ustanovama povećao se od 2021. godine. U tri od šest ustanova za decu s invaliditetom, deca su i dalje bila smeštana zajedno s odraslim osobama s kojima nisu u srodstvu, što ih izlaže većem riziku od nasilja i zlostavljanja. Redovno obrazovanje za decu s invaliditetom i dalje je ograničeno, pri čemu je ogromna većina onih u institucijama i dalje odvojena u posebne škole za decu s invaliditetom ili im se uopšte ne pružaju mogućnosti za obrazovanje.

Ključni međunarodni akteri

Posle posete Srbiji u julu, predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za slobodu medija, Tereza ​​Ribeiro, istakla je potrebu za usaglašenijim delovanjem kako bi se obezbedila sigurna, slobodna i pluralistička medijska scena u Srbiji.

U saopštenju iz aprila, nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, predstavnik Evropske unije Žozep Borel i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji podstakli su Srbiju da pokaže konkretne rezultate u oblasti vladavine prava, ubrza reforme u pogledu nezavisnosti pravosuđa i unapredi slobodu medija i odgovornost za ratne zločine.

U izveštaju Komisije EU o napretku Srbije iz oktobra, navodi se da su neophodni dalji napori da se poboljša saradnja između civilnog društva i vlade, budući da se nastavljaju verbalni napadi i kampanje klevetanja organizacija civilnog društva. U izveštaju je izražena i potreba za jačanjem institucija za zaštitu ljudskih prava izdvajanjem dovoljnih sredstava i ljudskih resursa. U izveštaju se navodi da pretnje i nasilje nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost.

Evropski parlament je u julu podržao buduće članstvo Srbije u EU, ali je osudio ograničenja slobode i nezavisnosti medija, kao i uznemiravanje novinara i civilnog društva.

Kosovo

Napredak na polju odgovornosti za zločine počinjene tokom rata bio je spor. Tenzije su narasle nakon što su kosovske vlasti naredile da Srbi na severu ne smeju da uđu na Kosovo s ličnim kartama ili registarskim tablicama koje je izdala Srbija. Srbi su podigli barikade blizu granice u znak protesta, a kosovske vlasti su granične prelaze držale zatvorenim sve dok barikade nisu uklonjene. Novinari su i dalje bili suočeni s napadima, uznemiravanjem i pretnjama, uz slabu reakciju države.

Odgovornost za ratne zločine

Pred međunarodnim Specijalizovanim većima za Kosovo sa sedištem u Hagu u toku su četiri suđenja za ratne zločine protiv osam bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), uključujući bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija. Optužbe se odnose na zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998-1999. Sud je u maju podigao dodatne optužnice za ratne zločine protiv Tačija i još trojice bivših pripadnika OVK zbog zatočenja 12 lica bez redovnog sudskog postupka u Budakovu, na jugu Kosova, u periodu od jula 1998. do septembra 1998, i 28.-29. aprila 1999. godine.

Sud je u junu produžio pritvor Hašimu Tačiju i bivšem predsedniku parlamenta Kadriju Veseljiju, navodeći kao razloge zabrinutost zbog mogućeg zastrašivanja svedoka i rizik od bekstva. Na suđenju bivšem komandantu OVK Salihu Mustafi u septembru su iznete završne reči. Presuda se očekivala do kraja 2022. Mustafa je optužen za ubistvo civila, mučenje i proizvoljno zatočenje i bio je prvi osumnjičeni za ratne zločine koji je uhapšen i prebačen u Specijalizovana veća.

U septembru je Osnovni sud u Prištini proglasio kosovskog Srbina Svetomira Bačevića krivim za ratne zločine, zato što je maltretirao jednu stariju Albanku u Peći 1998. godine. Bačević je osuđen na pet godina zatvora.

Specijalno tužilaštvo Kosova u martu je podiglo optužnicu kojom jednog Albanca sa srpskim državljanstvom tereti za ratne zločine počinjene u selu Izbica u martu 1999. godine. Osumnjičeni se, pored neidentifikovanih pripadnika srpske policije i vojske, tereti za učešće u pogubljenju 130 ljudi.

Tražioci azila i raseljena lica

U periodu od januara do avgusta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova registrovalo je 301 prisilni povratak na Kosovo, većinom iz Nemačke; 38 su bila deca. Od onih koji su prisilno vraćeni, bilo je šest Roma, 13 Aškalija, a ostali su Albanci. Tokom istog izveštajnog perioda, Ministarstvo je registrovalo 28 dobrovoljnih povrataka na Kosovo. Ministarstvo je saopštilo da nema podataka o nacionalnoj pripadnosti dobrovoljnih povratnika. Do sredine avgusta, Kosovo je registrovalo petoro tražilaca azila iz Ukrajine.

Sloboda medija

U periodu od januara do avgusta, Udruženje novinara Kosova registrovalo je 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara i medijskih kuća. Udruženje je izvestilo da se u većini slučajeva novinari suočavaju s uznemiravanjem, pretnjama i zastrašivanjem na platformama društvenih medija. Prema navodima udruženja, kada i dođe do pokretanja krivičnih istraga, one teku sporo.

U februaru je Prindon Sadriu, suprug kosovske predsednice i visoki zvaničnik u Ministarstvu spoljnih poslova, u objavi na Fejsbuku novinare i medije na Kosovu označio kao „udruženi zločinački poduhvat“. U martu je šef kabineta premijera Luan Dualipi u objavi na Fejsbuku povezao kosovske medije s „kriminalnim poslovima“ i pozvao građane da ih bojkotuju. Takve izjave mogle bi dovesti do narušavanja poverenja javnosti u medije i stvaranja neprijateljskog okruženja za novinare.

Prava žena

Žrtve nasilja u porodici i dalje se suočavaju s preprekama za dobijanje zaštite, uključujući mali broj krivičnih gonjenja i propust sudija da nasilnicima izreknu zabranu prilaska, kao i smanjene kazne u slučajevima ubistva žena od strane njihovih muževa, navodi Mreža žena Kosova.

Grupno silovanje jedne 11-godišnje devojčice koje se dogodilo u avgustu u parku u Prištini izazvalo je velike demonstracije širom zemlje, zbog slabog odgovora države na nasilje i seksualno nasilje nad ženama i devojčicama. U vreme pisanja ovog izveštaja, pet osumnjičenih, uključujući trojicu mlađih od 18 godina, bilo je u pritvoru i istraga je bila u toku.

Mehanizam iz 2018. godine koji je uspostavljen da obezbedi finansijsku kompenzaciju za, kako se procenjuje, 20.000 žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom rata i dalje ima ograničen domet. Neke žrtve ne potražuju odštetu usled srama i straha od stigme.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

Centar za ravnopravnost i slobodu, organizacija civilnog društva koja zastupa interese lezbijki, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba na Kosovu, zabeležio je pet slučajeva pretnji i napada na LGBT osobe na Kosovu, od kojih se četiri odnose na nasilje koje su nad transrodnim osobama počinili članovi porodice ili partneri. Centar je izrazio zabrinutost zbog anti-LGBT izjava privatnih i javnih ličnosti, naročito na društvenim medijima.

U martu je kosovski parlament odbacio zakon koji bi dozvolio istopolna građanska partnerstva.

Kosovo Prajd održan je u junu bez većih incidenata.

Odgovornost međunarodnih institucija

Nije postignut napredak u vezi s finansijskim obeštećenjem pripadnika zajednica Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana koji su bili žrtve trovanja olovom u kampovima za raseljena lica kojima je upravljala Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a koji su u međuvremenu zatvoreni. U izveštaju Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP), nezavisnog tela osnovanog da istraži žalbe na zloupotrebe od strane UNMIK-a, iz 2016. godine, preporučeno je da Ujedinjene nacije isplate individualnu odštetu i da se izvine žrtvama. Do danas, UN nije uradio ni jedno ni drugo. Samo jedna država dala je doprinos dobrovoljnom fondu UN koji je osnovan za potrebe projekta pomoći zajednici 2017. godine.

Ključni međunarodni akteri

U julu se američki državni sekretar Entoni Blinken sastao s predsednicom Vjosom Osmani i premijerom Albinom Kurtijem u Vašingtonu, i naglasio važnost normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. U septembru je Kosovo, kao jedna od 18 zemalja koje okružuju Ukrajinu, dobilo američku vojnu pomoć (ukupno 2,2 milijarde dolara), jer je „potencijalno izložena riziku od buduće ruske agresije“.

Nakon svoje misije na Kosovu u junu, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pokrenula je pitanje bezbednosti novinara i prepreka njihovom radu. Komesarka je takođe izrazila zabrinutost u vezi s pristupom obrazovanju za žene i zaštitom žrtava porodičnog nasilja.

U izjavi iz maja, ambasador EU na Kosovu izrazio je zabrinutost u vezi s javnim kampanjama klevete, pretnjama i fizičkim napadima na novinare na Kosovu i pozvao vlasti da poboljšaju svoju reakciju na takve napade.

U rezoluciji o Kosovu iz jula, Evropski parlament je osudio politički pritisak na novinare i izrazio zabrinutost zbog visokog stepena nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, kao i nesprovođenja zakonske zaštite LGBT osoba.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova iz oktobra konstatuje sporo i neefikasno sprovođenje pravde i sklonost neprimerenom političkom uticaju. Izražena je i izuzetna zabrinutost u vezi s javnim kampanjama klevete, pretnjama i napadima na novinare, kao i potreba da se u praksi obezbedi rodna ravnopravnost. Takođe, naglašena je potreba za daljim merama za zaštitu prava manjina, pogotovo Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana.