Vlasti su na proteste širom zemlje odgovorile upotrebom prekomerne sile, proizvoljnim hapšenjima, pritiscima na civilno društvo i napadima na novinare i nezavisne medije, što je deo šireg mešanja u slobodu medija. Procesuiranje ratnih zločina i dalje je sporo, a slučajevi su obeleženi odlaganjima. Osobe s invaliditetom i dalje su zatvorene u pretrpanim ustanovama sa neadekvatnom negom.
Civilno društvo i protesti
Protesti širom zemlje odvijali su se tokom cele godine nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, u kojem je život izgubilo 16 ljudi. Usred optužbi da je korupcija doprinela tragediji, protesti su prerasli u širu zabrinutost zbog urušavanja demokratskih institucija. Vlasti su povremeno koristile prekomernu silu protiv demonstranata, uključujući suzavac.
Nevladina grupa CIVICUS izvestila je da su aktivisti i grupe civilnog društva bili suočeni sa zastrašivanjem, nadzorom i krivičnim gonjenjima povezanim sa protestima, napominjući da je više od 400 ljudi privedeno početkom jula, uz verodostojne optužbe o zlostavljanju u pritvoru.
Represiju su kritikovali stručnjaci UN-a, Komesar za ljudska prava Saveta Evrope i zvaničnici EU.
Sloboda medija
Napadi na novinare naglo su porasli tokom godine. Između januara i septembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 84 fizička napada i 113 pretnji. Prema podacima NUNS-a, u 59 slučajeva je policija uhapsila novinare, upotrebila fizičku silu, pretila njihovoj bezbednosti ili odbila da deluje u cilju njihove zaštite kada je bila u obavezi da to učini.
U avgustu, uniformisana policija na antivladinim protestima je gurala i udarala novinare, uprkos vidljivim novinarskim prslucima i legitimacijama, konfiskujući ili uništavajući kamere i telefone. Medijske grupe su osudile ove postupke kao namerno ometanje slobode medija.
Na primer, tokom antivladinog protesta u Beogradu, policija je tukla fotoreporterku Mariju Čolaković teleskopskim palicama, iako je bila jasno označena kao novinarka, ostavljajući joj vidljive povrede na nogama i rukama.
U septembru, tokom protesta u Novom Sadu protiv policijske brutalnosti, interventna jedinica policije je upotrebila prekomernu silu protiv novinara i pritvorila ih uprkos vidljivim novinarskim obeležjima.
U februaru su dve novinarke BIRN-a bile meta štetnog softvera Pegazus nakon što su primile identične Viber poruke sa istog srpskog broja. U vreme pisanja ovog teksta, nije bilo jasno da li vlasti sprovode istragu.
Upotreba zlonamernih tužbi poznatih kao SLAPP (strateške tužbe protiv učešća javnosti) protiv novinara od strane javnih zvaničnika kako bi se ućutkalo njihovo izveštavanje, predstavlja kontinuiran problem. Kao odgovor, istraživački mediji su u maju pokrenuli mrežu medijske solidarnosti za borbu protiv SLAPP tužbi.
Prava žena
Iako postoje zakonski mehanizmi zaštite za žene, uključujući Strategiju za rodnu ravnopravnost 2021-2030, primena je slaba; rodno zasnovano nasilje ostaje rasprostranjeno, i dalje su prisutne razlike u platama i ekonomske nejednakosti, a žene iz marginalizovanih grupa, pogotovo Romkinje, suočavaju se sa višestrukom diskriminacijom i neravnopravnim pristupom zdravstvenoj zaštiti.
Odgovornost za ratne zločine
Između januara i septembra, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je osam novih istraga o ratnim zločinima koje uključuju imenovane osumnjičene, i 15 drugih istraga. Prema stanju u septembru, pred srpskim sudovima bilo je u toku 20 slučajeva protiv 44 optuženih. Tekuće postupke su ometala značajna odlaganja.
U septembru, Viši sud u Beogradu oslobodio je bivšeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Milenka Živanovića optužbi za naređivanje i učešće u prinudnom premeštanju bošnjačkih civila iz Srebrenice u julu 1995. godine, koje se završilo genocidom nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka i proterivanjem oko 40.000 žena, starijih osoba i dece.
Takođe u septembru, Apelacioni sud u Beogradu je, nakon žalbe tužilaštva, povećao kaznu Danku Vladičiću sa devet na 12 godina. Proglašen je krivim 2022. godine za ubistvo dvojice bošnjačkih civila u Brodu na Drini 1992. godine; tela žrtava još uvek nisu pronađena.
Izbeglice, tražioci azila i migranti
Između januara i avgusta, Srbija je registrovala 320 tražilaca azila (u odnosu na 511 tokom istog perioda 2024. godine) i dozvolila podnošenje 82 zahteva za azil (u odnosu na 156).
Azilni sistem je nastavio da se suočava s ozbiljnim nedostacima, uključujući prepreke u pristupu procedurama, niske stope priznavanja i odlaganja. Između januara i avgusta, Srbija je dodelila status izbeglice ili subsidijarnu zaštitu samo trima osobama, dok je privremenu zaštitu dodelila za 925 osoba, od kojih su sve bile iz Ukrajine.
Zaključno s avgustom, srpske vlasti su registrovale 18 novih dece migranata bez pratnje. Srbija nema formalne procedure za procenu uzrasta, što stariju decu ostavlja izloženu riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama, umesto da dobiju zaštitu koja je neophodna deci.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Lezbijske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe nastavljaju da se suočavaju sa pretnjama i nasiljem. Između januara i septembra, organizacija Da Se Zna! zabeležila je 81 incident motivisan mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući 14 fizičkih napada. Beogradski Prajd održan je u septembru uz pojačane bezbednosne mere.
Osobe s invaliditetom
Srbija je ostvarila mali napredak na polju deinstitucionalizacije, ostavljajući skoro 18.000 odraslih osoba s invaliditetom u nedovoljno finansiranim državnim ustanovama, uz navode o zanemarivanju i zlostavljanju. Stanovanje uz podršku je retko, dostupno samo za 27 osoba u zemlji. Vlada je pružila malu podršku za preko 350.000 porodica sa decom s invaliditetom, a mnoga deca ostaju u segregiranim ustanovama.
Kosovo
Parlamentarni izbori održani u februaru nisu rezultirali jasnom većinom, što je dovelo do višemesečnog parlamentarnog zastoja. Napadi na slobodu medija su nastavljeni, a novinari su bili izloženi pretnjama, napadima i uznemiravanju. Specijalizovana veća Kosova nastavila su svoj rad uporedo sa nacionalnim sudom nadležnim za krivično gonjenje ratnih zločina. Tenzije su i dalje prisutne na severu Kosova, pri čemu su policijske racije na institucije sa srpskom većinom izazvale proteste. U novembarskom Izveštaju Evropske komisije o proširenju izražena je zabrinutost povodom neprimerenog političkog uticaja na pravosuđe i zabeleženo je da se medijska scena i dalje suočava sa izazovima u pogledu transparentnosti vlasništva i finansijske održivosti.
Odgovornost za ratne zločine
Osnovni sud u Prištini je u julu osudio Miloša Pleskovića, bivšeg pripadnika srpske paravojske, za ratne zločine zbog ubistva trojice Albanaca 1999. godine u blizini grada Đakovice, osuđujući ga na 15 godina zatvora. Sud je utvrdio da je Plesković pritvorio, a zatim pogubio žrtve.
U julu je Osnovni sud u Prištini osudio dva srpska državljanina u odsustvu za ratno silovanje Albanke, na po 20 godina zatvora. Ranije istog meseca, sud je osudio bivšeg pripadnika srpske bezbednosne službe u odsustvu na 15 godina zatvora zbog nestanka albanskog lekara 1998. godine.
Specijalizovane komore Kosova u Hagu su u februaru potvrdile kaznu zatvora od 15 godina bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Saljihu Mustafi, potvrđujući osuđujuću presudu za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1999. godine. Mustafa je proglašen krivim za proizvoljno pritvaranje, mučenje i ubistvo pritvorenika u objektu OVK u Zlašu.
U julu su Specijalizovana veća Kosova smanjila kaznu bivšem borcu OVK Pjeteru Šalji sa 18 na 13 godina, potvrđujući osuđujuću presudu za proizvoljno pritvaranje, mučenje i ubistvo najmanje 16 pritvorenika tokom rata na Kosovu 1999. godine. Sud je utvrdio da Šalja nije imao komandnu ulogu u jednom ubistvu i da je njegova prvobitna kazna bila nesrazmerna.
Specijalizovana veća Kosova su u februaru osudila tri bivša borca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hadžija Šalju, Sabita Januzija i Ismeta Bahtijara, na dvogodišnje zatvorske kazne zbog ometanja pravde i zastrašivanja svedoka. Takođe u februaru, Veća su dvoјici osuđenih odobrila uslovni otpust na osnovu izdržane kazne. Zastrašivanje svedoka koje je ometalo utvrđivanje odgovornosti na Kosovu predstavljalo je važan razlog za osnivanje Specijalizovanih veća.
Sloboda medija
Novinari su i dalje bili izloženi pretnjama i ometanju njihovog rada. Između januara i septembra, Asocijacija novinara Kosova zabeležila je 54 incidenta protiv novinara, uključujući jedan fizički napad, jednu pretnju smrću i 15 slučajeva uznemiravanja, govora mržnje ili klevetničkih kampanja, pretežno od strane političkih funkcionera.
Reporteri bez granica (RSF) su rangirali Kosovo na 99. mesto od 180 zemalja u svom Indeksu slobode medija za 2025. godinu, što predstavlja pad od 24 mesta u odnosu na prethodnu godinu i čini ga najlošije rangiranom zemljom na prostoru EU i Balkana. RSF je zabeležio rastuće političko mešanje, klevetničke kampanje, ograničen pristup informacijama, zloupotrebu propisa i slab nivo zaštite novinara.
U februaru su pripadnici obezbeđenja premijera Albina Kurtija fizički ometali novinara T7 Genca Godancija dok je pokušavao da postavi pitanje Kurtiju o Indeksu slobode medija RSF-a.
Prava žena
Kosovo je u aprilu produžilo do 15. maja 2028. mandat komisije zadužene za priznavanje statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata, i pomerilo rok za podnošenje zahteva na 15. maj 2027. Predsednica Vjosa Osmani i grupe za zaštitu prava preživelih umesto toga su pozvale na neograničeni rok za podnošenje zahteva kako bi se bolje izašlo u susret preživelima. Preživeli kojima je priznat status imaju pravo na mesečnu penziju od 230 evra, besplatnu zdravstvenu zaštitu i pogodnosti pri zapošljavanju, ali je samo oko 2.000 pojedinaca dobilo ovaj status, od procenjenih 20.000 preživelih. Dan preživelih seksualnog nasilja tokom rata, 14. april, obeležilo je i prvo javno svedočenje preživele osobe muškog pola.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Vlada nije usvojila najavljene planove iz maja 2024. za legalizaciju istopolnih građanskih zajednica.
Tokom parlamentarnih izbora na Kosovu u februaru 2025. godine, političke partije su često koristile diskriminatornu i ponižavajuću retoriku o lezbijskim, gej, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama, i uglavnom ignorisale pitanja koja su važna za njih.
Tražioci azila i migranti
Između januara i avgusta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova registrovalo je 184 povrataka dece na Kosovo. Ministarstvo nije dalo podatke o povratku odraslih osoba.
Tokom istog perioda izveštavanja, ministarstvo je registrovalo 39 dobrovoljnih povrataka na Kosovo i 107 zahteva za azil na Kosovu, većinom iz Sirije.
U junu je vlada Kosova pristala da godišnje prihvati do 50 državljana trećih zemalja proteranih iz Sjedinjenih Država. U vreme pisanja ovog izveštaja, nije bilo dostupnih informacija o tome da li su transferi obavljeni.
Odgovornost međunarodnih institucija
Nije postignut nikakav napredak u pružanju reparacija ili izvinjenja kosovskim Romima koje su UN premeštale u kampove kontaminirane olovom nakon rata 1999. godine, a koji su u međuvremenu zatvoreni. U vreme pisanja izveštaja, manjkavi kompenzacioni mehanizam UN primio je samo jednu uplatu od 10.000 dolara.