U Srbiji je u 2014. ostvaren ograničeni napredak u oblasti zaštite ljudskih prava. Krivična gonjanja za ratne zločine odvijaju se sporo i bez političke podrške. Romska manjina se i dalje suočava s napadima i maltretiranjem. Za novinare je situacija i dalje nesigurna, i dolazi do napada, pretnji i tužbi zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima. Neprijateljsko raspoloženje prema pripadnicima lezbejske, gej, biseksualne i transrodne zajednice (LGBT) i dalje je prisutno i uključuje pretnje i napade.

Odgovornost za ratne zločine

Krivična gonjenja za ratne zločine su se u toku 2014. godine odvijala sporo zbog nepostojanja političke podrške, nedostatka resursa i malog broja zaposlenih u Tužilaštvu za ratne zločine. Za ratne zločine krivično se goni mali broj nekadašnjih visokih vojnih i civilnih lica. Tokom godine, Veće za ratne zločine izreklo je presude u šest predmeta, uključujući i dve presude po žalbama. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnice protiv pet lica za zločine nad civilima, uključujući i optužnicu protiv generala bivše Vojske Jugoslavije Dragana Živanovića za ratne zločine na Kosovu tokom 1999. godine. U vreme pisanja ovog izveštaja, u toku je bilo šest suđenja, optužnice su podignute u 16 predmeta koji čekaju na suđenje, a istraga je vođena u 20 predmeta. 

U februaru je Veće osudilo devet bivših pripadnika Vojske Jugoslavije na ukupno 106 godina zatvora, zbog ubistva više od 120 albanskih civila na Kosovu 1999. godine. Takođe u februaru, Veće je osudilo Đuru Tadića na 10 godina zatvora zbog učestvovanja u ubistvu 18 lica među kojima je bila i jedna trinaestogodišnja devojčica, koje su počinile snage bosanskih Srba na severozapadu Bosne i Hercegovine (BiH) u septembru 1992. godine. Dva saoptužena osuđena su na 11, odnosno 10 godina zatvora.

U vreme pisanja ovog izveštaja, protokol o ratnim zločinima iz februara 2013. godine koji su potpisale BiH, Srbija, Hrvatska i Crna Gora, u kom se detaljno navodi razmena informacija i saradnja, nije doveo do novih krivičnih gonjenja ni osuđujućih presuda po osnovu prosleđivanja predmeta.

U februaru 2014. godine, prvostepeni sud u Beogradu odbacio je građanske tužbe 12 bivših hrvatskih zarobljenika protiv Srbije za mučenje u zarobljeništvu 1991. godine zbog zastare tužbe i zbog nepostojnja osuđujućih presuda u krivičnim postupcima za navodna zlostavljanja kao osnove za građanske tužbe.

U januaru je Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) potvrdilo osuđujuću presudu za zločine protiv čovečnosti bivšem pomoćniku ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije Vlastimiru Đorđeviću za ubistvo, progon i prisilnu deportaciju kosovskih Albanaca 1999. godine, ali mu je smanjila kaznu sa 27 na 18 godina.

Takođe u januaru, Žalbeno veće MKSJ-a potvrdilo je osuđujuću presudu bivšem jugoslovenskom zameniku ministra Nikoli Šainoviću, bivšim generalima Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću i Vladimiru Lazareviću, kao i bivšem generalu srpske policije Sretenu Lukiću, za ubistvo, deportaciju i nečovečno postupanje prema kosovskim Albancima tokom 1999. godine. Prilikom donošenja presude, većina sudija odbacila je obrazloženje iz presude Žalbenog veća MKSJ-a u predmetu Perišić iz 2014. godine da je optuženi morao „konkretno usmeravati“ pomoć za počinjenje zločina da bi bio kriv za pomaganje i podsticanje.

Sloboda medija

Novinari su i dalje bili suočeni s pretnjama, maltretiranjem, zastrašivanjem i političkim i drugim uticajima. U periodu od januara do avgusta, Međunarodno udruženje novinara u Srbiji prijavilo je pet napada na novinare, tri direktne pretnje i 12 slučajeva političkog i drugog pritiska.

Početkom jula, urednika novinske agencije FoNet Davora Pašalića teško su pretukla tri nepoznata napadača koji su tražili novac i nazivali ga hrvatskim fašistom. Policija je u vreme pisanja ovog izveštaja vršila istragu.

U maju su internetski portali Druga strana i Teleprompter pretrpeli hakerske napade koji su privremeno ugasili njihove vebsajtove koji su izveštavali o lošem upravljanju i neefikasnosti državnih institucija Srbije tokom teških poplava koje su pogodile zemlju nešto ranije tog meseca. Počinioci hakerskih napada još uvek su nepoznati. Srđan Škoro, bivši urednik dnevnog lista Večernje novosti, smenjen je u maju nakon što je u jednoj emisiji Radio Televizije Srbije kritički govorio o tome kako Vlada rešava probleme nastale usled poplava.

Vladina komisija za istragu o ubistvima tri istaknuta novinara pre više od jedne decenije osnovana 2013. godine ostvarila je napredak samo u jednom slučaju, što je dovelo do podizanja optužnica protiv četiri lica. Sedmočlana komisija ima zadatak da analizira sve ranije istrage, da utvrdi zašto one nisu uspele i da prikupi dokaze za pomoć u budućim krivičnim istragama.

Postupanje prema manjinama

Napadi i maltretiranje romske manjine se nastavljaju.

U februaru je grupa ljudi neromske nacionalnosti napala članove romske nevladine organizacije (NVO) u Novom Sadu, na severu Srbije. Romi su uspeli pobeći u kancelariju i pozvali su u pomoć policiju koja je odbila da pruži pomoć, kako kažu iz Evropskog centra za prava Roma (ERRC). U martu su dva lica neromske nacionalnosti palicama okrutno pretukla četiri člana nevladine organizacije. Jedan muškarac Rom zadobio je teške povrede glave, a druga dvojica su pretrpela laške povrede glave. U vreme pisanja ovog izveštaja policija je vršila istragu.

U aprilu je  petnaestak muškaraca bacilo molotovljeve koktele na romsku protestantsku crkvu u selu Bosnajce na jugu Srbije i tom prilikom zapalilo prostoriju u kojoj se održavaju crkveni obredi. Povređenih nije bilo. Kako kažu iz ERRC-a, u aprilu su tri lica osuđena za taj napad i kažnjena sa 30 dana zatvora.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

LGBT osobe i dalje se suočavaju s netolerancijom, maltretiranjem i, najmanje u jednom slučaju, i s fizičkim nasiljem.

U septembru je grupa muškaraca okrutno pretukla dvadesetsedmogodišnjeg nemačkog LGBT aktivistu koji je tom prilikom zadobio teške povrede zbog kojih je završio u bolnici. Policija je uhapsila trojicu osumnjičenih. U aprilu je Gej strejt alijansa dobila više e-mail poruka u kojima se poziva na ubijanje LGBT osoba i na čišćenje LGBT organizacija u Srbiji. Tri nedelje ranije, članovi Gej strejt alijanse telefonom su dobili pretnje smrću. Jedna lokalna LGBT grup izvestila je da policija nije identifikovala počinioce.

U februaru je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić objavila mišljenje da je beogradsko pozorište „Boško Buha“ diskriminisalo jedan gej časopis tako što mu je uskratilo informacije o jednoj od svojih predstava za objavljivanje u tom časopisu. 

Beogradska parada ponosa predviđena za maj, koja je tri godine uzastopno otkazivana zbog navodnih bezbednosnih razloga, održana je krajem septembra uz jako policijsko obezbeđenje, a prisustvovalo joj je 1.000-1.500 lica, među kojima su bila i tri srpska ministra, predstavnik Evropske unije u Srbiji i nekoliko stranih diplomata. Nije bilo prijava o nasilju nad onima koji pružaju podršku LGBTosobama.

Tražioci azila i raseljena lica

U prvih osam meseci 2014. godine, u Srbiji je evidentirano 6.974 tražilaca azila, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2.567 u istom periodu 2013. godine. Najveća nacionalna grupa bili su Sirijci (3.696 lica).

Tokom 2014, u Srbiji su , uz već postojeća dva, otvorena tri nova prihvatna centra. Po prvi put od preuzimanja nadležnosti za postupak azila 2008. godine, Kancelarija za azil odobrila je izbeglički status jednom azilantu i supsidijarnu zaštitu za još tri lica. Međutim, procedure za odobravanje azila i dalje su neadekvatne, a na rešavanje čeka hiljade zahteva.

Do septembra je u Srbiji evidentirano 96 dece migranata bez pratnje. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), za decu migrante bez pratnje nema formalnih procedura za procenu starosne dobi, zbog čega su ona izložena riziku da se s njima postupa kao s odraslima i da ostanu bez specijalne zaštite. Staratelji određeni da zastupaju interese dece bez pratnje nisu dovoljno obučeni da bi mogli zadovoljiti njihove potrebe i retko ih posećuju nakon prvog kontakta.

Srpske vlasti ostvarile su mali napredak prema pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljena lica (IRL) iz balkanskih ratova koja žive u Srbiji. Prema podacima UNHCR-a, u julu je u Srbiji bilo 44.251 izbeglica, većinom iz Hrvatske, a u septembru 204.049 IRL, od kojih je većina s Kosova.

Ključni međunarodni akteri

Ketrin Ešton (Catherine Ashton), visoka predstavnica EU za spoljnju i bezbednosnu politiku, je u aprilu odala priznanje novoj  srpskoj Vladi zbog opredeljenosti vlade za borbu protiv korupcije i uspostavu zakona i reda, ali nije naglasila obaveze Srbije na području ljudskih prava.

Evropski komesar za proširenje Štefan File (Štefan Füle) je u maju pohvalio napredovanje Srbije prema članstvu u EU i naglasio potrebu za jačanjem vladavine prava, ali nije pomenuo stanje ljudskih prava u Srbiji.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz oktobra, naglašena je potreba za poboljšanjem ustavnog i pravnog okvira, kako bi se obezbedilo efikasno i nezavisno pravosuđe, i izražena je zabrinutost u vezi sa slobodom izražavanja, uključujući stalne pretnje i nasilje nad novinarima. U izveštaju se takođe napominje mali broj istraga za ratne zločine koje srpske vlasti vode  protiv visokihoficira u predmetima za ratne zločine pred domaćim sudovima i blage kazne koje izriču srpski sudovi u tim predmetima.

U izveštaju Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Država o ljudskim pravima u Srbiji za 2013. godinu, kao najteži problemi u vezi s ljudskim pravima tokom godine naglašeni su diskriminacija i napadi na manjine, naročito Rome, kao i maltretiranje novinara.

U maju je predstavnica Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) za slobodu medija Dunja Mijatović, izrazila zabrinutost zbog onlajn cenzurisanja u Srbiji, navodeći hakerske napade na vebsajtove koji kritički izveštavaju o reagovanju vlasti na krizu izazvanu poplavama.

 

Kosovo

Evropska unija i Vlada Kosova postigli su 2014. istorijski sporazum za osnivanje specijalnog suda van Kosova, koji bi sudio za zločine koje su počinili bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tokom i posle rata na Kosovu 1998. i  1999. godine.

Dugotrajna nemogućnost formiranja vlade posle aprilskih izbora i kriza u vezi s ulogom Ustavnog suda dodatno su oslabili zaštitu ljudskih prava. Pravosudni sistem i dalje je preopterećen, a međunarodne sudije na Kosovu tvrde da postoji raširena korupcija među sudijama i tužiocima. Novinari i članovi lezbejske, gej, biseksualne i transrodne zajednice (LGBT) i dalje su suočeni s pretnjama i maltretiranjem. Međuetničke tenzije buknule su sredinom godine i romska, aškalska i egipatska zajednica i dalje su ugrožene zbog diskriminacije i socijalnog isključivanja. Parlament je izmenio postojeći zakon kako bi se pružila podrška žrtvama silovanja u ratu.

Nekažnjivost, odgovornost, pristup pravdi

Kosovski parlament je u aprilu odobrio osnivanje specijalnog suda koji bi bio lociran van Kosova i kojim bi predsedavale međunarodne sudije, te koji bi vodio krivične postupke koji proizlaze iz rada Specijalnog istražnog tima Evropske unije za istraživanje teških zlostavljanja počinjenih tokom i posle rata na Kosovu, osnovanog 2011. godine. Rad Specijalnog istražnog tima zasniva se na zaključcima izveštaja Saveta Evrope iz 2010. godine.  Sedište suda biće u Holandiji i očekuje se da će on početi s radom nakon što Skupština Kosova usvoji neophodne zakonodavne izmene.

Iako je mandat Misije EU za vladavinu prava (EULEX) u aprilu produžen do juna 2016, u junu je, na osnovu odluka država članica Evropske unije, značajno smanjen zbog prenosa nekih nadležnosti na lokalna pravosudna tela i tužilaštvo. U pismu šefu Izvršnog odeljenja EULEX-a iz januara, međunarodne sudije EULEX-a izrazile su zabrinutost zbog smanjenja misije, navodeći da lokalno pravosuđe nije u potpunosti opremljeno da bi moglo raditi na osetljivim i kompleksnim predmetima i da bi tužioci EULEX-a trebali i dalje raditi na krivičnom gonjenju za ratne zločine, organizovani kriminal, kao i na složenim predmetima korupcije.

Uprkos napretku poslednjih godina, pravosudni sistem na Kosovu i dalje je slab, a obezbeđenje sudija, sudskog osoblja, tužilaca, strana u postupku i svedoka je neadekvatno. To dovodi do malog broja krivičnih gonjenja za teška krivična dela, poput organizovanog kriminala i korupcije.

Specijalni istražni tim EU je u julu objavio svoje zaključke i saopštio da će protiv bivših visokih zvaničnika OVK biti podignute optužnice za zločine protiv čovečnosti i druga zlostavljanja počinjena nakon rata 1998. i 1999. godine.

Nakon žalbe EULEX-a na oslobađajuću presudu iz novembra 2013, Apelacioni sud Kosova je u septembru ponovo otvorio predmet protiv bivšeg komandanta OVK Fatmira Limaja i devet saoptuženih, osumnjičenih za zlostavljanje zarobljenika u pritvorskom centru Klečka 1998 i 1999. godine Postupak će voditi dvoje sudija EULEX-a i jedan sudija s Kosova. Taj predmet pokazuje slabost programa zaštite svedoka na Kosovu: u prvom postupku 2012. godine, svedočenje ključnog svedoka, koji je u decembru 2012. pronađen mrtav u jednom parku u Nemačkoj, što je policija nazvala samoubistvom, prvo je proglašeno nedopustivim, a onda, na ponovnom suđenju, kontradiktornim i nepouzdanim.

U maju je prvostepeni sud u Mitrovici, u predmetu koji se odnosio na ponovljene napade na dve Albanke koje su držane u pritvorskom centru OVK u Likovcu, oslobodio krivice bivšeg komandanta OVK Silejmana Selimija i tri saoptužena za ratne zločine počinjene tokom sukoba u periodu 1998 i1999. godine. Sud je rekao da su dokazi preslabi i da je proteklo previše vremena od navodnog zlostavljanja.

Suđenje srpskom političaru s Kosova Oliveru Ivanoviću i drugim bivšim visokim pripadnicima srpskih paravojnih jedinica počelo je u avgustu. Ivanović je osumnjičen za ratne zločine zato što je naredio ubistvo četiri Albanca u Mitrovici 1999. godine, tokom bombardovanja od strane NATO-a. Pored toga, on i tri saoptužena se terete da su podsticali druga lica da počine ubistva tokom nasilja u Mitrovici u februaru 2000. godine, kada je ubijeno 10 Albanaca, 25 ih ranjeno, a preko 11.000 isterano iz domova, nakon što su ih Srbi napali nekoliko meseci nakon što je rat završio.

EULEX je izvestio da su u periodu od januara do avgusta mešovita sudska veća izrekla dve presude za ratne zločine, jednu na Osnovnom sudu  i jednu na Apelacionom sudu. Veće sudija EULEX-a takođe je izreklo jednu presudu tokom 2014. godine.  U vreme pisanja ovog izveštaja, bilo je još 160 nerešenih predmeta ratnih zločina, od kojih 128 kod tužilaca Specijalnog tužilaštva EULEX-a, a 32 kod tužilaca Specijalnog tužilaštva Kosova.

U novembru je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnje poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini (Federica Mogherini) imenovala nezavisnog eksperta da izvrši pregled interne istrage EULEX-a o navodnoj korupciji u okviru misije. Jedna tužiteljka EULEX-a tvrdila je da misija nije istražila njenu prijavu u vezi s tim i da se umesto toga okrenula protiv nje. Istog meseca, ombudsmen EU Emili O’Rajli (Emily O’Reilly) otvorila je istragu o tome kako je EU postupao u vezi  s navodima o korupciji.

Komisija za razmatranje ljudskih prava, nezavisno telo osnovano 2009. godine, za razmatranje navoda o kršenjima ljudskih prava od strane osoblja EULEX-a, donelo je u periodu od januara do septembra tri odluke, uključujući i onu da je EULEX prekršio pravo podnosioca prijave na efikasno pravno sredstvo u predmetu gde je jedan policajac EULEX-a napao podnosioca prijave, koji nakon toga nekoliko meseci nije mogao da radi.

Savetodavna komisija za ljudska prava, nezavisno telo osnovano 2006. godine za razmatranje prijava o povredama ljudskih prava koje je počinila ili koje se mogu pripisati Privremenoj upravi Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), utvrdilo je kršenja u 59 od ukupno 60 slučajeva kojima se bavila u periodu od januara do avgusta.

Skupština Kosova je u martu usvojila zakon kojim se preživelim žrtvama seksualnog nasilja i zlostavljanja povezanog sa sukobom priznaje status veterana.

Postupanje prema manjinama

Romska, aškalska i egipatska zajednica i dalje se suočavaju s problemima prilikom dobivanja ličnih dokumenata, što pripadnicima tih zajednica otežava pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i obrazovanju.

Kontinuirano nesprovođenje Strategije i Akcionog plana za integraciju romske, aškalske i egipatske zajednice iz 2010. godine proizlazi iz nepostojanja političke volje, sredstava i saradnje između centralnih i opštinskih vlasti, i između vlade i civilnog društva.

Nova strategija za reintegraciju repatriranih lica – uključujući Rome, Aškale i Egipćane – za period od 2014. do 2018. godine zamenila je staru strategiju iz 2010. godine, čime se situacija za povratnike u 2014. godini donekle popravila.

Osnovane su su opštinske komisije za povratak koje pružaju pomoć povratnicima, uglavnom u hrane i smeštaju. Repatrirana lica još uvek se suočavaju s poteškoćama u zapošljavanju, obrazovanju i ostvarivanju zdravstvene zaštite, i zbog toga je tokom 2014. godine, prema podacima lokalne nevladine organizacije Balkanski suncokret, s Kosova otišlo više od 1.200 Roma, Aškala i Egipćana.

U junu su buknule međuetničke tenzije na severu, kada je tokom protesta koji su organizovali Albanci iz južne Mitrovice došlo do nasilja. Demonstranti su se sukobili s kosovskom policijom, prilikom čega je povređeno više lica i zapaljeno više automobila. U januaru je srpski opštinski većnik za severnu Mitrovicu Dimitrije Janićijević ubijen iz vatrenog oružja ispred svoje kuće. Policija je u vreme pisanja ovog izveštaja vršila istragu u vezi s njegovim ubistvom.

Policija Kosova izvestila je o tri međuetnička incienta u periodu od januara do avgusta, ali nje navela o kakvim se incidentima konkretno radi.

Tražioci azila i raseljena lica

Tokom prvih 10 meseci, Visoki komesarijat Ujedninjenih nacija za izbeglice (UNHCR) evientirao je 440 dobrovoljnih povrataka, uključujući ljude van Kosova i interno raseljena lica, u poređenju sa 465 u istom periodu 2013 godine.

Deportacije iz zapadne Evrope na Kosovo i dalje traju, a pomoć prilikom povratka je poboljšana ali ograničena. Ministarstvo unutrašnjih poslova evidentiralo je 2.109 prisilnih povrataka na Kosovo u periodu od januara do avgusta, uključujući 261 Roma, 95 Aškala i 19 Egipćana. Većina ih je vraćena iz Nemačke (341) i Švajcarske (258).

Sloboda medija

Novinari su i tokom 2014. godine bili izloženi napadima i pretnjama, i to posebno oni koji izveštavaju o radikalnim muslimanskim grupama. U septembru je  Visar Durići, novinar lista GazetaExpress koji je izveštavao o političkom islamu, dobio pretnje smrću, uključujući odsecanjem glave, kada ga je jedna radikalna islamistička grupa optužila za otpadništvo. Artan Haraćija, novinar portala vijesti Indeksonline, koji je radio na zajedničkom izveštaju s Durićijem o radikalnim muslimanskim grupama koje su aktivne na Kosovu, dobio je pretnje smrću nakon što se u septembru pojavio u emisiji KTV-a “Rubikon”. Policija je u vreme pisanja ovog izveštaja vršila istragu o oba ta incidenta.

U septembru je ombudsmen osudio pretnje novinarima i pozvao medije, tužioce i policiju da postupaju u punom obimu svog mandata i da ne koriste metode kojima se krše privatnost i dostojanstvo ljudi.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

Kako navode iz QESh-a, jedine javne LGBT organizacije na Kosovu, LGBT zajednica bila je tokom godine izložena fizičkim napadima i pretnjama, posebno preko društvenih mreža i internetskih medija i na radiju. Kako kažu iz QESh-a, tri čoveka su u avgustu napala jednog homoseksualca u Prizrenu. U junu su  u Prištini jednog sedamnaestogošinjeg transseksualca verbalno maltretirala tri mladića njegovih godina i pretili su mu, a u aprilu je jedan osamnaestogodišnji homoseksualac verbalno maltretiran od strane svog nastavnika.

Ključni međunarodni akteri

U januaru je Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) pozvala kosovske vlasti da ustanove koliko se tačno prisilno vraćenih azilanata još uvek nalazi na Kosovu, a posebno da identifikuju članove zajednica za koje UNHCR smatra da su „ugrožene“ i da im je potrebna međunarodna zaštita, uključujući  srpsku, romsku, aškalsku i egipatsku zajednicu.

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je u aprilu pozdravila produženje mandata EULEX-a i osnivanje specijalnog suda koji će voditi postupke u vezi sa zlostavljanjima tokom i nakon rata na Kosovu 1998.i 1999. godine.  

U izveštaju EU o napretku Kosova naglašeni su nedostaci u vezi s vladavinom prava, uključujući nezavisnost pravosuđa, istaknuto je da je zastrašivanje svedoka i dalje izuzetno zabrinjavajuće, i zapaženi su ograničeni rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U izveštaju se poziva na jačanje institucije ombudsmena, donošenje antidiskriminacionih zakona, i na to da se u političkom životu da prioritet pitanjima vezanim  za ljudska prava, poput realizacije akcionog plana za integraciju romske, aškalske i egipatse zajednice.

Generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun je u izveštaju iz maja naveo da jačanje institucija vladavine prava ostaje dugoročni izazov i pozvao vlasti da pojačaju svoj rad u toj oblasti.

U septembru je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović osudila pretnje smrću i napade na novinare na Kosovu i pozvala vlasti da počinioce izvedu pred lice pravde.

Venecijanska komisija Saveta Evrope je u martu objavila mišljenje o amandmanima na Zakon o slobodi verosipovesti na Kosovu, u kom navodi potrebu za nizom poboljšanja, između ostalog za proširenjem liste verskih zajednica koje „predstavljaju istorijsko, kulturno i društveno nasleđe zemlje“ tako da na tu listu, osim pet grupa, budu uključene i sve druge etablirane verske grupe.