Srbija
Ostvaren je ograničen napredak u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području. Uslovi za prijem tražilaca azila i dalje su loši, a sistem azila manjkav, uprkos činjenici da je opao broj osoba koje su zatražile zaštitu. Novinari i dalje rade u neprijateljskom okruženju. Napredak na polju krivičnog gonjenja ratnih zločina i dalje je spor.
Migranti, uključujući tražioce azila, i raseljena lica
Broj novopridošlih tražilaca azila u Srbiji ponovo je opao tokom 2017. godine, što odražava postojeće restrikcije duž zapadnobalkanske migrantske rute. U periodu između januara i oktobra, Srbija je registrovala 5.153 tražioca azila, u poređenju s 10.201 tokom istog perioda 2016. godine. Državljani Afganistana predstavljali su najbrojniju pojedinačnu grupu u 2017. godini, a pratili su je Iračani i Sirijci. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) procenio je da je, zaključno s krajem avgusta, u Srbiji bilo prisutno oko 4.700 tražilaca azila i migranata.
Zaključno s novembrom, Srbija je odobrila izbeglički status samo jednom tražiocu azila, Sirijcu, dok supsidijarna zaštita nije odobrena ni u jednom slučaju. Počev od 2008. godine, Srbija je odobrila izbeglički status u slučaju 42 osobe, a supsidijarnu zaštitu za 49. Postupak za dobijanje azila za posledicu ima ne samo niske stope priznavanja, već i duge periode odlaganja donošenja odluke.
Do kraja oktobra, Ministarstvo unutrašnjih poslova zabeležilo je 132 dece bez pratnje u Srbiji, većinom iz Afganistana, u poređenju s 127 tokom istog perioda 2016. godine. Zaključno s novembrom, u Srbiji je bilo ukupno 250 dece bez pratnje. Srbiji nedostaju formalne procedure za procenu starosti dece bez pratnje, što stariju decu izlaže riziku da se njima postupa kao s odraslim licima umesto da im se pruži posebna zaštita. U Srbiji postoje samo tri ustanove za decu bez pratnje, sa kapacitetom za smeštaj 43 dece. Ostala deca bez pratnje borave u otvorenim centrima za azil, kao što su prihvatni i tranzitni centri, često s odraslim osobama s kojima nisu u srodstvu, što ih čini izloženim zlostavljanju i eksploataciji.
Napredak u pronalaženju trajnih rešenja za pitanje izbeglica i interno raseljenih lica (IRL) koja žive u Srbiji nakon balkanskih ratova, bio je spor. Prema podacima srpskog komesara za izbeglice i migracije, zaključno s novembrom, u Srbiji je bilo 27.802 takvih raseljenih lica, u poređenju s 35.300 tokom istog perioda 2016. godine, i to uglavnom iz Hrvatske. Zaključno s novembrom, bilo je 201.047 registrovanih interno raseljenih lica, većinom s Kosova, u poređenju s 203.140 iz prethodne godine.
Sloboda medija
Nastavljeni su napadi i pretnje usmereni protiv novinara. Reakcije vlasti bile su neadekvatne. U periodu između januara i sredine novembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 75 slučajeva nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući šest slučajeva fizičkog napada. Provladini mediji nastavili su sprovođenje kampanja blaćenja usmerenih protiv nezavisnih medijskih kuća i novinara.
Novinarka dnevnog lista Danas Lidija Valtner je u maju mesecu izveštavala o inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada su je dve osobe, držeći je za vrat, odvukle i pokušale da joj oduzmu mobilni telefon. Prema njenim rečima, dvojica policajaca u civilu su posmatrala napad i nisu pružili pomoć. U vreme pisanja ovog izveštaja, policija je sprovodila istragu o ovom incidentu. Istom prilikom, novinari internet portala Vice, Radio Beograda i portala Insajder tvrdili su da su ih neidentifikovane osobe, upotrebom fizičke sile i pretnji, sprečavale da izveštavaju o ovom događaju tokom njegovog održavanja.
U januaru je Viši sud u Beogradu izrekao novčanu kaznu političkom nedeljniku NIN zbog navodne povrede ugleda ministra unutrašnjih poslova Srbije člankom objavljenim u junu 2016. godine, a koji se ticao rušenja imovine u beogradskoj četvrti Savamala.
Rad komisije formirane da istraži ubistva troje poznatih novinara, Dade Vujasinović, 1994, Slavka Ćuruvije 1999, i Milana Pantića 2001. godine, sporo je napredovao. Dvojica od četvorice službenika državne bezbednosti optuženih za učešće u ubistvu Ćuruvije u julu su pušteni iz pritvora i određen im je kućni pritvor. Treći optuženik služi četrdesetogodišnju zatvorsku kaznu za zločine koji nisu u vezi s ovim, dok se četvrti nalazi u bekstvu. Preostala dva ubistva su i dalje nerešena.
Odgovornost za ratne zločine
Krivično gonjenje ratnih zločina bilo je ometano usled nedostatka političke podrške, osoblja i drugih resursa pri Tužilaštvu za ratne zločine, kao i zbog slabih mehanizama podrške svedocima. Narodna skupština Srbije je u maju konačno izabrala novu tužiteljku za ratne zločine, pošto je ova pozicija bila upražnjena 18 meseci.
Mali broj visokih zvaničnika umešanih u ozbiljne zloupotrebe tokom rata je snosio odgovornost pred srpskim sudovima. Između januara i avgusta, 17 suđenja za ratne zločine očekivalo je ishod pred srpskim sudovima. Tužilac za ratne zločine tokom istog perioda je podigao dve nove optužnice. Između januara i avgusta, prvostepeni sudovi nisu doneli nijednu presudu. Apelacioni sud je poništio osuđujuću presudu u slučaju tri osobe. Između januara i avgusta, 11 slučajeva se i dalje nalazilo u fazi istrage. Od formiranja Tužilaštva za ratne zločine 2003. godine, izrečeno su 124 presude, 82 osobe su osuđene, a 42 oslobođene.
U februaru su započela prva suđenja u Srbiji za ratne zločine počinjene u Srebrenici. Osmorica bivših policijskih zvaničnika bosanskih Srba optuženi su za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila iz Srebrenice, počinjeno u jednom skladištu, jula 1995. godine. Apelacioni sud u Beogradu je u julu odbacio optužnicu, navodeći da tužilac koji je podneo tužbu nije bio ovlašćen da to učini. Nova tužiteljka za ratne zločine do sada još uvek nije podnela nove tužbe neophodne za zakazivanje suđenja.
Apelacioni sud u Beogradu je u maju potvrdio optužnice protiv petorice bivših boraca bosanskih Srba koji su 2015. optuženi za otmicu i ubistvo 20 civila u vozu u Štrpcima u Bosni i Hercegovini 1993. godine.
Takođe u maju, Apelacioni sud je oslobodio dvojicu bivših boraca bosanskih Srba svih optužbi u vezi s ubistvom bošnjačkog civila 1992. godine.
Tužilac za ratne zločine je u aprilu podigao optužnicu protiv bivšeg rezerviste policijskih snaga bosanskih Srba za ratne zločine počinjene protiv civila 1992. godine u Sanskom Mostu u Bosni i Hercegovini.
Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u junu je pozvao Srbiju da zvanično označi zločine počinjene u Srebrenici 1995. godine kao genocid.
Nakon januarskog hapšenja bivšeg premijera Kosova i borca Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja u Francuskoj, a na osnovu naloga za hapšenje koji je izdala Srbija, francuski sud je u aprilu odbio zahtev Srbije za njegovo izručenje. Srbija je izdala poternicu za Haradinajem na temelju optužbe za ratne zločine. MKSJ ga je dvaput oslobodio optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. godine.
Branioci ljudskih prava
Branioci ljudskih prava rade u neprijateljskom okruženju. Onlajn pretnje upućene aktivistima za ljudska prava su česte, a vlasti ih retko istražuju. Provladini mediji branioce ljudskih prava kleveću kao „izdajnike” i „strane plaćenike.”
U januaru, članovi vladajuće Srpske napredne stranke su u gradu Beška napali i izbacili devetoro aktivista nevladine organizacije (NVO) Inicijativa mladih za ljudska prava, koji su organizovali protest tokom debate u okviru predizborne kampanje. Dvoje aktivista za ljudska prava je hospitalizovano, a automobil jednog aktiviste bio je predmet vandalskog napada. U vreme pisanja ovog izveštaja, vlasti su sprovodile istragu.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Napadi i zlostavljanja usmereni protiv pripadnika lezbijske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) zajednice i aktivista predstavljali su redovnu pojavu. DA SE ZNA!, srpska organizacija za LGBT prava, između avgusta 2016. i avgusta 2017. godine je zabeležila 79 incidenata usmerenih protiv LGBT osoba, uključujući devet fizičkih napada, 12 pretnji i 56 slučajeva govora mržnje, uglavnom na društvenim mrežama. Istrage su često spore, a krivična gonjenja retka. Septembarska Parada ponosa održana je bez većih incidenata, uz prisustvo prve žene premijerke Srbije, koja je i deklarisana lezbejka.
Postupanje prema manjinama
Romi se suočavaju s diskriminacijom, pogotovo u vezi sa pitanjem stanovanja. Prema podacima Evropskog centra za prava Roma, u maju je policija u Beogradu pritvorila i zlostavljala romski par nakon što su prijavili da im je ukraden automobil.
Ključni međunarodni akteri
Tokom čitave godine, nekolicina poseta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini; predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska; i komesara za evropsku politiku susedstva i proširenje Johanesa Hana, bila je fokusirana na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i dijalog Beograda i Prištine, međutim bez javnog izjašnjavanja o potrebi za napretkom na polju ljudskih prava. Evropski parlament je u junu naglasio potrebu daljih reformi u oblastima ljudskih prava i vladavine prava.
Izveštaj američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava za 2016. godinu, objavljen u junu, kao posebno ozbiljne probleme na polju ljudskih prava identifikovao je diskriminaciju i nasilje nad Romima, uznemiravanje novinara, prenatrpanost zatvora, i pretnje upućene pripadnicima LGBT zajednice.
Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta je u svojim zaključnim razmatranjima iz marta izrazio zabrinutost povodom činjenice da su deca s invaliditetom i dalje prezastupljena u rezidencijalnim ustanovama, i uputio preporuku vlastima da smanje upućivanje dece mlađe od tri godine na smeštaj u rezidencijalnim ustanovama.
Srbija je u julu potpisala Deklaraciju o bezbednim školama i time se obavezala na preduzimanje većih napora zarad zaštite obrazovanja u toku perioda oružanih sukoba.
Komitet UN za ljudska prava je u svojim zaključnim razmatranjima u aprilu izrazio zabrinutost u vezi sa postupanjem prema novinarima, pogotovo na polju krivičnog gonjenja, i preporučio jaču zaštitu za zaposlene u medijima. Takođe, iskazao je zabrinutost povodom zločina iz mržnje, pogotovo protiv Roma, i preporučio sprovođenje adekvatne istrage i krivično gonjenje. Komitet je takođe pozvao Srbiju da se uhvati u koštac s odlaganjima u proceduri dobijanja azila, lošim uslovima u prihvatnim centrima i neadekvatnim postupcima utvrđivanja starosti.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks je u februaru izrazio zabrinutost u vezi s deložacijom Roma, nedostatkom instrumenata pravne zaštite u takvim slučajevima i neuspehom vlasti da pruže alternativni smeštaj.
Kosovo
Spor napredak u oblasti ljudskih prava uzrokovan je političkom blokadom koja je usledila nakon prevremenih izbora u junu, pri čemu je vlada formirana tek u septembru. Specijalni sud koji će procesuirati ratne zločine počinjene tokom Kosovskog rata 1998-1999. postao je operativan i očekuje se podnošenje prvih optužnica. Novinari su bili suočeni s pretnjama i zastrašivanjem, a krivično gonjenje zločina počinjenih nad njima bilo je sporo. Nastavljene su tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, naročito na severu. Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje se suočavaju sa diskriminacijom. Proces normalizacije odnosa s Beogradom doživeo je ograničen napredak.
Odgovornost za ratne zločine
Nakon meseci odlaganja, u julu je Ustavni sud Kosova odobrio revidirana pravila procedure i dokaznog postupka za Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo, kojima je Haški tribunal stavio u zadatak da se bave procesuiranjem teških ratnih zločina počinjenih tokom Kosovskog rata 1998-1999. Na taj način, sudu je omogućeno da podnese prve optužnice. Predviđeno je da sud presuđuje o predmetima koje je istražio Specijalni istražni tim, a na osnovu izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine kojim se pojedini članovi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) optužuju za otmice, premlaćivanja, nasumična pogubljenja i prisilno odstranjivanje ljudskih organa na Kosovu i u Albaniji u toku i nakon Kosovskog rata. Očekuje se podizanje optužnica, kao i suđenja u slučajevima viših starešina OVK. U sudu koji će raditi na osnovu zakona Kosova, biće angažovano 19 međunarodnih sudija koje će u februaru imenovati Evropska unija. EU je u junu odobrila jednogodišnji budžet za sud.
U januaru 2017, specijalni tužilac Kosova podigao je optužnicu protiv bivšeg pripadnika paravojnih snaga srpske nacionalnosti za ratne zločine počinjene na Kosovu Polju 1999. godine. Osumnjičeni je optužen za mučenje civila albanske nacionalnosti.
Tužilac je u februaru izdao 57 naloga za hapšenje državljana Srbije osumnjičenih za ratne zločine, bez pružanja daljih podataka o traženim osobama.
Do početka septembra, mešovita veća u čijem su sastavu sudije Misije EU za vladavinu prava (EULEX) i lokalne sudije, donela su pet odluka u vezi s ratnim zločinima. Formalna istraga je bila u toku u 34 slučaja, dok se 374 slučaja nalazilo u fazi preliminarne istrage. Od svog osnivanja 2008. godine, EULEX je bio angažovan u donošenju ukupno 43 presude.
Komisija za reviziju ljudskih prava, nezavisno telo uspostavljeno 2009. godine da razmatra optužbe za kršenja ljudskih prava od strane osoblja EULEX-a, donela je u periodu između januara i oktobra osam presuda, od kojih je četiri predstavljalo odluke u drugoj instanci, tj. u slučajevima gde su kršenja utvrđena od strane komisije. U vreme pisanja ovog izveštaja, komisija je i dalje razmatrala trideset slučajeva.
Odgovornost međunarodnih institucija
Ujedinjene nacije nisu uspele da postupe po preporukama koje je 2016. godine iznela Savetodavna komisija za ljudska prava (SKLJP), nezavisno telo osnovano 2006. radi ispitivanja pritužbi o zloupotrebama od strane privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Naime, na osnovu tih preporuka, UN je trebalo da podnesu izvinjenje i plate individualna obeštećenja žrtvama trovanja olovom koje su nakon Kosovskog rata 1998-1999. bile prinuđene da žive u kampovima pod upravom UNMIK-a na severu Kosova. Žrtve obuhvataju raseljene pripadnike zajednica Roma, Aškalija i Balkanskih Egipćana.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u maju je izneo predlog razvodnjenog plana za stvaranje dobrovoljnog fonda za projekte pomoći zajednicama koji nisu direktno usmereni na žrtve trovanja olovom. U vreme pisanja ovog izveštaja, nijedna država još nije priložila sredstva u ovaj fond.
Postupanje prema manjinama
Romi, Aškalije i Egipćani i dalje se suočavaju s problemima prilikom pribavljanja ličnih dokumenata, što utiče na njihov pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i obrazovanju.
Primena nove strategije za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana tekla je sporo. Strategija je usvojena 2016. godine i fokusirala se na unapređivanje registracije građana, pristupa stanovanju, obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja. Nedostaju javna sredstva za finansiranje sprovođenja programa ove strategije.
Međuetničke tenzije nastavljene su tokom 2017. godine, a pogotovo na podeljenom severu Kosova. Policija Kosova zabeležila je 15 slučajeva međuetničkog nasilja u periodu između januara i avgusta 2017, koji obuhvataju narušavanje javnog reda, uvredljive grafite, podsticanje verske, etničke i rasne mržnje, i nanošenje lakših telesnih povreda, ali bez naznačavanja ukupnog broja slučajeva po kategorijama, otežavajući time učinkovitu kontrolu policijskih reakcija na međuetničko nasilje. Policija Kosova je u avgustu navela da se slučajevi nalaze pod istragom.
Prava žena
Na Kosovu je i dalje široko rasprostranjeno nasilje u porodici. Neadekvatne reakcije policije, niska stopa krivičnog gonjenja i neizdavanje zabrane prilaska nasilnim supružnicima od strane sudija su doprineli problemu. Vlada je u aprilu usvojila novu Nacionalnu strategiju i akcioni plan protiv nasilja u porodici, čime je zamenila strategiju za period 2011-2014, a u maju je pokrenula program kompenzacije žrtava zločina. Na taj način, žrtve će sada za svoje povrede moći da zatraže obeštećenje od države.
Tražioci azila i raseljena lica
Tokom prvih devet meseci predmetne godine, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) zabeležio je 333 slučaja dobrovoljnog povratka pripadnika etničkih manjina na Kosovo, što predstavlja porast u odnosu na 276 koliko ih je bilo u tom periodu 2016. godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova između januara i oktobra zabeležilo je 2.480 slučajeva prinudnog povratka na Kosovo, uključujući 159 Roma, 138 Aškalija i 17 Egipćana. Nedostaju podaci o etničkom sastavu za mesec jun. Među osobama koje su prinudno deportovane na Kosovo bilo je 646 dece. Većina osoba koje su se prinudno vratile došla je iz Nemačke, a po povratku im je pružena ograničena pomoć.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Aktivisti za gej prava prijavili su porast onlajn govora mržnje usmerenog protiv pripadnika lezbijske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) zajednice u oktobru, a u vezi s Paradom ponosa u Prištini. Oktobarska Parada ponosa predstavljala je prvi događaj te vrste ikad održan na Kosovu. Aktivisti za gej prava su u julu pozvali na preispitivanje zakonskih odredaba o braku na Kosovu, kojima se brak striktno definiše kao zajednica dveju osoba različitog pola, smatrajući ih protivustavnim.
Sloboda medija
Tokom 2017. godine nastavljene su pretnje i napadi usmereni protiv novinara, pri čemu su istrage i krivično gonjenje bili spori. Između januara i avgusta, Udruženje novinara Kosova zabeležilo je devet slučajeva pretnji i nasilja protiv novinara, uključujući jedan slučaj fizičkog napada, dva slučaja zastrašivanja, jedan slučaj imovinske štete i pet pretnji. U vreme pisanja ovog izveštaja, policija je sprovodila istragu.
Parima Olurija, istraživačkog novinara i direktora internet portala Insajderi u avgustu su ispred njegovog doma u Prištini fizički napali nepoznati počinioci. Oluriju je zbog lakših telesnih povreda pružena medicinska pomoć. Naveo je da veruje da je napad povezan s njegovim novinarskim radom. U vreme pisanja ovog izveštaja, policija je sprovodila istragu. Predstavnik za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Harlem Desir, osudio je napad u avgustu.
U aprilu je Arbana Džara, glavna urednica dnevnog lista Zeri bila izložena zastrašivanju kada je nepoznati počinilac, ili više njih, pored stana u kome živi sa svojim suprugom i detetom, iscrtao krst krvavo crvenom bojom. U vreme pisanja ovog izveštaja, slučaj je i dalje bio nerešen.
U oktobru je glavni urednik internet portala Insajderi, Vehbi Kajtazi, fizički napadnut u jednom prištinskom kafeu. U vreme pisanja ovog izveštaja, policija je sprovodila istragu u vezi s ovim napadom. Kajtazi je i u prošlosti bio žrtva fizičkih napada i pretnji, a ti slučajevi su takođe nerešeni.
Ključni međunarodni akteri
U svom kvartalnom izveštaju o situaciji na Kosovu objavljenom u maju, generalni sekretar UN Gutereš izrazio je zabrinutost povodom etno-nacionalističkih sentimenata i pozvao strane da deluju odgovorno u cilju smanjenja međuetničkih tenzija. Gutereš se takođe osvrnuo na brigu porodica čiji se članovi nakon sukoba i dalje vode kao nestali, i pozvao vlasti da preduzmu veće napore u istrazi koja će utvrditi šta se s njima desilo.
U izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu, objavljenom u martu, izražena je zabrinutost povodom nasilnih opstrukcija parlamenta od strane opozicionih stranaka, što za posledicu ima blokiranje slobodne debate i donošenja zakona, kao i nedostatak odgovornosti za korupciju u vladi. Izveštaj takođe naglašava socijalno nasilje i diskriminaciju članova verskih i LGBT zajednica, zastrašivanje medija, nasilje nad raseljenim licima koja nastoje da se vrate u svoje domove, nasilje u porodici i diskriminaciju žena, kao i diskriminaciju etničkih manjina, pogotovo Aškalija, Egipćana i Roma.
Na poziv Kosova, EU je uputila izbornu posmatračku misiju u čijem izveštaju su naglašeni neki od nedostataka, uključujući i uznemirujuću praksu zastrašivanja u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom. Evropski parlament je u junu pozvao Kosovo da ojača ulogu ombudsmana i pojača napore za zaštitu manjina.
Tokom cele godine, lideri EU u više navrata su se susretali sa svojim kosovskim pandanima, ali nisu iskazivali zabrinutost u vezi sa stanjem ljudskih prava, često se fokusirajući na normalizaciju odnosa Kosova sa Srbijom.