Srbija je nastavila da se kreće ka većoj odgovornosti za ratne zločine, ali vlasti nisu uspele da uhapse najtraženijeg osumnjičenog za ratne zločine Ratka Mladića. Napetosti u Preševskoj dolini, pretežno naseljenoj etničkim Albancima, prerasle su u nasilje u par navrata u julu mesecu. Prisilno raseljavanje više od 100 Roma iz njihovih domova u Beogradu potcrtali su ranjiv položaj ove čitave manjine u Srbiji. Otkazivanje Povorke ponosa u Beogradu ukazalo je na istrajnu netoleranciju prema lezbejkama, gej muškarcima, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama.
Odgovornost za ratne zločine
Srbija nije uspela da privede pravdi Ratka Mladića i Gorana Hadžića protiv kojih je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) podigao optužnice i za koje se veruje da su u Srbiji. Srpska vlada je u više navrata (uključujući tokom 2009. godine) pokušala da uhapsi Mladića, što je preduslov za tešnje veze sa Evropskom unijom.
U februaru je MKSJ doneo okrivljujuću presudu protiv pet bivših srpskih zvaničnika zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih na Kosovu. Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić, Vladimir Lazarević i Dragoljub Ojdanić su dobili zatvorske kazne u rasponu od 15 do 22 godine. Šesti optuženi, bivši srpski predsednik Milan Milutinović, oslobođen je sličnih optužbi.
U julu je MKSJ izrekao petnaestomesečnu zatvorsku kaznu Vojislavu Šešelju, bivšem vođi Srpske radikalne stranke, zbog kršenja pravila o zaštiti svedoka. Šešelju se trenutno sudi u tribunalu zbog navodnih ratnih zločina u Bosni i Hrvatskoj.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu je nastavilo da ulaže napore kako bi navodne počinioce ratnih zločina privelo pravdi, uprkos ograničenom budžetu, neodgovarajućoj političkoj podršci i niskoj svesti javnosti o njegovom radu. U martu je Veće za ratne zločine osudilo 13 bivših jugoslovenskih vojnih rezervista zbog njihovog učešća u masakru oko 200 Hrvata 1991. godine u Ovčari, Hrvatska, na zatvorske kazne u trajanju do 20 godina. U junu je Veće za ratne zločine osudilo četiri pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni" na zatvorske kazne u trajanju od 15 do 20 godina za zločine nad albanskim civilima na Kosovu počinjene 1999. godine.
Među bitnim tekućim suđenjima tokom 2009. godine koja se odnose na zločine počinjene u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu su suđenja u predmetima „Zvornik", „Tuzlanska kolona", „Lovas", „Suva Reka", „Banski Kovačevac", „Trbojević", „Braća Bitići" (naziv je predmetu dat po žrtvama), „Podujevo" i „Morina". Među bitnim novim optužnicama su one koje su podignute u junu protiv 17 bivših pripadnika „Gnjilanske grupe" Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog navodnih ratnih zločina protiv Srba, Roma i Albanaca iz 1999. godine kao i optužnica protiv Nenada Malića za navodne ratne zločine počinjene nad bošnjačkim (bosanskim muslimanskim) civilima 1992. godine.
U septembru 2009. godine, Vrhovni sud je doneo konačnu odluku u predmetu „Zvornik 1"smanjujući kazne izrečene dvojici bivših pripadnika paravojnih jedinica bosanskih Srba i potvrđujući kaznu i oslobađajuću presudu za drugu dvojicu.
Postupanje prema manjinama
Prisilno raseljavanje u aprilu u Beogradu potcrtava činjenicu da Romi u Srbiji i dalje ne uživaju sva svoja prava. Policija je 3. aprila prisilno raselila 128 Roma, među kojima su raseljena lica sa Kosova, uključujući žene i decu, iz njihovih domova u nehigijenskom naselju na Novom Beogradu. Romi su 2. aprila dobili zvanični dopis od beogradskih opštinskih vlasti da imaju 15 dana do raseljavanja. Za manje od 24 sata policija je pristigla sa buldožerima radi rušenja njihovih improvizovanih kuća. Raseljene porodice su ostale bez doma i izgubile su veći deo svojih ličnih stvari. U vreme pisanja ovog izveštaja, one nisu dobile nikakvo obeštećenje za svoju izgubljenu imovinu.
Raseljeni Romi trenutno žive u metalnim kontejnerima u drugoj opštini nadomak Beograda. Njihovo preseljenje na tu lokaciju su prvobitno blokirali tamošnji meštani što ukazuje na široko rasprostranjenu diskriminaciju i neprijateljstvo sa kojim se suočavaju Romi u Srbiji.
U julu je Komitet Ujedinjenih nacija protiv mučenja utvrdio da je Srbija prekršila Konvenciju protiv mučenja u slučaju Besima Osmanija, Roma, koga je zajedno s njegovim četvorogodišnjim sinom prebila policija u junu 2000. godine tokom prisilnog raseljavanja i operacije rušenja u jednom nehigijenskom naselju u Beogradu. U vreme pisanja ovog izveštaja još uvek se čekao odgovor srpske vlade na ovu odluku.
Dugotrajne napetosti u Preševskoj dolini sa većinskim albanskim stanovništvom bi povremeno prerasle u nasilje tokom 2009. godine. Najozbiljniji incidenti su se dogodili u julu: dva srpska policajca su ranjena u bombaškom napadu, a dva dana kasnije su u eksploziji bombe u selu Lučani ranjena dva etnička Albanca, što je navelo srpske vlasti da podignu nivo pripravnosti u regionu, usled čega su raspoređene dodatne policijske snage. Pet dana kasnije je Skupština opštine u Preševu zatražila povlačenje dodatnih policijskih snaga i osudila navodnu „opštu brutalnost policije". U avgustu je Skupština odbornika opština Preševo, Medveđa i Bujanovac usvojila deklaraciju kojom se traži uspostavljanje zasebnog autonomnog regiona sa sopstvenim institucijama.
Pozitivan korak je bilo usvajanje Zakona protiv diskriminacije u Narodnoj skupštini u martu, kojim se zabranjuje diskriminacija po osnovu rasne, verske i rodne pripadnosti, te seksualne orijentacije, uprkos protivljenju koalicije crkava predvođene Srpskom pravoslavnom crkvom uključivanju zaštite za LGBT osobe (lezbejke, gej muškarci, biseksualne i transrodne osobe).
U septembru je premijer Mirko Cvetković savetovao organizatore Beogradske povorke ponosa (Gej prajd parada u Beogradu) da izmeste događaj sa ulica u gradski park, rekavši da policija, u suprotnom, ne bi mogla da garantuje bezbednost učesnika (jedina ranija parada, održana 2001. godine, se okončala nasiljem). Organizatori su to smatrali „neprihvatljivim" i otkazali su događaj. Manje od nedelju dana kasnije, srpski javni tužilac je zatražio od vlade da zabrani dve krajnje desničarske grupe povezane sa pretnjama koje su dovele do otkazivanja parade.
Integracija izbeglica i raseljenih lica
Prema Visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u avgustu 2009. godine bilo je 309.171 interno raseljenih lica (IRL) i izbeglica u Srbiji. Mnogi se i dalje suočavaju s problemima pri pribavljanju dokumenata, pristupu stambenim i drugim socijalnim uslugama, kao i zapošljavanju. Oko 6.000 raseljenih lica iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova i dalje borave u kolektivnim centrima u Srbiji, često u uslovima ispod svakog standarda. Romska interno raseljena lica sa Kosova se pogotovo suočavaju sa lošim ekonomskim i socijalnim uslovima.
Prisilan povratak Roma iz Zapadne Evrope se nastavio, u odsustvu bilo kakvog programa pomoći što posebno opterećuje romske zajednice u koje se oni vraćaju. Prema podacima UNHCR-a, između januara i maja, 163 osobe, uključujući 110 Roma, deportovane su protivno njihovoj volji u Srbiju iz zapadnoevropskih zemalja. UNHCR nije zabeležio nijedan slučaj povratka kosovskih Roma protiv njihove volje tokom prvih pet meseci 2009. godine.
Medijske slobode
Amandmani na Zakon o javnom informisanju stupili su na snagu u julu, koje su oštro kritikovali srpski mediji i međunarodne organizacije za slobodu medija zbog preteranih novčanih kazni propisanih za klevetu. Kritičari strahuju da bi se time moglo obeshrabriti istraživačko novinarstvo i ugušiti sloboda štampe.
Branioci ljudskih prava
LGBT nevladina organizacija Gej strejt alijansa se našla na udaru u 2009. godini. U februaru su opštinski zvaničnici zabranili održavanje konferencije za štampu ove organizacije u beogradskom Sava centru. Nakon kritika iznetih u medijima kao i kritike srpskog ministra za ljudska prava, direktor Sava centra i beogradski gradonačelnik su se izvinili zbog te odluke. U martu su huligani bacili kamenje na vrata Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu gde je ova organizacija držala konferenciju za štampu na kojoj je predstavljala svoj godišnji izveštaj. Policija je uhapsila i novčano kaznila tri lica (uključujući jednog maloletnika). Gradsko veće grada Kragujevca osudilo je napad.
U februaru je Četvrti opštinski sud u Beogradu proglasio Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo, krivom u krivičnom postupku zbog klevete na račun Tomislava Nikolića, poslanika u Narodnoj skupštini, člana Srpske napredne stranke i bivšeg lidera Srpske radikalne stranke, i naložio joj je da isplati Nikoliću 200.000 dinara (oko €2.000) na ime odštete. Ovaj postupak je proistekao iz komentara Nataše Kandić da bi trebalo sprovesti istragu o umešanosti članova Srpske radikalne stranke u ratne zločine nad hrvatskim civilima 1992. godine. Okružni sud u Beogradu je poništio ovu presudu u junu. Vlasti se nisu oglašavali tokom čitavog trajanja ovog postupka.
Ključni međunarodni akteri
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SPP) između Evropske unije i Srbije bio je blokiran zbog neuspeha Srbije u hapšenju Ratka Mladića. Ipak, u julu je Evropska komisija predložila da se ukine vizni režim za srpske građane pri putovanju u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma početkom 2010. godine. U vreme pisanja ovog izveštaja očekivalo se da se ovaj predlog odobri. Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, objavljen u oktobru 2009. godine, ukazao je na potrebu hapšenja Mladića i rešavanja problema Roma.
Prilikom posete Srbiji u maju 2009. godine, američki potpredsednik Džozef Bajden izrazio je želju Obamine administracije da „produbi odnose sa Srbijom", izjavivši da Vašington podržava njen plan o pridruživanju Evropskoj uniji.
Tokom procesa Univerzalnog periodičnog pregleda posvećenom Srbiji Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u decembru 2008. godine, posebno je izražena zabrinutost zbog postupanja prema Romima, zaštite manjina, nasilja i trgovine ženama, nevolja branilaca ljudskih prava i nezavisnih novinara, te odgovornosti za ratne zločine.
U julu 2009. godine, predstavnik Ujedinjenih nacija za ljudska prava interno raseljenih lica, Valter Kalin, objavio je izveštaj nakon svoje posete Srbiji početkom tog istog meseca, ukazujući na tekuće probleme u oblasti stanovanja i zapošljavanja sa kojima se suočavaju Romi i druga interno raseljena lica sa Kosova.
Političke napetosti u vezi sa statusom Kosova istrajavaju. Postupak se vodi pred Međunarodnim sudom pravde po osnovu zahteva Srbije za mišljenjem suda o kosovskom proglašenju nezavisnosti. Sporazum o saradnji između srpskih vlasti i Misije Evropske unije na Kosovu (EULEX), postignut u septembru, izazvao je političke kontroverze u Beogradu i u Prištini. U oktobru, srpske vlasti su pristale da sarađuju sa EULEX-om na identifikaciji ostataka žrtava iz kosovskog sukoba u masovnim grobnicama.
Kosovo
Odsustvo saglasnosti međunarodne zajednice o statusu Kosova i dalje osujećuje napore u zaštiti ljudskih prava njegovih stanovnika. Uklješten u procepu neslaganja članica Evropske unije oko statusa, kao i neslaganja između Beograda i Prištine, EULEX se borio u 2009. godini da se u celosti razmesti na Kosovu i izvrši svoj zadatak izgradnje funkcionalnog pravosudnog sistema. Kosovske vlasti opet nisu iskazale nedvosmislenu posvećenost manjinskim pravima i vladavini prava.
Zaštita manjina
Prema podacima Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), 275 međuetničkih incidenata se dogodilo tokom prvih osam meseci 2009. godine. Romske, aškalijske i egipćanske (RAE) zajednice su i dalje najranjivije na Kosovu.
Bilo je brojnih sukoba između albanskih i srpskih meštana u Kosovskoj Mitrovici u julu i avgustu, koji su bili povezani sa naporima da se vrate Albanci u obnovljene kuće u severnom delu grada pod srpskom kontrolom. Sukobi koji su buknuli 4. septembra doveli su do intervencije EULEX policije i KFOR-a pod vođstvom NATO-a. U avgustu su Bogdan i Trajanka Petković, stariji srpski bračni par, pronađeni u njihovoj kući u Partešu nadomak Gnjilana nakon što su usmrćeni hicima iz vatrenog oružja. EULEX i Kosovska policijska služba (KPS) su pokrenuli istragu o ovim ubistvima
Serija napada na Rome u Gnjilanu u poslednjoj sedmici avgusta izazvala je zabrinutost među grupama za ljudska prava zbog narastajućeg neprijateljstva u prethodno mirnim oblastima. Kosovska policijska služba je sporo reagovala na ove incidente, ali je konačno pokrenula istrage po svim slučajevima koji su prijavljeni policiji. Grupa romskih porodica iz Uroševca je 25. avgusta prijavila opštinskim vlastima i Kosovskoj policijskoj službi da su ih navodno verbalno i fizički šikanirali „nepoznati počinioci". Mada je Kosovska policijska služba otvorila istragu u vezi sa ovim navodima, ni kosovske niti međunarodne vlasti nisu javno osudile ove incidente.
Povratak izbeglica i interno raseljenih lica
Stopa dobrovoljnog povratka na Kosovo, uključujući povratak iz Srbije, i dalje opada s obzirom da je UNHCR registrovao samo 508 povrataka, uključujući povratke 132 Srbina, tokom prvih sedam meseci 2009. godine. Varljiva politička situacija, istrajavanje međuetničkih incidenata u nekim oblastima i loši ekonomski uslovi osujetili su održivi povratak.
Prisilni povratak iz Zapadne Evrope se nastavio tokom koga su se 3.324 osobe vratile u prvih sedam meseci 2009. godine. Prema podacima UNHCR-a, Kosovskim Srbima, Romima i Albancima u oblastima gde čine manjinu je i dalje potrebna međunarodna zaštita. Uprkos tome, 107 lica koja pripadaju kategorijama pod zaštitom UNHCR-a se vratilo tokom prvih sedam meseci 2009. godine. U novembru 2008. godine, kosovske vlasti su preuzele odgovornost za upravljanje prisilnim povracima iz trećih zemalja, što je uloga koju je ranije imao UNMIK. U vreme pisanja ovog izveštaja, vlasti su pregovarale oko bilateralnih sporazuma o readmisiji sa zapadnoevropskim zemljama koje traže dodatne prisilne povratke.
Prisilni povratnici se suočavaju sa nizom problema pored bezbednosti, a mnogi su povezani sa nedostatkom bilo kakve pomoći ili programa za njihovu reintegraciju. Romski povratnici se posebno suočavaju sa teškoćama u oblasti stanovanja, obrazovanja (mnoga deca ne govore više albanski ili srpski) i zapošljavanja. Oni zavise od pomoći nastanjenih Roma, što dodatno opterećuje najsiromašniju etničku grupu na Kosovu.
Deset godina nakon uništenja Romske mahale u Kosovskoj Mitrovici, njeni bivši stanovnici su i dalje u kampovima u severnom delu Mitrovice (Česmin Lug i Osterode) i u Leposaviću. Romi u kampovima Česmin Lug i Osterode izloženi su neprestanoj i štetnoj kontaminaciji olovom, što narušava njihovo zdravlje, a pogotovo zdravlje njihove dece. U vreme pisanja ovog izveštaja, sadašnjim ili bivšim stanovnicima kampova nije bio dostupan medicinski tretman zbog kontaminacije olovom.
Pilot projekat Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) za preseljenje 50 porodica iz kampova Osterode i Česmin Lug u obnovljenu Romsku mahalu ili drugu nenaznačenu lokaciju po njihovom izboru još uvek je u svojim ranim fazama. Obnova dva dodatna stambena bloka u kome će se smestiti 24 porodice, a koji finansiraju nevladine organizacije, takođe je u toku. Mnogi raseljeni Romi ne žele da se vrate u Romsku mahalu navodeći kao razloge nedostatak pristupa kosovskom sistemu socijalne zaštite i zapošljavanje. Mnogi od onih koji su se vratili tamo u okviru pilot projekta 2007. godine su se potom vratili na severno Kosovo, a neki od onih koji su ostali razmišljaju da slede njihov primer. Nevoljnost ključnih donatora da sarađuju u potpunosti sa srpskim vlastima na severu u vezi sa ponovnim preseljenjem onih koji ne žele da se vrate u Romsku mahalu predstavlja prepreku na putu ka celovitom rešenju.
Nekažnjivost i pristup pravdi
Uprkos novoj energiji i optimizmu koje je razmeštanje Misije vladavine prava Evropske unije (EULEX) donelo na Kosovo, pravosuđe je i dalje najslabija među glavnim kosovskim institucijama. U vreme pisanja ovog izveštaja, tek je trebalo da EULEX utvrdi prioritete među predmetima koji se odnose na antisrpsko i antiromsko nasilje u martu 2004. godine ili da razvije strategiju za utvrđivanje prioriteta među velikim brojem predmeta vezanim za ratne zločine koje je EULEX nasledio od UNMIK-a.
EULEX-ovi tužioci i sudije su tokom 2009. godine priveli kraju tri predmeta koja su privukla pažnju javnosti. Jedini optuženi koji se teretio za bombaški napad 2001. godine na autobus „Niš Ekspresa" u kome je smrtno nastradalo 12 Srba oslobođen je u martu. Istog meseca je Gani Gaši osuđen na 17 godina zatvora zbog otmice i ubistva svog sunarodnika u centralnom delu Kosova 1998. godine. U aprilu je izrečena okrivljujuća presuda Gjelošu Krasnićiju i kazna od sedam godina zatvora zbog otmice i ubistva kosovskog Albanca 1999. godine. U septembru je EULEX uhapsio četiri kosovska Srbina (uključujući jednu ženu) pod sumnjom da su počinili ratne zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine u okolini Novog Brda.
Manjkavosti u zaštiti svedoka i dalje osujećuju zadovoljavanje pravde u slučaju mnogih teških krivičnih dela s obzirom da svedoci nisu voljni da daju iskaz iz straha za sopstvenu bezbednost. Kosovo i dalje nema propise o zaštiti svedoka, međutim sudovi ne pribegavaju ni nizu zaštitnih mera koje su im dostupne. Evropska unija i druge zapadne vlade i dalje ne žele da prihvate svedoke i njihove porodice, uprkos široko rasprostranjenom priznanju da je to jedini delotvoran način za zaštitu svedoka u najozbiljnijim predmetima. Odsustvo konsenzusa unutar Evropske unije o statusu Kosova stoji na putu ostvarivanja zajedničkog stava Evropske unije o takvoj relokaciji svedoka.
U julu je Žalbeno veće MKSJ-a potvrdilo presudu i tromesečnu zatvorsku kaznu Bajrušu Morini zbog zastrašivanja zaštićenog svedoka na suđenju u MKSJ-u o navodnim ratnim zločinima na Kosovu. Žalbeno veće MKSJ-a je takođe ukinulo okrivljujuću presudu Astritu Haraćiji za isto delo. Obojica su bili na privremenoj slobodi u vreme izricanja presude nakon što su odslužili dosuđene kazne.
U martu je EULEX otvorio nešto što je nazvao „preliminarna istraga" o navodnom prebacivanju oko 400 srpskih i drugih zarobljenika od strane Oslobodilačke vojske Kosova u pritvorske jedinice u Albaniji 1999. godine. Istraga Saveta Evrope o ovim navodima, koju je vodio švajcarski senator Dik Marti, se nastavila, ali je njegova poseta Kosovu, zakazana za 2009. godinu, odložena iz neimenovanih razloga. Srpski tužilac za ratne zločine je takođe pokrenuo istragu. Kosovske vlasti su odbacile ove navode i odbile su da ih istraže.
U julu su EULEX i KPS ekshumirali masovnu grobnicu u kojoj su pronađeni ostaci 11 osoba za koje se pretpostavlja su nestala lica u selu Kmetovce, u blizini Gnjilana. Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) na Kosovu, 1.885 osoba, pretežno kosovskih Albanaca, se i dalje vode kao lica nestala tokom sukoba 1999. godine.
Branioci ljudskih prava
Tokom većeg dela godine Savetodavna komisija za ljudska prava (SKLJP) se bavila rešavanjem brojnih predmeta vezanim za pritužbe protiv UNMIK-a, uprkos nedovoljnom broju osoblja, činjenici da je komisija smeštena u prostorijama gde nema javnog pristupa, te odsustvu saradnje od strane UNMIK-a. U oktobru, međutim, UNMIK je doneo administrativnu direktivu sa trenutnim dejstvom, kojom su praktično obustavljene aktivnosti komisije, naloživši, u vreme kad je mesto jednog člana upražnjeno, da komisija može zasedati jedino ukoliko su sva tri člana prisutna. Direktivom se takođe ukida nadležnost nad bilo kakvim kršenjem koje se dogodi nakon 31. marta 2010. godine.
U novembru 2008. godine, Savetodavna komisija za ljudska prava je utvrdila da je UNMIK narušio pravo na život time što nije sproveo odgovarajuću istragu u februaru 2000. godine o ubistvu žene podnosioca žalbe Šaipa Kanhasija; u vreme pisanja ovog izveštaja, tek je trebalo da UNMIK pruži svoj odgovor na ovu odluku. U junu 2009. godine, komisija je ustvrdila da je žalba grupe Roma, bivših i sadašnjih stanovnika kampova zatrovanih olovom u Kosovskoj Mitrovici, u vezi sa navodnim kršenjima prava na život, stanovanje i zdravlje, te zabrane nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, prihvatljiva.
U martu je otkazano javno saslušanje u predmetu SKLJP-a protiv UNMIK-a po žalbi porodica dva kosovska Albanca koji je usmrtila UNMIK policija tokom februarskih demonstracija 2007. godine. Otkazivanje je usledilo nakon saopštenja EULEX-a i UNMIK-a u kojima se kaže da oni ne mogu garantovati bezbednost za takvo saslušanje na bilo kojoj lokaciji. Porodice su odbile mogućnost da se saslušanje održi bez prisustva javnosti, te je ono odloženo na neodređeno vreme. U septembru je UNMIK ponudio finansijsko obeštećenje porodicama dvojice muškaraca pod uslovom da povuku svoje žalbe. Porodice su odbile tu ponudu.
U junu, nakon trogodišnjeg odlaganja, kosovska skupština je imenovala Samija Kurtešija za ombudsmana sa petogodišnjim mandatom. Vršilac dužnosti ombudsmana Hilmi Jašari će postati njegov zamenik.
U vreme pisanja ovog izveštaja, skoro 12 meseci nakon punog raspoređivanja EULEX-a, tek je trebalo da Evropski savet odobri stvaranje nezavisnog nadzornog mehanizma za EULEX, ili da misiji dâ ovlašćenje za započinjanje formalne saradnje sa SKLJP-om ili kosovskim ombudsmanom, čime se dovodi u pitanje posvećenost Evropske unije odgovornosti za potencijalne zloupotrebe proistekle iz upražnjavanja izvršnog mandata ključne misije Evropske bezbednosne i odbrambene politike (EBOP).
Ključni međunarodni akteri
Međunarodni status Kosova je i dalje neizvestan. U vreme pisanja ovog izveštaja, 63 zemlje su priznale nezavisnost Kosova, uključujući 22 zemlje članice Evropske unije. Kosovo je pristupilo Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu tokom 2009. godine, ali odluka nekoliko zemalja članica Evropske unije da interveniše radi podrške zahtevu Srbije za mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova ukazuje na podeljenost unutar Evropske unije i Ujedinjenih nacija po ovom pitanju.
Poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena u februaru 2009. godine potvrdila je nastavak finansijske i političke podrške Obamine administracije iz Vašingtona nezavisnom Kosovu.
U avgustu je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen najavio smanjenje mirovnih trupa na Kosovu (KFOR) sa 13.800 na 10.000 vojnika do januara 2010. godine.