U martu je srpski parlament usvojio rezoluciju kojom se osuđuje srebrenički masakr u Bosni i iznosi izvinjenje žrtvama i njihovim porodicama. Međutim, rezoluciju i kontinuirane napore Narodne skupštine da se uhvati u koštac sa pitanjem ratnih zločina zasenio je neuspeh vlasti da uhapsi Ratka Mladića, vojnog lidera Bosanskih Srba tokom rata. Evropska unija je, uprkos tome, preduzela korake radi jačanja veza sa Srbijom time što je odmrznula Prelazni trgovinski sporazum, ukinula vizni režim i zatražila od Evropske komisije da započne procenu srpske prijave za sticanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ovi koraci su delom podstaknuti promenom odnosa srpske vlade prema Kosovu. I dalje su se dešavali slučajevi zastrašivanja nezavisnih novinara kao i diskriminacije romske manjine.
Odgovornost za ratne zločine
U vreme pisanja ovog izveštaja, Srbija još uvek nije uhapsila Ratka Mladića i Gorana Hadžića, dvojicu preostalih begunaca koje traži Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). U svom junskom obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, glavni tužilac MKSJ-a Serž Bramerc je istakao saradnju Srbije u pogledu zahteva za pomoć, ali je naznačio da su napori usmereni na hapšenje haških begunaca „do sada dali malo opipljivih rezultata". U septembru je Bramerc ponovno izrazio svoje nezadovoljstvo naporima koje čini Srbija da bi obezbedila hapšenje begunaca i pozvao je Evropsku uniju da izvrši pritisak na Srbiju radi saradnje na tom polju. Pozitivno je, međutim, što su srpske vlasti pronašle Mladićeve ratne beležnice tokom jedne pretrage u februaru i predale ih MKSJ-u, koji će ih verovatno uvrstiti kao dokaze na nekoliko suđenja.
Suđenje Zdravku Tolimiru, poslednjem osumnjičenom u pritvoru MKSJ-a koji se suočava s krivičnim gonjenjem, počelo je u februaru. Tolimir se tereti za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u vezi sa događajima u Srebrenici i Žepi 1995. godine.
Srpsko Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je ukupno pet osumnjičenih u tri postupka za ratne zločine 2010. godine - u predmetima „Malić", „Banski Kovačevac" i „Medak", i donelo je oslobađajuću presudu za šesto osumnjičeno lice. Apelacioni sud u Beogradu doneo je konačnu odluku u dva predmeta - „Ovčara" i „Podujevo". Bilo je osam prvostepenih sudskih postupaka u toku pred Većem za ratne zločine tokom 2010. godine i dodatnih deset predmeta u žalbenom postupku.
U septembru je srpski tužilac za ratne zločine podigao optužnice protiv devet lica u vezi sa ubistvima etničkih Albanaca u selu Ćuška (Qyshk na albanskom) u maju 1999. godine tokom rata na Kosovu. Ukupno je 26 lica trenutno pod istragom zbog ubistava i pljačke u selu Ćuška.
U maju je tužilac podigao optužnicu protiv šest Srba za ratne zločine nad hrvatskim civilima u Ličkom Osiku, Hrvatska, u oktobru 1991.
U avgustu je tužilac podigao optužnicu protiv Veljka Marića, bivšeg pripadnika hrvatskih oružanih snaga, zbog ubistva srpskih civila u hrvatskom selu Rastovac za vreme rata. Marić je uhapšen u aprilu na srpskoj granici sa Bugarskom. On je prvi etnički Hrvat koji se tereti za ratne zločine pred srpskim sudom.
Postupanje prema manjinama
Tokom meseca juna, romske stanovnike neformalnog naselja u selu Jabuka, severno od Beograda, šikanirali su lokalni Srbi nakon što je jedan romski tinejdžer usmrtio 17-godišnjeg srpskog dečaka, i protesti su eskalirali u kamenovanje i pretnje uništenjem romskih domova. U vreme pisanja ovog izveštaja, ovo romsko naselje je još uvek bilo pod 24-časovnom policijskom zaštitom. Srpske vlasti na lokalnom i centralnom nivou su osudile nasilje.
U maju su srpske vlasti i Evropska investiciona banka postigli sporazum po osnovu koga se Grad Beograd obavezao da obezbedi održivo stanovanje do kraja 2010. godine za Rome raseljene iz neformalnog naselja ispod mosta „Gazela" u avgustu 2009. godine. Raseljeni Romi trenutno žive u metalnim kontejnerima u raznim opštinama izvan Beograda. U oktobru je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište, uz pomoć policije, srušila jedno romsko neformalno naselje i raselila 36 Roma ne nudeći im nikakav alternativni smeštaj, uprkos intervencijama nevladinih organizacija, romskih političkih predstavnika i Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
U februaru je etnički albanski policajac u Preševskoj dolini, pretežno naseljenoj Albancima, ranjen kada je eksplodirala bomba postavljena ispod njegovog policijskog vozila, zadobivši prelome nogu i rebara. Njegova žena je povređena kao i dve prolaznice koje su se tu zatekle u tom trenutku. U vreme pisanja ovog izveštaja, nijedna grupa nije preuzela odgovornost i niko nije optužen za bombaški napad.
Integracija izbeglica i raseljenih lica
U septembru 2010. godine bilo je 82.699 prijavljenih izbeglica u Srbiji, prema podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), i oko 225.000 interno raseljenih lica (IRL), uglavnom sa Kosova, prema podacima srpskih vlasti. Izbeglice i interno raseljena lica su se i dalje suočavali s problemima tokom 2010. godine pri pribavljanju ličnih dokumenata i u pristupu održivom stanovanju i socijalnim uslugama. Prema UNHCR-u, 3.500 lica je i dalje u kolektivnim centrima. Romska interno raseljena lica sa Kosova se suočavaju sa posebno teškim ekonomskim i socijalnim uslovima.
Deportacije u Srbiju iz Zapadne Evrope su se nastavile u odsustvu programa pomoći, pri čemu je 637 osoba (oko pola su Romi) deportovano u prvih devet meseci 2010. godine, prema podacima srpskog Komesarijata za interno raseljena lica i izbeglice.
Medijske slobode
U julu su Teofila Pančića, kolumnistu srpskog nedeljnika „Vreme", prebila dvojica muškaraca metalnim šipkama u punom gradskom autobusu u Beogradu. Razlog za ovaj napad ostaje nejasan. Pančić je pretrpeo potres mozga i zadobio povrede po čitavom telu. Počinioci su pobegli sa lica mesta i trenutno su na slobodi uprkos pokrenutoj krivičnoj istrazi.
U februaru je srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić napao Milana Lađevića, novinara dnevnog lista „Kurir", ošamarivši ga i upotrebivši skaredan jezik nakon što je Lađević insistirao da dobije od njega izjavu. Mrkonjić se potom javno izvinio zbog svog postupka.
U decembru 2009. godine su novinarka Brankica Stanković i članovi njenog tima sa TV kanala „B92" dobili više pretnji smrću nakon emitovanja programa o fudbalskim huliganima. U avgustu je Viši apelacioni sud doneo odluku o pritvoru jednog osumnjičenog lica zbog pretnji i naložio je prvostepenom sudu da ponovno razmotri optužbe protiv pet drugih osumnjičenih, poništavajući time presudu nižeg suda iz aprila kojom su odbačene optužbe protiv svih šest osumnjičenih lica.
U junu je Narodna skupština usvojila novi Zakon o elektronskim komunikacijama, koji dopušta kreiranje nacionalne baze podataka lične elektronske pošte i internet komunikacija i omogućava policiji da pregleda sadržaj takve baze. Srpske i međunarodne medijske organizacije su tvrdile da je zakon neustavan, te da bi mogao ugroziti poverljivost novinarskih izvora.
Branioci ljudskih prava
Događaj u junu koji je organizovala „Queeria", organizacija za lezbejska, gej, biseksualna i transrodna prava, radi prikupljanja 10.000 potpisa u znak podrške Beogradskoj paradi ponosa 2010. godine je prekinut nakon dojave o postavljenoj bombi, koja se naknadno pokazala lažnom. Parada ponosa je 2009. godine otkazana zbog zabrinutosti oko bezbednosti događaja.
Ministar unutrašnjih poslova i ministar za ljudska prava su javno iskazali svoju podršku Paradi ponosa, koja je organizovana u oktobru. Nekoliko stotina LGBT učesnika i onih koji ih podržavaju su prošetali ulicama Beograda uz jako obezbeđenje policijskih i bezbednosnih snaga. Nasilni demonstranti, koji su izvikivali homofobične parole, napali su policiju i ranili mnoge policajce, ali nisu uspeli da ometu održavanje Parade ponosa. Demonstranti su takođe napali sedište Demokratske stranke i uništili su izloge mnogih prodavnica kao i mnoga vozila.
U martu je Ministarstvo rada i socijalne politike uskratilo nevladinoj organizaciji „Mental Disability Rights International-Serbia" pristup institucijama za osobe s invaliditetom radi praćenja njihovog rada uz obrazloženje da su te institucije isuviše zauzete sprovođenjem reformi. Ova grupa je ranije imala nezvaničan pristup tim institucijama. Ministarstvo je obećalo da će obezbediti pristup tim institucijama kasnije u nekom trenutku nakon sprovođenja reformi, ali u vreme pisanja ovog izveštaja, uprkos dodatnim upućenim zahtevima, ovoj grupi još uvek nije bio omogućen pristup.
Ključni međunarodni akteri
U decembru 2009. godine, Savet Evropske unije je odlučio da odmrzne implementaciju Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i da ukine vizni režim za sve građane Srbije. Srpska vlada je podnela svoju zvaničnu kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji istog meseca. U oktobru je Evropski savet zatražio od Evropske komisije da započne razmatranje srpske prijave za sticanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uprkos neuspehu Beograda da izruči Ratka Mladića. U novembru je Evropska komisija objavila svoj godišnji izveštaj o napretku Srbije, ističući činjenicu da su Mladić i Hadžić još uvek na slobodi. U izveštaju se ukazuje na nedostatak napretka u oblasti reformi zatvorskog sistema i široko rasprostranjenu diskriminaciju žena u oblasti zapošljavanja, ali i poboljšanja u oblasti medijskih sloboda i napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine.
U julu je Međunarodni sud pravde doneo savetodavno mišljenje u predmetu koji je pokrenula Srbija i ustanovio je da kosovsko proglašenje nezavisnosti 2008. godine nije predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Inicijalni odgovor Srbije na to je bila izrada nacrta rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje kosovsko proglašenje nezavisnosti, ali se Srbija, nakon snažnog diplomatskog pritiska Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, saglasila sa rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom EU poziva na pregovore između Srbije i Kosova s ciljem normalizacije međusobnih odnosa. Generalna skupština je jednoglasno usvojila rezoluciju u septembru.
Kosovo
Pravosudni sistem Kosova je i dalje bio slab u 2010. godini uprkos naporima da se sudi počiniocima ratnih zločina i posleratnom zlostavljanju pripadnika manjina. Deportacije kosovskih građana iz Zapadne Evrope su se nastavile uz nesrazmerno veliki udeo najranjivijih kosovskih manjina: Roma, Aškalija i Egipćana, pri čemu su ovi poslednji romska grupa koja govori albanski sa mitskim poreklom iz drevnog Egipta. Nalaz Međunarodnog suda pravde da kosovsko proglašenje nezavisnosti „nije predstavljalo kršenje opšteg međunarodnog prava, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti ili [kosovskog] Ustavnog okvira" je imao malo primetnog uticaja na stanje ljudskih prava na Kosovu.
Zaštita manjina
Manjine na Kosovu, uključujući Srbe, Rome i dve romske grupe koje govore albanski - Aškalije i Egipćane, su i dalje izložene riziku od diskriminacije, marginalizacije i šikaniranja. Prema podacima Kosovske policijske službe, prijavljeno je 40 međuetničih incidenata (uključujući četiri ubistva) tokom prvih osam meseci 2010. godine: 31 incident u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici, koja je i dalje žarište nasilja; kao i pet incidenata u Prištini, jedan u Gnjilanu, jedan u Prizrenu i jedan u Peći.
U aprilu su etnički Albanci gađali kamenicama šatore srpskih povratnika u selo Žač, u opštini istok, i takođe su organizovali proteste protiv povratnika nakon širenja glasina da među njima ima ratnih zločinaca. UNHCR je demantovao ove navode, a kosovske i međunarodne vlasti su oštro osudile nasilje. Međutim, u avgustu, u istom selu, buldožer je upotrebljen za rušenje tri kuće srpskih povratnika na Kosovo. Policija je uhapsila dvojicu albanskih tinejdžera u vezi sa tim incidentom, a kosovski premijer Hašim Tači je osudio rušenje kuća.
U julu, dok su Srbi u severnom delu Kosovske Mitrovice protestvovali protiv otvaranja kancelarije Vlade iz Prištine, u eksploziji bombe je smrtno nastradao jedan demonstrant i još jedanaestoro ih je povređeno. Niko nije uhapšen neposredno nakon tog bombaškog napada. Samo tri dana kasnije je Petar Miletić, srpski poslanik u Skupštini Kosova, ustreljen i ranjen kada je izlazio iz svog stana u severnom delu Kosovske Mitrovice. U vreme pisanja ovog izveštaja, počinioci su i dalje bili na slobodi. U septembru je jedan etnički Albanac usmrćen hicem u etnički mešovitom kraju severnog dela Kosovske Mitrovice.
Vlasti su ostvarile ograničen napredak u sprovođenju strategije integracije Roma, Aškalija i Egipćana. Romi, Aškalije i Egipćani se još uvek suočavaju sa istrajnom diskriminacijom, posebno u oblasti zapošljavanja i pristupu uslugama javnih službi, i beleže najveću stopu nezaposlenosti, napuštanja škola i smrtnosti na Kosovu.
U junu je 5.000 ljudi demonstriralo u opštini Priština nakon što je Skupština opštine usvojila i sprovela zabranu nošenja šamija (tradicionalne muslimanske marame za glavu) za učenice i učiteljice i nastavnice u svim javnim školama.
Povratak izbeglica i interno raseljenih lica
Dobrovoljnih povrataka na Kosovo je bilo više, mada je ukupan broj povratnika i dalje mali. Tokom prvih šest meseci 2010. godine, UNHCR na Kosovu je zabeležio ukupno 1.036 dobrovoljnih povrataka pripadnika manjinskih grupa: 417 Srba, 99 Roma, 257 Aškalija/Egipćana, 32 Bošnjaka, 152 Goranca i 79 Albanaca (u oblasti pretežno naseljen Srbima, uglavnom u Kosovskoj Mitrovici).
U međuvremenu, deportacije građana Kosova iz Zapadne Evrope su se nastavile uz malu pomoć pruženu povratnicima na samom Kosovu. Prema podacima UNHCR-a, 1.694 građana Kosova je deportovano iz Zapadne Evrope tokom prvih devet meseci 2010. godine, uključujući 347 lica poslatih u područja gde su bila u manjini: 193 Roma, 55 Aškalija, 2 Egipćana, 7 Bošnjaka, 25 Goranaca, 5 Turaka, 29 Albanaca i jedan Srbin. Deportacije imaju posebno štetan uticaj na Rome, Aškalije i Egipćane.
Kosovske vlasti su potpisale bilateralni sporazum o readmisiji sa Vladom Nemačke krajem aprila 2010. godine. Kosovo je zauzvrat dobilo lakši vizni režim s obzirom da je prihvatilo deportacije svih lica koja su stigla sa Kosova. Očekuje se da će se 16.000 ljudi vratiti po osnovu ovog sporazuma, među kojima su mnogi Romi, Aškalije i Egipćani. Slični sporazumi su potpisani sa Albanijom, Belgijom, Francuskom i Švajcarskom krajem 2009. i u 2010. godini.
U oktobru je kamp zagađen olovom u kome su bili Romi, Aškalije i Egipćani u Česminom Lugu zatvoren i srušen nakon čitave jedne decenije. Većina stanovnika se trenutno smešta u svoje obnovljene domove u Romskoj mahali u južnom delu Kosovske Mitrovice, zajedno sa nekim stanovnicima drugog kampa zagađenog olovom „Osterode", koji je i dalje bio otvoren u vreme pisanja ovog izveštaja. Grupa stanovnika iz Česminog Luga koja nije bila voljna da se vrati u Romsku mahalu je premeštena u kamp „Osterode" i očekivalo se njihovo preseljenje na drugu lokaciju u vreme pisanja ovog izveštaja. Sredstva se izdvajaju iz projekta Evropske komisije vrednog 5 miliona evra, koji je najavljen u decembru 2009. godine, i uključuje finansiranje medicinske nege, obrazovanja, bezbednosti zajednice i generisanje prihoda, kao i komplementarni projekt finansiran od strane Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država (USAID).
Nekažnjivost, odgovornost i pristup pravdi
U julu je Žalbeno veće MKSJ-a delimično ukinulo oslobađajuće presude za Ramuša Haradinaja, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i bivšeg kosovskog premijera; Idriza Balaja, bivšeg člana OVK koji je komandovao specijalnom jedinicom poznatom pod imenom „Crni orlovi"; i Lahija Brahimaja, koji je bio zamenik komandanta OVK u Metohiji. Žalbeno veće je naložilo ponovno suđenje, prihvatajući tvrdnju tužilaštva da pretresno veće nije preduzelo odgovarajuće mere za obezbeđivanje svedočenja dva ključna svedoka. U septembru je MKSJ odbacio Haradinajev zahtev za privremenim puštanjem na slobodu obrazlažući takvu odluku potrebom za očuvanjem integriteta sudskog postupka.
U maju je Misija vladavine prava Evropske unije (EULEX) saopštila da njena istraga u slučaju takozvane „Žute kuće", u vezi sa navodnim prebacivanjem oko 400 srpskih i drugih zarobljenika u pritvorske jedinice u Albaniji 1999. godine, nije iznedrila dokaze protiv OVK kojima bi se potkrepili navodi o trgovini ljudskim organima. U vreme pisanja ovog izveštaja, status istrage o drugim navodima ostaje nejasan. Svoje istrage o ovom slučaju su nastavili Dik Marti, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i srpski tužilac za ratne zločine, ali javnosti nisu predočene nove činjenice.
EULEX-ove istrage o zasebnim navodima o zlostavljanjima u kampovima kojima je upravljala OVK u Albaniji dovele su do tri hapšenja. U maju je EULEX policija u Prištini uhapsila Sabita Gecija zbog navodnog mučenja civila u kampu kojim je upravljala OVK u gradu Kukeš, u severnoj Albaniji, 1999. godine. Istog meseca, EULEX policija je uhapsila Džemšita Krasnićija u Prizrenu u vezi sa zločinima protiv civila različite etničke pripadnosti u bazama OVK u Albaniji 1999. godine. Treće hapšenje se odigralo u junu u opštini Đakovica. Ime osumnjičenog nije obelodanjeno javnosti.
Tokom godine, pre septembra 2010., EULEX je okončao pet predmeta vezanih za ratne zločine, pri čemu je u toku još 8 postupaka, a 27 je u predpretresnoj fazi. EULEX je okončao osam predmeta u vezi sa nemirima u martu 2004. godine tokom istog perioda.
Dugo suđenje Albinu Kurtiju, lideru pokreta „Samoopredeljenje" (Vetëvendosje), završeno je u junu. Mešovito sudsko veće u kome se nalaze EULEX-ove i kosovske sudije osudilo je Kurtija na minornu zatvorsku kaznu koju je već odslužio boraveći u pritvoru, te ga je odmah pustilo na slobodu. Bilo je verodostojnih navoda da je KPS koristila preteranu silu pri Kurtijevom hapšenju početkom juna zbog čega je institucija ombudsmana pokrenula istragu koja još uvek nije bila okončana u vreme pisanja ovog izveštaja.
EULEX je preduzeo korake da poboljša saradnju sa kosovskom policijom, sudijama i tužiocima, ali je pravosudni sistem i dalje opterećen starim problemima uključujući nedostatak obučenosti sudske policije, pomoć tužiocima u istragama i neuspeh sudskog osoblja da sistematski koristi elektronski program za upravljanje sudskim predmetima. Zaštita svedoka i bezbednost i dalje su razlog za ozbiljnu zabrinutost, pri čemu se malo zapadnih država saglasilo da primi svedoke (nije bilo novih država koje su pristale da to učine tokom 2010. godine), kao i nedosledna upotreba zaštitnih mera od strane sudova i kontinuirano odsustvo sveobuhvatnog zakona o zaštiti svedoka.
Prema Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, 1.837 osoba se i dalje vode kao nestala lica tokom sukoba 1999. godine, pri čemu su većina kosovski Albanci.
U maju su EULEX i srpske vlasti zajedno saopštili da je otkrivena masovna grobnica u Južnoj Srbiji za koju se veruje da sadrži ostatke čak 250 kosovskih Albanaca koji su nestali tokom rata. U septembru su kosovske vlasti započele iskopavanje u rudniku uglja u opštini Vučitrn u kome su, kako se veruje, zakopana tela 20 kosovskih Srba ubijenih tokom rata 1999. godine. U vreme pisanja ovog izveštaja, nisu bili otkriveni ostaci ljudskih tela na ovoj lokaciji.
Medijske slobode
U februaru je Vehbi Kajtaziju, novinaru dnevnog lista „Koha Ditore", navodno pretio Sabit Geci, bivši član Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), reagujući na Kajtazijev članak u kome se kritikovala amnestija za grupu zatvorenika, uključujući Gecijevog sina Albana. Kajtazija je Kosovska policijska služba odvraćala od podnošenja tužbe protiv Gecija kad je on to pokušao da uradi.
U julu je eksplozivna naprava bačena u dvorište kuće Časlava Milisavljevića, glavnog i odgovornog urednika Radija Kosovska Mitrovica. Bomba je eksplodirala, oštetivši tri vozila. Niko nije povređen. Kosovska policijska služba je otvorila istragu o incidentu, ali niko od počinilaca nije uhapšen u vreme pisanja ovog izveštaja.
Branioci ljudskih prava
Krajem novembra 2009. godine Savet Evropske unije postigao je dogovor oko Odbora za razmatranje ljudskih prava (HRRP) Misije Evropske unije na Kosovu (EULEX). Odbor razmatra žalbe koje podnose pojedinci protiv EULEX-a zbog kršenja ljudskih prava. U maju 2010. godine, vršilac dužnosti šefa misije imenovao je tri člana HRRP-a (i jednog rezervnog). Prvo redovno zasedanje HRRP-a održano je u junu. U vreme pisanja ovog izveštaja, HRRP je dobio 16 žalbi od kojih je 12 ocenio prihvatljivim, uključujući 7 žalbi u vezi sa funkcionisanjem pravosudnog sistema.
Popunjavanjem upražnjenog mesta u tročlanoj Savetodavnoj komisiji za ljudska prava UN-a, koja rešava slične žalbe protiv Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), omogućen je ponovni nastavak njenog rada. Međutim, njena delotvornost ostaje limitirana nakon ograničenja koje su uvele Ujedinjene nacije u oktobru 2009. godine.
I dalje je bilo slučajeva gde su kosovske vlasti ignorisale intervencije institucije kosovskog ombudsmana ili su reagovale kasno.
Ključni međunarodni akteri
U maju 2010. godine, pripadnici međunarodnih mirovnih snaga pod vođstvom NATO-a intervenisali su u Kosovskoj Mitrovici kako bi pomogli Kosovskoj policijskoj službi i EULEX policiji da smiri građanske nemire koji su trajali čitavu sedmicu, a do kojih je došlo nakon srpskih lokalnih izbora u severnom delu Mitrovice.
U aprilskom izveštaju generalnog sekretara Ban Ki-Muna Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija se upozorava da deportacije na Kosovo podrivaju stabilnost zemlje. Tomas Hamarberg, komesar za ljudska prava Saveta Evrope, dao je slične izjave i u više navrata je zatražio moratorijum na deportacije.
U junu je Parlamentarna skupština Saveta Evrope objavila kritičan izveštaj naglašavajući potrebu da kosovske vlasti sarađuju sa istragama ratnih zločina, bore se protiv diskriminacije i zlostavljanja manjina, stvaraju uslove za bezbedan povratak interno raseljenih lica i izbeglica, obezbede medijske slobode, promovišu prava žena i preduzmu urgentne korake kako bi zatvorile romske kampove zagađene olovom u severnom delu Kosovske Mitrovice.
U novembru se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku ukazalo na istrajnu slabost kosovskog pravosudnog sistema, neadekvatnu pažnju koja se posvećuje ratnim zločinima; kontinuirane pretnje nezavisnim novinarima; spor napredak u potragama za nestalim licima; i široko rasprostranjenu diskriminaciju i marginalizaciju Roma, Aškalija i Egipćana.