(Brisel) - Kosovske vlasti treba da rade zajedno sa međunarodnim donatorima radi zatvaranja, bez odlaganja, kampova zagađenih olovom u kojima žive interno raseljeni Romi, relociraju njihove stanovnike, i pruže medicinski tretman zbog trovanja olovom, saopštava Human Rights Watch u izveštaju objavljenom danas.
U izveštaju dugom 68 strana, pod naslovom „Otrovani olovom: Zdravstvena kriza i kriza ljudskih prava u mitrovičkim romskim kampovima", se iznosi priča o čitavoj deceniji ispunjenoj neuspesima Ujedinjenih nacija i ostalih da obezbede odgovarajući smeštaj i medicinski tretman za Rome, te o poražavajućim posledicama po zdravlje ljudi u kampovima.
„Romi su prisiljeni na boravak u ovim zatrovanim kampovima već čitavu jednu deceniju", kaže Wanda Troszczynska-van Genderen, istraživač za Zapadni Balkan pri Human Rights Watch-u. „Koliko bi dugo zvaničnici Ujedinjenih nacija i Kosova trpeli ovako nešto da su njihove sopstvene porodice prisiljene da žive na ovakvom mestu?"
Romsko naselje u Kosovskoj Mitrovici na severu Kosova napali su etnički Albanci u junu 1999. godine. Do 24. juna, romsko naselje je opljačkano i spaljeno do temelja, a 8.000 stanovnika je izbeglo. Mnoge od njih su Ujedinjene nacije raselile u kampove u veoma zagađenoj oblasti u blizini ugašenog rudnika olova. Prvobitno je planirano da ovaj potez bude privremen, ali oko 670 Roma još uvek žive u kampovima pored jalovišta, što ima štetne posledice po njihovo zdravlje.
Uprkos dobro poznatim visokim nivoima toksičnosti na području oko ugašenog rudarskog kompleksa Trepča (što su Ujedinjene nacije prvi put dokumentovale 2000. godine), svi osim jednog romskog kampa su u neposrednoj blizini jalovišta. Još jedan kamp je u Leposaviću, 45 kilometara ka severozapadu. Lokacija kampova i loši uslovi za život u njima su narušili zdravlje stanovnika, pogotovo dece, koja su podložnija uticaju produžene izloženosti olovu.
„Jasno je da je zagađenje olovom narušilo zdravlje ljudi u kampovima", rekla je Troszczynska-van Genderen. „Deca su posebno teško pogođena, pri čemu su neka od njih ometena u svom fizičkom i mentalnom razvoju".
Testiranja manjeg obima na kontaminaciju olovom i „helaciona terapija" (tretman osmišljen za uklanjanje olova iz krvi), koje su sprovodili lekari i medicinske sestre, odigravali su se u nekoliko navrata između 2004. i 2007. godine, usredsređujući se na decu. Testiranje i tretman su koordinisali Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Svetska zdravstvena organizacija. Ipak, sveobuhvatno testiranje i tretman nisu sprovedeni.
Misija Ujedinjenih nacija je 2007. godine odlučila da obustavi medicinski tretman, a testiranje je prekinuto nakon pogrešnog zaključka (zasnovanog na pretpostavci da će Romi uskoro biti iseljeni iz kampova) da ono više nije potrebno. Potonje testiranje koje je sprovela bolnica u severnom delu Mitrovice, a koje su zatražili stanovnici kampa, pokazalo je da neka deca i dalje imaju opasno visoke nivoe olova u svojoj krvi. Prekomerni nivoi olova u ljudskom telu mogu dovesti do oštećenja nervnog i reproduktivnog sistema, ali i do otkazivanja rada bubrega. Veoma visoki nivoi olova mogu prouzrokovati komu i smrt. Olovo je pogotovo štetno za decu jer može dovesti do nepovratnog oštećenja mozga.
Niko nije posvećivao nikakvu pažnju vanrednoj zdravstvenoj situaciji u kampovima do 2004. godine, kada su lokalni i međunarodni romski aktivisti krenuli da iznose svoju zabrinutost u medijima i da prisiljavaju nadležne na akciju putem pokretanja (u krajnjoj instanci neuspešnih) zakonskih postupaka pred kosovskim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava.
Usled pritiska tela Ujedinjenih nacija za ljudska prava i nevladinih organizacija kao i kritičkog izveštavanja medija, 2006. godine je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu zatvorila dva od tri najzagađenija kampa - Žitkovac i Kablare. Oko 450 stanovnika su dobili pomoć za povratak u svoje domove u Mitrovici, dok su ostali preseljeni u drugi privremeni kamp (Osterode). Novi privremeni kamp, udaljen 150 metara, je veoma izložen toksinima koje nanosi vetar sa olovnih jalovišta, ali vlasti su tvrdile da je ovaj kamp „bezbedniji u pogledu olova" jer njegove betonske površine i tekuća voda ublažavaju zagađenje olovom.
Treći kamp („Česmin Lug") je ostao jer su njegovi stanovnici odbili da se presele u novi privremeni kamp pošto je i on takođe u oblasti zagađenja.
Malo je toga urađeno tokom protekle decenije da se pomogne Romima, koji su ostali u kampovima, da odu i pronađu trajno prebivalište, tako što bi se ili vratili svojim starim domovima u Mitrovici ili otišli negde drugde. Neki Romi su se vratili u Mitrovicu 2007. godine kada su se dva kampa zatvorila, ali oni nisu imali pristupa radnim mestima kao ni kosovskom sistemu socijalne zaštite, te stoga nisu imali sredstava za život.
U maju mesecu 2008. godine, dok se Misija Ujedinjenih nacija pripremala da smanji svoje prisustvo na Kosovu, prenela je nadležnost nad preostalim kampovima kosovskom Ministarstvu za zajednice i povratak.
Kosovske vlasti su nedavno ustanovile grupu za koordinaciju, pod vođstvom kabineta predsednika vlade, koja uključuje Sjedinjene Američke Države i Evropsku komisiju, radi izrade plana za rešavanje krize. Međutim, biće potrebno uložiti znatno više truda, uključujući veću finansijsku i političku podršku većih donatora, ali i postaviti težište na medicinskog testiranju i tretmanu, da bi se ova ideja pretočila u stvarnost.
„Nakon što je prošlo deset godina, krajnje je vreme da pokrenemo zamajac kako bi rešili ovaj problem", rekla je Troszczynska-van Genderen. „Od suštinske je važnosti da Misija Ujedinjenih nacija i njeni međunarodni partneri sarađuju sa vlastima na Kosovu, uključujući opštine pod srpskom kontrolom, radi rešavanja krize".
Human Rights Watch-a preporučuje da kosovske vlasti i međunarodni donatori deluju kako bi pripremili dugoročno rešenje koje bi obuhvatalo sledeće:
- Hitnu medicinski motivisanu evakuaciju preostalih stanovnika kampova u prihvatljive privremene stambene jedinice;
- Trajno zatvaranje preostalih kampova;
- Hitan tretman protiv kontaminacije olovom za sve sadašnje i bivše stanovnike kampova;
- Dugoročno stambeno rešenje utemeljeno na željama stanovnika kampova; i
- Pristup socijalnoj zaštiti, medicinskom tretmanu, obrazovanju i zapošljavanju.
