Nezavisni novinari su u 2023. godini i dalje bili izloženi pretnjama i zastrašivanju. Procesuiranje ratnih zločina i dalje je sporo, neefikasno i otežano odlaganjima. Nastavljeni su napadi i pretnje lezbijskim, gej, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama i organizacijama. Srbija i Kosovo potpisali su zajedničku deklaraciju o nestalim licima u maju kao deo procesa normalizacije uz posredovanje EU, ali su se odnosi pogoršali nakon sukoba na severu Kosova kasnije istog meseca, povezanih sa osporavanim izborima.
Sloboda medija
Nezavisni novinari i dalje su pod pritiskom, uz neadekvatan odgovor države. Stalna radna grupa za bezbednost novinara je u prvoj polovini godine registrovala 42 slučaja pretnji novinarima, a Nezavisno udruženje novinara je do kraja marta zabeležilo tri napada.
Stevan Dojčinović, istraživački novinar i urednik nezavisnog novinskog portala KRIK, u martu je dobio pretnju smrću na TikToku nakon podkasta u kojem je pomenuo da je cena naručenih ubistava drastično opala. U vreme pisanja ovog teksta, vlasti su sprovodile istragu.
Tokom martovskog protesta u Beogradu protiv plana Evropske unije za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, izveštaču novinske agencije FoNet Marku Dragoslaviću je nasilno navučena kapuljača na glavu i udaren je pesnicom po licu dok je napuštao protest. Dragoslavić je napad prijavio policiji i slučaj je u vreme pisanja ovog teksta bio pod istragom.
Novinari su ostali na meti takozvanih strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).
Viši sud u Beogradu je u maju osudio KRIK zbog objavljivanja članka 2021. godine u kojem se navode imena osoba koje su ovu organizaciju tužili za klevetu, uključujući šefa policije i dvoje zaposlenih u policijskoj Jedinici za zaštitu svedoka. Sud je naložio uklanjanje članka i presudio da KRIK mora da plati 374.200 dinara (oko 3.643 dolara) na ime naknade štete tužiocima. KRIK je uložio žalbu na ovu presudu. Do maja je KRIK bio meta 12 tužbi za klevetu.
U septembru je Evropski sud za ljudska prava presudio da je Srbija prekršila slobodu izražavanja TV kanala B92 kada je pomoćnica ministra zdravlja tužila tu stanicu zbog izveštaja u kojima se navodi da je zloupotrebila svoj položaj u procesu nabavke vakcina protiv svinjskog gripa. Sud je ocenio da je B92 delovao u „dobroj veri i sa marljivošću koja se očekuje od odgovornog novinarstva“.
U martu je počelo ponovljeno suđenje Ratku Romiću i Milanu Radonjiću, dvojici srpskih službenika državne bezbednosti, optuženima za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. U aprilu je Apelacioni sud u Beogradu pustio osumnjičene iz kućnog pritvora, nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava početkom aprila u kojoj je navedeno da je Srbija prekršila njihova prava time što ih je predugo držala u pritvoru.
Provladini mediji nastavili su klevetničke kampanje protiv nezavisnih novinara koji kritički izveštavaju o vladi.
Odgovornost za ratne zločine
U periodu od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je tri nove istrage o ratnim zločinima kojima je obuhvaćeno sedam osumnjičenih. Zaključno s avgustom, 24 predmeta protiv 41 okrivljenog bila su u postupku pred srpskim sudovima. Postupci koji su u toku bili su otežani značajnim odlaganjima.
U februaru, nakon ponovljenog suđenja, Viši sud u Beogradu proglasio je bivšeg vojnika snaga bosanskih Srba Dalibora Krstovića krivim za zločine nad civilima, uključujući silovanje u Kalinoviku, u Bosni i Hercegovini (BiH), u avgustu 1992. godine, i osudio Krstovića na devet godina zatvora.
U aprilu je u Višem sudu u Beogradu počelo suđenje Lazaru Murlaku, bivšem ratnom rezervnom policajcu iz redova bosanskih Srba i pripadniku Teritorijalne odbrane Srpskog Goražda. Murlak se tereti za silovanje Bošnjakinje 1992. godine u Lozju u BiH.
U februaru je Viši sud u Beogradu osudio četvoricu bivših srpskih boraca na ukupno 35 godina zatvora zbog učešća u otmici 20 nesrpskih putnika voza u Štrpcima u BiH 1993. godine, koji su potom ubijeni.
U julu je Apelacioni sud u Beogradu naložio ponovno suđenje i poništio osuđujuću presudu bosanskom Srbinu Danku Vladičiću iz novembra 2022. za ubistvo starijeg muškarca i žene u Brodu na Drini, BiH, 1992. godine.
Međunarodni rezidualni mehanizam UN za krivične sudove u Hagu uvećao je u maju zatvorske kazne bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom zameniku Franku Simatoviću sa 12 na 15 godina. Oni su osuđeni zbog svoje uloge u nasilnom uklanjanju nesrpskog stanovništva iz delova BiH i Hrvatske 1992. i 1995. godine, kao i u ubistvima, deportacijama, nehumanim delima i progonu.
Izbeglice, tražioci azila i migranti
U periodu od januara do septembra, registrovano je 1.257 novopridošlih osoba s namerom da traže azil, ali je samo 150 ljudi podnelo zvanični zahtev za azil.
Sistem azila i dalje je manjkav, a tražioci azila se suočavaju sa poteškoćama u pristupu procedurama, niskim stopama priznavanja i dugim odlaganjima. U periodu od januara do septembra, Srbija je odobrila status izbeglice za šest osoba, a supsidijarnu zaštitu za dve. Od kraja februara 2022. do kraja oktobra 2023. godine Srbija je odobrila privremenu zaštitu za 1.387 lica, gotovo isključivo iz Ukrajine.
Do kraja avgusta, srpske vlasti su registrovale 109 dece migranata bez pratnje odraslih osoba. Srbiji manjkaju formalne procedure za procenu starosti dece bez pratnje, što stariju decu dovodi u opasnost da budu tretirana kao odrasla lica, umesto da dobiju posebnu zaštitu.
U julu je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je Srbija prekršila slobodu kretanja sirijskog državljanina kome je odobrila azil, a zatim uskratila pristup izbegličkim putnim ispravama.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
LGBT osobe su se i dalje suočavale sa netolerancijom, pretnjama i nasiljem. U periodu od januara do septembra, domaća grupa za podršku LGBT+ osoba, Da Se Zna!, zabeležila je 32 incidenta motivisanih mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući sedam fizičkih napada i pet pretnji. Predsednik Aleksandar Vučić je u avgustu izjavio da sve dok je predsednik neće potpisati nijedan zakon o priznavanju trećeg pola ili istopolnih brakova.
U februaru su nepoznati napadači napali tri LGBT osobe u centru Beograda. Jedna žrtva je izbodena nožem, a druge dve su povređene razbijenom flašom. Sledeće noći, pripadnici obezbeđenja u jednom klubu su povredili još jednu osobu.
U maju je nepoznata osoba vandalizovala beogradski Prajd Info centar bacajući crvenu farbu na izlog Centra i logo Beograd Prajda. Bio je to 18. napad na centar od 2018. godine.
Prava žena i devojčica
Septembarski izveštaj komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović izazvao je ozbiljnu zabrinutost zbog visoke rasprostranjenosti nasilja u porodici i naglasio potrebu za koordinisanim institucionalnim odgovorom u cilju zaštite žena i devojčica od nasilja i pružanja istovremene i dugoročne podrške žrtvama.
Prava osoba s invaliditetom
Deca s invaliditetom i dalje su prezastupljena u institucionalnom smeštaju. Ona čine gotovo 75 odsto dece u ustanovama u Srbiji. Uprkos zakonskoj zabrani, deca mlađa od 3 godine i dalje se smeštaju u ustanove, uključujući i zbog socioekonomskih razloga, navodi UNICEF. U tri od šest ustanova za decu s invaliditetom širom zemlje, deca s invaliditetom žive sa odraslim osobama s kojima nisu u srodstvu, što ih dovodi u potencijalno veći rizik od nasilja i zlostavljanja.
Skoro 30 odsto dece s invaliditetom koja žive u ustanovama nije upisano u školu; ona koja jesu, pohađaju odvojene specijalne škole za decu s invaliditetom.
Broj odraslih osoba s invaliditetom koji žive u ustanovama u Srbiji je povećan u odnosu na prethodne godine. Vlada nastavlja da ulaže u institucionalnu negu za takve odrasle osobe, između ostalog i u širenje postojećih ustanova, dok podrška u zajednici ostaje ograničena.
Ključni međunarodni akteri
U martu su predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Tereza Ribeiro i šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu izrazili zabrinutost zbog napada na novinare u Srbiji i pozvali vlasti da temeljno istraže sve incidente, kao i da pozivaju počinioce na odgovornost za nasilje i pretnje.
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatovic pozvala je u martu Srbiju da poveća bezbednost novinara i da zaštiti žene od nasilja.
U novembarskom izveštaju Komisije EU o Srbiji navodi se da je, iako su vlasti počele da sprovode ključne reforme pravosuđa, potrebno više rada i političke posvećenosti da bi se sprovele sveobuhvatne reforme u oblasti vladavine prava. Komisija je i dalje zabrinuta za slobodu medija, konstatujući nastavak pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i porast SLAPP tužbi od strane pripadnika vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou.
Kosovo
Odgovornost za teške zločine i sloboda medija i dalje predstavljaju goruću zabrinutost. Tenzije su se rasplamsale na severu u maju kada su etnički albanski gradonačelnici preuzeli dužnost u opštinama nakon lokalnih izbora koje je etnički srpska većina uglavnom bojkotovala. Protesti koji su usledili doveli su do sukoba snaga NATO-a sa protestujućim Srbima na severu, pri čemu je povređeno najmanje 50 Srba i 25 vojnika NATO-a. U septembru je u Banjskoj grupa teško naoružanih srpskih napadača ubila kosovskog policajca, a zatim se sklonila u pravoslavnu crkvu. Kosovske bezbednosne snage ubile su trojicu pripadnika grupe i uhapsile najmanje osmoro osoba, a Srbija je povećala prisustvo vojnih snaga na granici sa Kosovom.
Ujedinjene nacije još uvek nisu uputile izvinjenje niti isplatile individualnu odštetu Romima, Aškalijama i balkanskim Egipćanima žrtvama trovanja olovom u kontaminiranim kampovima za raseljena lica kojima je upravljala Misija UN na Kosovu (UNMIK) 1999. godine. Izveštaj iz 2016. godine Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP), nezavisnog tela osnovanog da istražuje pritužbe na zloupotrebe UNMIK-a, utvrdio je da UN treba da isplate individualnu odštetu i da se izvine žrtvama.
Odgovornost za ratne zločine
U aprilu je u Hagu počelo suđenje bivšem kosovskom predsedniku i premijeru Hašimu Tačiju i još trojici bivših visokih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pred Specijalizovanim većima za Kosovo. Optuženi, koji su u istražnom zatvoru proveli skoro 2,5 godine, terete se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodno počinjene 1998. i 1999. godine. Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi.
U decembru 2022. godine, Specijalizovana veća osudila su komandanta OVK Saljiha Mustafu na 26 godina zatvora zbog ratnih zločina i naložila mu da plati 207.000 evra odštete žrtvama. U vreme pisanja ovog teksta, slučaj je bio u žalbenom postupku. U februaru su Specijalizovana veća počela suđenje pripadniku OVK Pjeteru Šalji, koji je optužen za zlostavljanje zatočenika u fabrici metala u Kukešu, u severnoj Albaniji, 1999. godine. Takođe u februaru, panel Apelacionog suda je potvrdio presudu iz maja 2022. godine po svim optužbama osim jedne, protiv dvojice članova Udruženja ratnih veterana OVK, Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, zbog otkrivanja imena potencijalnih svedoka u predmetu Tači i ostali, smanjivši im zatvorske kazne od 4,5 godine za 3 meseca. U avgustu je bivši pripadnik OVK Dritan Godžaj uhapšen u Tirani, Albaniji, jer je otkrio imena petoro potencijalnih svedoka pred Specijalizovanim većima. U vreme pisanja ovog izveštaja Godžaj je čekao na izručenje Holandiji.
U junu je Osnovni sud u Prizrenu na ponovljenom suđenju osudio bivšeg borca OVK Remzija Šalju za otmicu Albanca zbog sumnje na saradnju sa srpskim snagama 1998. godine, i osudio ga na 9,5 godina zatvorske kazne.
U julu je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo dve odvojene optužnice za ratne zločine. Prva tereti bivšeg pripadnika srpskih oružanih snaga za proterivanje etničkih Albanaca i pljačku i paljenje njihove imovine tokom rata 1998-1999. godine. Druga optužnica tereti bivšeg pripadnika oružanih snaga Srbije za zločine protiv čovečnosti zbog učešća u ubistvima, racijama, premlaćivanju, maltretiranju, mučenju i deportaciji hiljada Albanaca iz Resnika tokom rata.
U junu je Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo bivšeg srpskog policajca za ratni zločin protiv civilnog stanovništva zbog njegovog učešća u streljanju 19 Albanaca u selu Ozdrim u maju 1999. godine.
Sloboda medija
Novinari su i dalje bili izloženi fizičkim napadima, pretnjama i opstrukcijama u radu. U periodu od januara do septembra 2023, Udruženje novinara Kosova (AGK) zabeležilo je 60 incidenata protiv novinara, uključujući 16 napada i 22 pretnje.
Početkom juna, AGK je u jednom danu zabeležio šest odvojenih napada demonstranata na albanske novinare u većinski srpskom gradu Leposaviću na severu Kosova. Novinari su u Leposaviću izveštavali o povećanim tenzijama i protestima Srba posle lokalnih opštinskih izbora na severu u maju. Jedan novinar je zadobio prelom ruke, a drugi su gađani kamenjem u glavu i noge. U vreme pisanja ovog teksta, policija je istraživala napade.
U maju je novinar Burim Zarići napadnut u Zvečanu dok je snimao napad na automobil policije Kosova. Počinilac je osuđen.
Takođe u maju, demonstranti u severnoj Mitrovici su napali snimatelja RTV21 Berata Bahtirija i novinarku Lirije Dibrani tokom izveštavanja o tenzijama između kosovskih Srba i Albanaca na severu. Bahtiri je ostao bez opreme. U vreme pisanja ovog teksta, policija je istraživala slučaj.
U martu je zapaljena garaža urednika RTV i novinara Albana Selimija. Osumnjičeni je uhapšen, suđeno mu je i osuđen je za podmetanje požara. Selimi veruje da je napad povezan sa pričom koju je napisao 2021. godine, a u kojoj se navodi da su rođaci počinioca umešani u uzurpaciju zemljišta.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Nastavljene su pretnje i akti diskriminacije usmereni protiv lezbijki, homoseksualaca, biseksualnih i transrodnih osoba (LGBT). Prema podacima CEL, lokalne LGBT organizacije, mnoge LGBT osobe su se u 2023. godini suočile sa pretnjama, zastrašivanjem i nasiljem od strane članova porodice, uz slabe reakcije državnih organa kada bi prijavile bilo kakvo zlostavljanje. Sam CEL redovno se suočava s pretnjama i govorom mržnje u komentarima na svojim nalozima na društvenim mrežama.
Prava žena i devojčica
Vlada je u januaru odlučila da produži rok žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu da se registruju i steknu posebne socijalne beneficije. Specijalna komisija za prepoznavanje i verifikaciju ovih žrtava osnovana je 2018. godine i trebalo je da završi sa njihovom registracijom u februaru. Od procenjenih oko 20.000 žrtava ratnog silovanja, manje od 2.000 se prijavilo komisiji.
Kosovska agencija za statistiku navodi da samo 20 odsto žena učestvuje u radnoj snazi i pozvala je na pojačane reforme kako bi žene doprinele ekonomiji i prosperitetu.
Žrtve nasilja u porodici i dalje se suočavaju sa preprekama u pristupu pravdi i podršci prilikom napuštanja nasilnih okruženja.
Tražioci azila i raseljena lica
U periodu od januara do avgusta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova registrovalo je 292 prisilna povratka na Kosovo, većinom iz Nemačke, od toga šesnaestoro dece. Od prisilno vraćenih, devetoro su bili Romi, dvoje Aškalije, jedan Srbin, a ostali etnički Albanci. Tokom istog izveštajnog perioda, ministarstvo je registrovalo 28 dobrovoljnih povrataka na Kosovo. Ministarstvo je tvrdilo da ne raspolaže podacima o etničkoj pripadnosti dobrovoljnih povratnika. Do sredine avgusta Kosovo je registrovalo šestoro tražilaca azila iz Ukrajine.
Odgovornost međunarodnih institucija
U julskom izveštaju, specijalni izvestilac UN za promociju istine, pravde, reparacija i garancija za neponavljanje izdao je preporuku da UN obezbede pune i efikasne reparacije, uključujući potpuno finansirani program reparacije za Rome, Aškalije i balkanske Egipćane žrtve trovanja olovom koji su boravili u kontaminiranim kampovima za raseljena lica kojima je upravljao UNMIK. Izveštaj iz 2016. godine Savetodavnog veća za ljudska prava (HRAP), nezavisnog tela osnovanog da istražuje žalbe na zloupotrebe UNMIK-a, sadrži preporuku da UN plate individualnu odštetu i da se izvine žrtvama. U vreme pisanja ovog izveštaja, UN još uvek nisu ispunile ove preporuke.
Ključni međunarodni akteri
Zaključujući da Kosovo nije uspelo da smanji tenzije na severu, što je 3. juna zatražilo 27 država članica Evropske unije, EU je kasnije tog meseca sprovela niz kaznenih mera. One obuhvataju isključenje Kosova sa sastanaka na visokom nivou i suspenziju pretpristupnih fondova namenjenih Kosovu do 2024. godine. U vreme pisanja ovog teksta, ove mere su još uvek bile na snazi.
U maju je ambasador Sjedinjenih država pozvao premijera Aljbina Kurtija da preduzme konkretne korake za deeskalaciju situacije na severu.
U novembarskom izveštaju Evropske komisije o Kosovu navodi se da, iako su postignuta određena zakonodavna dostignuća, potrebno je učiniti više na polju reformi pravosuđa i vladavini prava, naglašavajući jačanje integriteta, odgovornosti, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema. Komisija je takođe primetila nedostatak napretka na polju slobode izražavanja i još uvek je zabrinuta zbog fizičkih napada i pretnji novinarima, javnih klevetničkih kampanja i govora mržnje.