Srbija

Napredak na polju zaštite ljudskih prava u Srbiji je tokom 2019. godine bio slab. Suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima bila su spora i nedostajalo im je neophodne političke podrške. Sistem azila i dalje je manjkav, uz niske stope priznavanja. Položaj novinara još uvek je nesiguran i praćen napadima i pretnjama zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima. Dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije ostao je zamrznut.

Migranti, uključujući tražioce azila, i dugoročno raseljena lica

U Srbiji je u periodu između januara i kraja avgusta registrovano 6.156 osoba koje su izrazile nameru da zatraže azil, u poređenju sa 4.715 osoba u toku istog perioda 2018. godine. Državljani Pakistana činili su najveću nacionalnu grupu 2019. godine, a pratili su je državljani Avganistana i Bangladeša. Tokom istog perioda, samo 161 osoba je podnela zahtev za azil.

Do kraja avgusta, Viskoki komesarijant UN za izbeglice UNHCR ocenio je da se u Srbiji nalazi oko 5.420 tražioca azila i migranata. Mnogi su napustili Srbiju i uputili se u Bosnu i Hercegovinu u nameri da preko Hrvatske dospeju do jedne od EU zemalja članica Šengen zone. Većina tražioca azila i migranta smešteni su u 16 državnih prihvatnih centara širom Srbije.   

Sistem azila i dalje je manjkav, uz niske stope priznavanja u poređenju sa prosekom EU zemalja, i dugim odlaganjima donošenja odluka. U periodu između januara i avgusta, Srbija je izbeglički status odobrila samo u slučaju 14 tražioca azila, a supsidijarnu zaštitu samo u 15 slučajeva. Tokom protekle decenije, Srbija je izbeglički status odobrila samo u ukupno 69 slučajeva, a supsidijarnu zaštitu u 89.

Do kraja jula, srpske vlasti su registrovale 437 dece bez bez pratnje, većinom iz Avganistana, u poređenju sa 257 tokom istog perioda 2018. godine. Srbiji i dalje nedostaju formalne procedure za procenu starosti dece bez pratnje, što stariju decu izlaže riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama umesto da im se pruži posebna zaštita. Postoje samo tri ustanove za decu bez pratnje, sa ukupnim kapacitetom za smeštaj 40 dece. Dve ustanove koje je odobrila vlada, a njima upravljaju nevladine organizacije, imaju kapacitet za smeštaj još 30 dece. Ostala deca bez pratnje borave u otvorenim centrima za azil, često sa odraslim osobama s kojima nisu u srodstvu, što ih čini izloženim zlostavljanju.

Slab napredak je postignut na polju trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu koja žive u Srbiji. Prema rečima srpskog komesara za izbeglice i migracije, takvih izbeglica je, zaključno s julom, u Srbiji bilo 26.520, najviše iz Hrvatske, i 199.584 interno raseljenih lica, uglavnom sa Kosova.

Sloboda medija

Srpski novinari i dalje su izloženi napadima i pretnjama. Provladini mediji često sprovode kampanje blaćenja nezavisnih medijskih kuća i novinara, opisujući ih kao „izdajnike” i „strane plaćenike”. Medijski pluralizam je ugrožen činjenicom da je većina medija bliska vladajućoj partiji.

U periodu između januara i kraja jula, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 27 slučajeva nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući osam slučajeva fizičkog napada i 19 pretnji. Srbija je na Svetskom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica, na listi koja broji 180 zemalja, pala sa 76. na 90 mesto.

U julu je kosovska novinarka TV N1 Zana Cimili primila anonimne pretnje smrću putem društvenih mreža, u kojoj se navodi da ta osoba „čitavog života ima želju da ubije Albanca, čak i albansko dete”. Jedna osoba je uhapšena narednog dana, a u trenutku pisanja ovog izveštaja, istraga je i dalje bila u toku.

Slobodan Georgiev, urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za Srbiju, primio je pretnje u aprilu, nakon što je na tviteru, navodno od strane vladinog zvaničnika, plasiran video-snimak u kome se on i drugi nezavisni novinari i medijske kuće nazivaju izdajnicima. Predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za slobodu medija Arlem Dezir, osudio je video-snimak, navodeći da prikazivanje novinara kao izdajnika može ugroziti njihovu bezbednost.  

Komisija uspostavljena da istraži ubistva troje novinara načinila je određeni napredak.  Visoki sud u Beogradu je u aprilu osudio bivše zvaničnike Službe državne bezbednosti Radomira Markovića i Milana Radonjića na zatvorske kazne od 30 godina, a Ratka Romića i Miroslava Kurka na 20 godina zatvora, zbog organizovanja i učešća u ubistvu Slavka Ćuruvije, bivšeg vlasnika dnevnika Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, 1999. godine. Ubistva Dade Vujasinović, 1994, i Milana Pantića, 2001. godine, i dalje su nerešena.

Odgovornost za ratne zločine

Napredak u procesuiranju ratnih zločina bio je spor i bez političke volje, adekvatnih resursa i snažnih mehanizama za zaštitu svedoka. Činjenica da je mali broj visokih zvaničnika koje su sudovi procesuirali i osudili, i dalje predstavlja problem.

Zaključno s avgustom, Apelacioni sud u Beogradu je osudio petoricu nižih zvaničnika za ratne zločine, dok je prvostepeni sud izrekao dve osuđujuće i tri oslobađajuće presude. U trenutku pisanja ovog izveštaja, 56 lica se nalazi pod istragom zbog ratnih zločina, a 20 slučajeva i dalje su u postupku pred srpskim sudovima. Od uspostavljanja Tužilaštva za ratne zločine 2003. godine, doneto je 133 presuda, od toga 83 osuđujućih i 50 oslobađajućih.

Visoki sud u Beogradu je u septembru osudio bivšeg člana elitne Jedinice za specijalne operacije na zatvorsku kaznu u trajanju od osam godina, za silovanje bosanke u Brčkom tokom rata, u junu 1992. godine. 

Visoki sud u Beogradu je u junu osudio osam članova srpske policije, Jugoslovenske narodne armije i paravojnih jedinica, za ubistvo 28 civila u hrvatskom selu Lovas 1991. godine, na ukupno 47 godina zatvorske kazne.

U aprilu, Visoki sud u Beogradu osudio je bivšeg pripadnika vojske bosanskih Srba na četiri godine zatvorske kazne za ubistvo bošnjačkog civila 1992. godine, i pokušaj ubistva dvoje civila iste godine.

Takođe u aprilu, Visoki sud u Beogradu osudio je bivšeg oficira Vojske jugoslavije Rajka Kozlinu na 15 godina zatvorske kazne za ubistva najmanje 31 etničkih albanskih civila na Kosovu u selu Trnje u martu 1999, ali je oslobodio optužbi njegovog pretpostavljenog, Pavla Gavrilovića. Sud je izneo mišljenje da nije dokazano da je Gavrilović izdao naređenje da „ne sme biti preživelih”. 

Visoki sud u Beogradu tokom godine je održao saslušanja u okviru suđenja osmorici bivših policajaca iz redova bosanskih Srba optuženih za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila iz Srebrenice, jula 1995. godine, u jednom skladištu u selu Kravica.

Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične tribunale (MICT) Serž Bramerc u junu je izrazio zabrinutost pred Savetom bezbednosti UN usled toga što se u Srbiji, i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, osuđeni ratni zločinci smatraju herojima i bivaju glorifikovani od strane političara, uz raširenu pojavu državnih zvaničnika koji negiraju ratne zločine. On je pozvao Srbiju i susedne zemlje da podrže regionalni proces saradnje u cilju privođenja ratnih zločinaca pravdi.

Članovi američkog kongresa su u februaru apelovali na predsednika Vučića da preduzme mere kojima bi se rešila ubistva iz 1999. godine trojice braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, nakon što ih je uhapsila srpska policija. Vučić je u maju saopštio srpskom parlamentu da nema dokaza o počiniocima ovih ubistava. U julu je Spoljnopolitički odbor američkog Kongresa doneo rezoluciju kojom se od Srbije traži da se osobe odgovorne za tri ubistva privedu pravdi.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

Napadi i pretnje usmereni protiv pripadnika i aktivista lezbijske, gej, biseksualne, transrodne i interseks (LGBTI) zajednice nastavili su da budu izvor zabrinutosti. Srpska organizacija za LGBTI prava DA SE ZNA! je u periodu između januara i sredine avgusta zabeležila 24 incidenta protiv  LGBTI osoba, uključujući 17 fizičkih napada i pet pretnji. Istrage su često spore, a krivična gonenja retka.

Parada ponosa u Beogradu održana je u septembru uz jake mere policijske zaštite i bez većih incidenata.

Prava osoba s invaliditetom  

Srbija nije usvojila sveobuhvatni plan za izmeštanje osoba s invaliditetom iz ustanova u uslove života u zajednici. Deca s invaliditetom nemaju pristup inkluzivnom obrazovanju.

Ključni međunarodni akteri

U avgustu su SAD, UK, Francuska, Nemačka i Italija zatražile od Beograda i Prištine da prestanu s blokadom dijaloga uz posredovanje Evropske unije, koji je zamrznut od 2018. godine.

U svom izveštaju iz maja 2019. o pristupnim pregovorima Srbije, Evropska komisija naglasila je da nedostatak napretka u oblasti slobode izražavanja i medijskih sloboda predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost i pozvao vlasti da pojačaju napore u istrazi napada i pretnji protiv novinara. Komisija je takođe zatražila od Srbije da pojača mere zaštite prava LGBTI osoba, osoba s invaliditetom, osoba koje žive sa HIV/AIDS-om i drugih ugroženih pojedinaca.

Vlada SAD je u oktobru imenovala Ričarda Grenela, američkog ambasadora u Nemačkoj, kao specijalnog izaslanika za pregovore između Srbije i Kosova. Drugi specijalni predstavnik SAD za Balkan imenovan je u avgustu.

Specijalni izvestilac UN za torturu i drugo okrutno, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje je u svom izveštaju iz januara 2019. godine izrazio veliku zabrinutost usled arbitrarnog pritvaranja i upotrebe torture i zlostavljanja u toku policijskih saslušavanja i zatražio od Srbije da usvoji propise, uputsva i obuku u cilju postizanja modernizovane forenzičke istražne metodologije koja nije zasnovana na iznuđivanju. Od srpskih vlasti je zahevao i da uvedu nezavisne i efikasne žalbene i istražne mehanizme.

Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) je u svojim Zaključnim razmatranjima, februara 2019, izrazio zabrinutost usled nedostatka efikasne istrage slučajeva rodno zasnovanog nasilja protiv žena, disproporcije između  broja podnetih krivičnih prijava i osuđujućih presuda, i činjenice se većini osuđenih izriču uslovne kazne. CEDAW je pozvao Srbiju da obezbedi da slučajevi nasilja protiv žena budu praćeni adekvatnim istragama, i da počinioci budu krivično gonjeni.  

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava  Dunja Mijatović je u maju apelovala na srpske poslanike da ne usvoje zakon koji omogućava doživotnu zatvorsku kaznu bez prava na pomilovanje, podsećajući Srbiju na njene obaveze u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Kosovo

Dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda pod pokroviteljstvom Evropske unije obustavljen je u novembru 2018. godine nakon što je Srbija blokirala članstvo Kosova u Interpolu. Kosovo je na to odgovorilo uvođenjem takse od 100% na uvoz sve robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. 

Napredak ka uspostavljanju odgovornosti za ozbiljne ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998. do 1999. godine bio je spor. Premijer Ramuš Haradinaj, koji je bio komandant u Oslobodilačkoj vojsci Kosova tokom rata, dao je ostavku u julu nakon što ga je Specijalni tužilac za ratne zločine u Hagu pozvao na ispitivanje; Vetevendosje, koje je do tada bilo u opoziciji, pobedilo je na vanrednim izborima u oktobru. Novinari su bili izloženi zastrašivanju i pretnjama, a krivični postupci u slučajevima zločina protiv novinara sporo napreduju. Tenzije između Srba i Kosovskih Albanaca još uvek su prisutene, posebno na severu. Zajednice Roma, Aškalija i Balkanskih Egipćana još uvek su izložene diskriminaciji.

Odgovornost za ratne zločine

Specijalni sud i Kancelarija specijalnog tužioca u Hagu, koji vode postupke u vezi sa ozbiljnim ratnim zločinima počinjenim između 1998. i 1999, tokom ove godine pozvali su tri osumnjičena lica na ispitivanje, ali nisu podigli nijednu optužnicu do trenutka pisanja ovog izveštaja. Haško tužilaštvo je u julu pozvalo kosovskog premijera Ramuša Haradinaja na ispitivanje, izazivajući njegovu ostavku. Očekuje se da će protiv bivših boraca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) biti podignuta optužnica i da će im biti suđeno.

U julu je Osnovni sud u Prištini odredio pritvor Goranu Stanišiću, nekadašnjem pripadniku rezervnog sastava Vojske Jugoslavije zbog navodnog učešća u ubistvima desetina albanskih civila u selu Slovinje na centralnom Kosovu tokom napada srpskih snaga u aprilu 1999. godine.

U julu je i sud u Prizrenu osudio bivšeg komandanta jedinice OVK Remzija Šalju na zatvorsku kaznu od 14 godina zbog kidnapovanja etničkog Albanca 1998. godine, a koji je kasnije pronađen mrtav.

U aprilu je Apelacioni sud u Prištini potvrdio odluku o izricanju zatvorske kazne od šest i po godina bivšem policajcu Zoranu Vukotiću zbog mučenja albanskih zatvorenika u blizini Mitrovice na severu Kosova u maju 1999. godine. Sud je takođe naredio da se ponovi postupak po optužnici da je Vukotić napao civile koji su bežali u istom tom periodu. 

U junu je kosovski Specijalni tužilac podigao optužnicu protiv Zorana Đokića, člana organizovane kriminalne grupe Srba koji su nosili vojne, paravojne i policijske uniforme, zbog ubistava 33 kosovska Albanca u  Peći u aprilu 1999. godine. 

Komisija za reviziju ljudskih prava, nezavisno telo osnovano 2009. godine kako bi razmatralo navode kršenja ljudskih prava od strane osoblja Misije vladavine prava Evropske unije  na Kosovu (EULEX), čiji je mandat istekao, donela je odluke u 13 slučajeva između januara i septembra. Do trenutka pisanja ovog izveštaja, još 24 slučaja je pred komisijom. Komisija je od osnivanja registrovala 200 slučajeva.

Odgovornost međunarodnih institucija

Ujedinjene nacije se tokom ove godine nisu izvinile niti isplatile individualne odštete žrtvama trovanja olovom koje su bile primorane da žive u kampovima kojima je upravljala Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) na severu Kosova nakon rata 1998-1999, u skladu sa preporukama Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP), nezavisnog tela osnovanog 2006. godine kako bi se istražile optužbe kršenja ljudskih prava od strane UNMIK-a. Žrtve su raseljeni pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Balkanskih Egipćana. Do trenutka pisanja, jedna država je dala skroman doprinos dobrovoljnom fondu koji je 2017. godine osnovao Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, kako bi se pomoglo ovim zajednicama (ali ne isključivo pojedinicima koji su bili izloženi trovanju olovom).

Prava manjina

Zajednice Roma, Aškalija i Balkanskih Egipćana nastavile su da imaju probleme sa dobijanjem ličnih dokumenata, što im onemogućava pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i obrazovanju. Nije bilo konkretnog napretka na integraciji zajednica Roma, Aškalija i Balkanskih Egipćana.

Međuetničke tenzije bile su prisutne i 2019. godine, posebno na podeljenom severu Kosova. U julu je Kancelarija kosovskog javnog tužioca podigla optužnicu protiv bivšeg ministra za lokalnu javnu upravu, Ivana Todosijevića, zbog podsticanja i širenja mržnje, podela i netolerancije među nacijama, rasnim i etničkim zajednicama. Optužnica je podignuta nakon što je Todosijević tri meseca ranije u svojstvu ministra izjavio da su kosovski Albanci izmislili optužbe za ratne zločine počinjene nad njima tokom rata 1998. i 1999. godine, a da su sami počinili zločine nad Srbima. Nakon toga je premijer Haradinaj zatražio njegovu ostavku. 

Policijska istraga ubistva Olivera Ivanovića, političara iz zajednice kosovskih Srba, proširena je u maju na još dva neimenovana osumnjičena lica. U oktobru je policija uhapsila dva osumnjičena, uključujući i policajca etničkog Srbina. Još dva osumnjičena se nalaze u pritvoru od novembra 2018. godine. Ivanovića su usmrtili nepoznati počinioci ispred njegove kancelarije u Mitrovici na severu Kosova. 

Kosovska policija registrovala je sedam slučajeva verske, etničke i rasne mržnje između januara i avgusta, ali nije objavila disagregirane podatke niti informacije o drugim zločinima iz mržnje.

Prava žena

Iako je došlo do određenog napretka, nasilje u porodici je ostalo problem na Kosovu, na koji policija ne odgovara na adekvatan način, zbog kog se podiže mali broj optužnica, a sudije zlostavljačima  i dalje ne izdaju zabrane prilaska žrtvama.

U aprilu su vlasti otvorile objedinjenu nacionalnu bazu podataka koja omogućava praćenje i podizanje optužnica u slučajevima nasilja u porodici kako bi se obezbedila odgovornost, tako što su relevantne institucije obavezane da ažuriraju bazu podataka neophodnim informacijama dobijenim od vlasti na centralnom i lokalnom nivou. Ustavni sud je u februaru doneo presudu da Skupština Kosova može da izmeni Ustav kako bi se priznala Konvencija Saveta Europe o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (poznatija kao Istanbulska konvencija).

Proces prijave za sticanje pravnog statusa ratnih žrtava u cilju traženja finansijske kompenzacije od vlasti za žrtve seksualnog nasilja tokom rata, u 2018. godini bio je ograničenog dometa. Do juna se prijavilo oko 800 žrtava seksualnog nasilja, 145 žrtava je dobilo pravni status, 102 prijave su odbijene, a po ostatku prijava nisu donete odluke do trenutka pisanja ovog izveštaja. Žrtve čije prijave su usvojene dobijaju 230 evra mesečno, i mogu steći pravo na zdravstvenu zaštitu za bolesti povezane sa nasiljem koje su proživele tokom rata. Žene žrtve seksualnog nasilja nemaju automatsko pravo na besplatnu primarnu niti sekundarnu zdravstvenu negu, niti na besplatnu psihološku pomoć, za razliku od ostalih civilnih žrtava. 

Tražioci azila i raseljena lica

Tokom prvih deset meseci ove godine, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice registrovao je 115 dobrovoljnih povrataka članova etničkih manjina na Kosovo, što je manje nego u 2018. godini, kada se vratilo 153 lica.

Kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova između januara i avgusta registrovalo je 800 prinudnih povrataka na Kosovo, uglavnom iz Nemačke. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da nedostaju etnički podaci. Među prinudno vraćenim licima bilo je i 189 dece. Povratnicima je nakon povratka pružena ograničena pomoć.

Seksualna orijentacija i rodni identitet 

Govor mržnje na internetu protiv aktivista za prava lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba još uvek je problem. LGBTI organizacija Cel Kosovo registrovala je 18 slučajeva pretnji i diskriminacije protiv pripadnika i pripadnica LGBT zajednice, od kojih je 6 bilo predmet policijske istrage u trenutku pisanja ovog izveštaja. Cel je izjavio da su tokom ove godine LGBT aktivisti dobili više od 150 pretnji smrću putem interneta. Sve pretnje su prijavljene policiji, ali ni u jednom slučaju nije podignuta optužnica. U aprilu je stupio na snagu novi krivični zakonik koji nudi snažniju zaštitu pripadnicima LGBT zajednice tako što definiciji zločina iz mržnje dodaje i zločin počinjen protiv osobe, grupe osoba, svojine ili srodstva sa osobama iz razloga koji uključuju seksualnu orijentaciju i rodni identitet. 

Sloboda medija

Pretnje i napadi na novinare su nastavljeni, dok istrage i optužnice u ovim slučajevima sporo napreduju. Pretnje na društvenim medijima ostale su rasprostranjen problem. Udruženje novinara Kosova između januara i septembra registrovalo je 11 slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima i medijima, uključujući četiri fizička napada i sedam pretnji. Policija je vodila istragu u četiri prijavljena slučaja do trenutka pisanja ovog izveštaja. 

Vladajuća PDK (Demokratska partija Kosova) u avgustu je izdala saopštenje u kom je internet portal Gazeta Express nazvala „lažnim vestima” (fake news), podstrekujući građane da ne veruju njegovom izveštavanju. Udruženje novinara Kosova izvestilo je da je u maju vođa PDK Kadri Veseli vršio pritisak na glavnog urednika Gazeta Express-a. Do trenutka pisanja ovog izveštaja, policijska istraga u ovom slučaju bila je u toku.

Novinar TV BESA, Gramos Zurnadžiu, bio je napadnut i dobijao je pretnje smrću u julu dok je izveštavao o rušenju kompleksa zgrada u Prizrenu. Napadači su navodno radnici kompanije koja je obavljala rušenje, a do trenutka pisanja ovog izveštaja policija je vršila istragu u ovom slučaju. 

Ključni međunarodni akteri

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je u aprilu pozvao Kosovo da poboljša odnose sa Srbijom kako bi bio osiguran napredak ka članstvu u EU, ali vlastima nije naglasio probleme ljudskih prava. 

U martu je Specijalni izvestilac za implikacije ekološki ispravnog upravljanja i odlaganja opasnih supstanci i otpada po ljudska prava ponovio svoj poziv da UN isplati nadoknade romskim porodicama koje su izložene trovanju olovom u kampu kojim je upravljao UNMIK.

Specijalni izvestilac je u junu 2019. poslao pisma vođama nekoliko organizacija u sistemu Ujedinjenih nacija, u kom je ponovio da je potrebno da sistem UN kao celina doprinese mobilizaciji sredstava neophodnih za omogućavanje pristupa žrtvama njihovom pravu na efektivan pravni lek. 

U maju je Evropska komisija apelovala da se ojačaju institucije vladavine prava, i naglasila da je sudstvo još uvek izloženo političkom uticaju. Komisija je takođe podvukla da su potrebni veći finansijski resursi i bolja koordinacija kako bi se primenili okvirni principi ljudskih prava. Evropski parlament je u novembru 2018. godine usvojio rezoluciju kojom se poziva UN da „u najkraćem roku žrtvama dostavi neophodnu pomoć.”