Skip to main content

Srbija/Kosovo

Događaji 2017.

A migrant outside of a customs warehouse in Belgrade, Serbia, January 18, 2017. 

© 2017 REUTERS/Marko Djurica

<h2 id="b647ac">Srbija</h2><p>

</p><p>Ostvaren je ograni&#269;en napredak u smanjivanju disproporcije izme&#273;u obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom podru&#269;ju. Uslovi za prijem tra&#382;ilaca azila i dalje su lo&scaron;i, a sistem azila manjkav, uprkos &#269;injenici da je opao broj osoba koje su zatra&#382;ile za&scaron;titu. Novinari i dalje rade u neprijateljskom okru&#382;enju. Napredak na polju krivi&#269;nog gonjenja ratnih zlo&#269;ina i dalje je spor. </p><p>

</p><h2 id="94dbb1">Migranti, uklju&#269;uju&#263;i tra&#382;ioce azila, i raseljena lica</h2><p>

</p><p>Broj novoprido&scaron;lih tra&#382;ilaca azila u Srbiji ponovo je opao tokom 2017. godine, &scaron;to odra&#382;ava postoje&#263;e restrikcije du&#382; zapadnobalkanske migrantske rute. U periodu izme&#273;u januara i oktobra, Srbija je registrovala 5.153 tra&#382;ioca azila, u pore&#273;enju s 10.201 tokom istog perioda 2016. godine. Dr&#382;avljani Afganistana predstavljali su najbrojniju pojedina&#269;nu grupu u 2017. godini, a pratili su je Ira&#269;ani i Sirijci. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) procenio je da je, zaklju&#269;no s krajem avgusta, u Srbiji bilo prisutno oko 4.700 tra&#382;ilaca azila i migranata.</p><p>

</p><p>Zaklju&#269;no s novembrom, Srbija je odobrila izbegli&#269;ki status samo jednom tra&#382;iocu azila, Sirijcu, dok supsidijarna za&scaron;tita nije odobrena ni u jednom slu&#269;aju. Po&#269;ev od 2008. godine, Srbija je odobrila izbegli&#269;ki status u slu&#269;aju 42 osobe, a supsidijarnu za&scaron;titu za 49. Postupak za dobijanje azila za posledicu ima ne samo niske stope priznavanja, ve&#263; i duge periode odlaganja dono&scaron;enja odluke.</p><p>

</p><p>Do kraja oktobra, Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova zabele&#382;ilo je 132 dece bez pratnje u Srbiji, ve&#263;inom iz Afganistana, u pore&#273;enju s 127 tokom istog perioda 2016. godine. Zaklju&#269;no s novembrom, u Srbiji je bilo ukupno 250 dece bez pratnje. Srbiji nedostaju formalne procedure za procenu starosti dece bez pratnje, &scaron;to stariju decu izla&#382;e riziku da se njima postupa kao s odraslim licima umesto da im se pru&#382;i posebna za&scaron;tita. U Srbiji postoje samo tri ustanove za decu bez pratnje, sa kapacitetom za sme&scaron;taj 43 dece. Ostala deca bez pratnje borave u otvorenim centrima za azil, kao &scaron;to su prihvatni i tranzitni centri, &#269;esto s odraslim osobama s kojima nisu u srodstvu, &scaron;to ih &#269;ini izlo&#382;enim zlostavljanju i eksploataciji.</p><p>

</p><p>Napredak u pronala&#382;enju trajnih re&scaron;enja za pitanje izbeglica i interno raseljenih lica (IRL) koja &#382;ive u Srbiji nakon balkanskih ratova, bio je spor. Prema podacima srpskog komesara za izbeglice i migracije, zaklju&#269;no s novembrom, u Srbiji je bilo 27.802 takvih raseljenih lica, u pore&#273;enju s 35.300 tokom istog perioda 2016. godine, i to uglavnom iz Hrvatske. Zaklju&#269;no s novembrom, bilo je 201.047 registrovanih interno raseljenih lica, ve&#263;inom s Kosova, u pore&#273;enju s 203.140 iz prethodne godine.</p><p>

</p><h2 id="f3868c">Sloboda medija</h2><p>
</p><p>Nastavljeni su napadi i pretnje usmereni protiv novinara. Reakcije vlasti bile su neadekvatne. U periodu izme&#273;u januara i sredine novembra, Nezavisno udru&#382;enje novinara Srbije (NUNS) zabele&#382;ilo je 75 slu&#269;ajeva nasilja, pretnji ili zastra&scaron;ivanja novinara, uklju&#269;uju&#263;i &scaron;est slu&#269;ajeva fizi&#269;kog napada. Provladini mediji nastavili su sprovo&#273;enje kampanja bla&#263;enja usmerenih protiv nezavisnih medijskih ku&#263;a i novinara.</p><p>

</p><p>Novinarka dnevnog lista <em>Danas</em> Lidija Valtner je u maju mesecu izve&scaron;tavala o inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vu&#269;i&#263;a, kada su je dve osobe, dr&#382;e&#263;i je za vrat, odvukle i poku&scaron;ale da joj oduzmu mobilni telefon. Prema njenim re&#269;ima, dvojica policajaca u civilu su posmatrala napad i nisu pru&#382;ili pomo&#263;. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, policija je sprovodila istragu o ovom incidentu. Istom prilikom, novinari internet portala <em>Vice</em>, Radio Beograda i portala <em>Insajder </em>tvrdili su da su ih neidentifikovane osobe, upotrebom fizi&#269;ke sile i pretnji, spre&#269;avale da izve&scaron;tavaju o ovom doga&#273;aju tokom njegovog odr&#382;avanja.</p><p>

</p><p>U januaru je Vi&scaron;i sud u Beogradu izrekao nov&#269;anu kaznu politi&#269;kom nedeljniku <em>NIN </em>zbog navodne povrede ugleda ministra unutra&scaron;njih poslova Srbije &#269;lankom objavljenim u junu 2016. godine, a koji se ticao ru&scaron;enja imovine u beogradskoj &#269;etvrti Savamala.</p><p>

</p><p>Rad komisije formirane da istra&#382;i ubistva troje poznatih novinara, Dade Vujasinovi&#263;, 1994, Slavka &#262;uruvije 1999, i Milana Panti&#263;a 2001. godine, sporo je napredovao. Dvojica od &#269;etvorice slu&#382;benika dr&#382;avne bezbednosti optu&#382;enih za u&#269;e&scaron;&#263;e u ubistvu &#262;uruvije u julu su pu&scaron;teni iz pritvora i odre&#273;en im je ku&#263;ni pritvor. Tre&#263;i optu&#382;enik slu&#382;i &#269;etrdesetogodi&scaron;nju zatvorsku kaznu za zlo&#269;ine koji nisu u vezi s ovim, dok se &#269;etvrti nalazi u bekstvu. Preostala dva ubistva su i dalje nere&scaron;ena.</p><p>

</p><h2 id="28e155">Odgovornost za ratne zlo&#269;ine</h2><p>

</p><p>Krivi&#269;no gonjenje ratnih zlo&#269;ina bilo je ometano usled nedostatka politi&#269;ke podr&scaron;ke, osoblja i drugih resursa pri Tu&#382;ila&scaron;tvu za ratne zlo&#269;ine, kao i zbog slabih mehanizama podr&scaron;ke svedocima. Narodna skup&scaron;tina Srbije je u maju kona&#269;no izabrala novu tu&#382;iteljku za ratne zlo&#269;ine, po&scaron;to je ova pozicija bila upra&#382;njena 18 meseci.</p><p>

</p><p>Mali broj visokih zvani&#269;nika ume&scaron;anih u ozbiljne zloupotrebe tokom rata je snosio odgovornost pred srpskim sudovima. Izme&#273;u januara i avgusta, 17 su&#273;enja za ratne zlo&#269;ine o&#269;ekivalo je ishod pred srpskim sudovima. Tu&#382;ilac za ratne zlo&#269;ine tokom istog perioda je podigao dve nove optu&#382;nice. Izme&#273;u januara i avgusta, prvostepeni sudovi nisu doneli nijednu presudu. Apelacioni sud je poni&scaron;tio osu&#273;uju&#263;u presudu u slu&#269;aju tri osobe. Izme&#273;u januara i avgusta, 11 slu&#269;ajeva se i dalje nalazilo u fazi istrage. Od formiranja Tu&#382;ila&scaron;tva za ratne zlo&#269;ine 2003. godine, izre&#269;eno su 124 presude, 82 osobe su osu&#273;ene, a 42 oslobo&#273;ene.</p><p>

</p><p>U februaru su zapo&#269;ela prva su&#273;enja u Srbiji za ratne zlo&#269;ine po&#269;injene u Srebrenici. Osmorica biv&scaron;ih policijskih zvani&#269;nika bosanskih Srba optu&#382;eni su za ubistvo vi&scaron;e od 1.300 bo&scaron;nja&#269;kih civila iz Srebrenice, po&#269;injeno u jednom skladi&scaron;tu, jula 1995. godine. Apelacioni sud u Beogradu je u julu odbacio optu&#382;nicu, navode&#263;i da tu&#382;ilac koji je podneo tu&#382;bu nije bio ovla&scaron;&#263;en da to u&#269;ini. Nova tu&#382;iteljka za ratne zlo&#269;ine do sada jo&scaron; uvek nije podnela nove tu&#382;be neophodne za zakazivanje su&#273;enja.</p><p>

</p><p>Apelacioni sud u Beogradu je u maju potvrdio optu&#382;nice protiv petorice biv&scaron;ih boraca bosanskih Srba koji su 2015. optu&#382;eni za otmicu i ubistvo 20 civila u vozu u &Scaron;trpcima u Bosni i Hercegovini 1993. godine.</p><p>

</p><p>Tako&#273;e u maju, Apelacioni sud je oslobodio dvojicu biv&scaron;ih boraca bosanskih Srba svih optu&#382;bi u vezi s ubistvom bo&scaron;nja&#269;kog civila 1992. godine.</p><p>

</p><p>Tu&#382;ilac za ratne zlo&#269;ine je u aprilu podigao optu&#382;nicu protiv biv&scaron;eg rezerviste policijskih snaga bosanskih Srba za ratne zlo&#269;ine po&#269;injene protiv civila 1992. godine u Sanskom Mostu u Bosni i Hercegovini.</p><p>

</p><p>Ser&#382; Bramerc, glavni tu&#382;ilac Me&#273;unarodnog krivi&#269;nog suda za biv&scaron;u Jugoslaviju (MKSJ) u junu je pozvao Srbiju da zvani&#269;no ozna&#269;i zlo&#269;ine po&#269;injene u Srebrenici 1995. godine kao genocid.</p><p>

</p><p>Nakon januarskog hap&scaron;enja biv&scaron;eg premijera Kosova i borca Oslobodila&#269;ke vojske Kosova Ramu&scaron;a Haradinaja u Francuskoj, a na osnovu naloga za hap&scaron;enje koji je izdala Srbija, francuski sud je u aprilu odbio zahtev Srbije za njegovo izru&#269;enje. Srbija je izdala poternicu za Haradinajem na temelju optu&#382;be za ratne zlo&#269;ine. MKSJ ga je dvaput oslobodio optu&#382;bi za ratne zlo&#269;ine tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. godine.</p><p>

</p><h2 id="aaecd5">Branioci ljudskih prava</h2><p>

</p><p>Branioci ljudskih prava rade u neprijateljskom okru&#382;enju. Onlajn pretnje upu&#263;ene aktivistima za ljudska prava su &#269;este, a &nbsp;vlasti ih retko istra&#382;uju. Provladini mediji branioce ljudskih prava kleve&#263;u kao &bdquo;izdajnike&rdquo; i &bdquo;strane pla&#263;enike.&rdquo;</p><p>

</p><p>U januaru, &#269;lanovi vladaju&#263;e Srpske napredne stranke su u gradu Be&scaron;ka napali i izbacili devetoro aktivista nevladine organizacije (NVO) Inicijativa mladih za ljudska prava, koji su organizovali protest tokom debate u okviru predizborne kampanje. Dvoje aktivista za ljudska prava je hospitalizovano, a automobil jednog aktiviste bio je predmet vandalskog napada. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, vlasti su sprovodile istragu.</p><p>

</p><h2 id="8e6bb2">Seksualna orijentacija i rodni identitet</h2><p>

</p><p>Napadi i zlostavljanja usmereni protiv pripadnika lezbijske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) zajednice i aktivista predstavljali su redovnu pojavu. DA SE ZNA!, srpska organizacija za LGBT prava, izme&#273;u avgusta 2016. i avgusta 2017. godine je zabele&#382;ila 79 incidenata usmerenih protiv LGBT osoba, uklju&#269;uju&#263;i devet fizi&#269;kih napada, 12 pretnji i 56 slu&#269;ajeva govora mr&#382;nje, uglavnom na dru&scaron;tvenim mre&#382;ama. Istrage su &#269;esto spore, a krivi&#269;na gonjenja retka. Septembarska Parada ponosa odr&#382;ana je bez ve&#263;ih incidenata, uz prisustvo prve &#382;ene premijerke Srbije, koja je i deklarisana lezbejka.</p><p>

</p><h2 id="413da4">Postupanje prema manjinama<a name="_Hlk498688460" id="_Hlk498688460"></a></h2><p>

</p><p>Romi se suo&#269;avaju s diskriminacijom, pogotovo u vezi sa pitanjem stanovanja. Prema podacima Evropskog centra za prava Roma, u maju je policija u Beogradu pritvorila i zlostavljala romski par nakon &scaron;to su prijavili da im je ukraden automobil.</p><p>

</p><h2 id="d978f2">Klju&#269;ni me&#273;unarodni akteri</h2><p>

</p><p>Tokom &#269;itave godine, nekolicina poseta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini; predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska; i komesara za evropsku politiku susedstva i pro&scaron;irenje Johanesa Hana, bila je fokusirana na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i dijalog Beograda i Pri&scaron;tine, me&#273;utim bez javnog izja&scaron;njavanja o potrebi za napretkom na polju ljudskih prava. Evropski parlament je u junu naglasio potrebu daljih reformi u oblastima ljudskih prava i vladavine prava.&nbsp;</p><p>

</p><p>Izve&scaron;taj ameri&#269;kog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava za 2016. godinu, objavljen u junu, kao posebno ozbiljne probleme na polju ljudskih prava identifikovao je diskriminaciju i nasilje nad Romima, uznemiravanje novinara, prenatrpanost zatvora, i pretnje upu&#263;ene pripadnicima LGBT zajednice.&nbsp;</p><p>

</p><p>Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta je u svojim zaklju&#269;nim razmatranjima iz marta izrazio zabrinutost povodom &#269;injenice da su deca s invaliditetom i dalje prezastupljena u rezidencijalnim ustanovama, i uputio preporuku vlastima da smanje upu&#263;ivanje dece mla&#273;e od tri godine na sme&scaron;taj u rezidencijalnim ustanovama.</p><p>

</p><p>Srbija je u julu potpisala Deklaraciju o bezbednim &scaron;kolama i time se obavezala na preduzimanje ve&#263;ih napora zarad za&scaron;tite obrazovanja u toku perioda oru&#382;anih sukoba.</p><p>

</p><p>Komitet UN za ljudska prava je u svojim zaklju&#269;nim razmatranjima u aprilu izrazio zabrinutost u vezi sa postupanjem prema novinarima, pogotovo na polju krivi&#269;nog gonjenja, i preporu&#269;io ja&#269;u za&scaron;titu za zaposlene u medijima. Tako&#273;e, iskazao je zabrinutost povodom zlo&#269;ina iz mr&#382;nje, pogotovo protiv Roma, i preporu&#269;io sprovo&#273;enje adekvatne istrage i krivi&#269;no gonjenje. Komitet je tako&#273;e pozvao Srbiju da se uhvati u ko&scaron;tac s odlaganjima u proceduri dobijanja azila, lo&scaron;im uslovima u prihvatnim centrima i neadekvatnim postupcima utvr&#273;ivanja starosti.</p><p>

</p><p>Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Mui&#382;nieks je u februaru izrazio zabrinutost u vezi s delo&#382;acijom Roma, nedostatkom instrumenata pravne za&scaron;tite u takvim slu&#269;ajevima i neuspehom vlasti da pru&#382;e alternativni sme&scaron;taj.&nbsp;</p><p>

</p><h2 id="40e5f4">Kosovo</h2><p>

</p><p>Spor napredak u oblasti ljudskih prava uzrokovan je politi&#269;kom blokadom koja je usledila nakon prevremenih izbora u junu, pri &#269;emu je vlada formirana tek u septembru. Specijalni sud koji &#263;e procesuirati ratne zlo&#269;ine po&#269;injene tokom Kosovskog rata 1998-1999. postao je operativan i o&#269;ekuje se podno&scaron;enje prvih optu&#382;nica. Novinari su bili suo&#269;eni s pretnjama i zastra&scaron;ivanjem, a krivi&#269;no gonjenje zlo&#269;ina po&#269;injenih nad njima bilo je sporo. Nastavljene su tenzije izme&#273;u Srba i kosovskih Albanaca, naro&#269;ito na severu. Zajednice Roma, A&scaron;kalija i Egip&#263;ana i dalje se suo&#269;avaju sa diskriminacijom. Proces normalizacije odnosa s Beogradom do&#382;iveo je ograni&#269;en napredak.</p><p>

</p><h2 id="28e155">Odgovornost za ratne zlo&#269;ine</h2><p>

</p><p>Nakon meseci odlaganja, u julu je Ustavni sud Kosova odobrio revidirana pravila procedure i dokaznog postupka za Specijalizovana ve&#263;a i Specijalizovano tu&#382;ila&scaron;tvo, kojima je Ha&scaron;ki tribunal stavio u zadatak da se bave procesuiranjem te&scaron;kih ratnih zlo&#269;ina po&#269;injenih tokom Kosovskog rata 1998-1999. Na taj na&#269;in, sudu je omogu&#263;eno da podnese prve optu&#382;nice. Predvi&#273;eno je da sud presu&#273;uje o predmetima koje je istra&#382;io Specijalni istra&#382;ni tim, a na osnovu izve&scaron;taja Saveta Evrope iz 2011. godine kojim se pojedini &#269;lanovi Oslobodila&#269;ke vojske Kosova (OVK) optu&#382;uju za otmice, premla&#263;ivanja, nasumi&#269;na pogubljenja i prisilno odstranjivanje ljudskih organa na Kosovu i u Albaniji u toku i nakon Kosovskog rata. O&#269;ekuje se podizanje optu&#382;nica, kao i su&#273;enja u slu&#269;ajevima vi&scaron;ih stare&scaron;ina OVK. U sudu koji &#263;e raditi na osnovu zakona Kosova, bi&#263;e anga&#382;ovano 19 me&#273;unarodnih sudija koje &#263;e u februaru imenovati Evropska unija. EU je u junu odobrila jednogodi&scaron;nji bud&#382;et za sud.</p><p>

</p><p>U januaru 2017, specijalni tu&#382;ilac Kosova podigao je optu&#382;nicu protiv biv&scaron;eg pripadnika paravojnih snaga srpske nacionalnosti za ratne zlo&#269;ine po&#269;injene na Kosovu Polju 1999. godine. Osumnji&#269;eni je optu&#382;en za mu&#269;enje civila albanske nacionalnosti.</p><p>

</p><p>Tu&#382;ilac je u februaru izdao 57 naloga za hap&scaron;enje dr&#382;avljana Srbije osumnji&#269;enih za ratne zlo&#269;ine, bez pru&#382;anja daljih podataka o tra&#382;enim osobama.</p><p>

</p><p>Do po&#269;etka septembra, me&scaron;ovita ve&#263;a u &#269;ijem su sastavu sudije Misije EU za vladavinu prava (EULEX) i lokalne sudije, donela su pet odluka u vezi s ratnim zlo&#269;inima. Formalna istraga je bila u toku u 34 slu&#269;aja, dok se 374 slu&#269;aja nalazilo u fazi preliminarne istrage. Od svog osnivanja 2008. godine, EULEX je bio anga&#382;ovan u dono&scaron;enju ukupno 43 presude.</p><p>

</p><p>Komisija za reviziju ljudskih prava, nezavisno telo uspostavljeno 2009. godine da razmatra optu&#382;be za kr&scaron;enja ljudskih prava od strane osoblja EULEX-a, donela je u periodu izme&#273;u januara i oktobra osam presuda, od kojih je &#269;etiri predstavljalo odluke u drugoj instanci, tj. u slu&#269;ajevima gde su kr&scaron;enja utvr&#273;ena od strane komisije. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, komisija je i dalje razmatrala trideset slu&#269;ajeva.</p><p>

</p><h2 id="a00b35">Odgovornost me&#273;unarodnih institucija</h2><p>

</p><p>Ujedinjene nacije nisu uspele da postupe po preporukama koje je 2016. godine iznela Savetodavna komisija za ljudska prava (SKLJP), nezavisno telo osnovano 2006. radi ispitivanja pritu&#382;bi o zloupotrebama od strane privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Naime, na osnovu tih preporuka, UN je trebalo da podnesu izvinjenje i plate individualna obe&scaron;te&#263;enja &#382;rtvama trovanja olovom koje su nakon Kosovskog rata 1998-1999. bile prinu&#273;ene da &#382;ive u kampovima pod upravom UNMIK-a na severu Kosova. &#381;rtve obuhvataju raseljene pripadnike zajednica Roma, A&scaron;kalija i Balkanskih Egip&#263;ana.</p><p>

</p><p>Generalni sekretar UN <em>Antonio Gutere&scaron;</em> u maju je izneo predlog razvodnjenog plana za stvaranje dobrovoljnog fonda za projekte pomo&#263;i zajednicama koji nisu direktno usmereni na &#382;rtve trovanja olovom. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, nijedna dr&#382;ava jo&scaron; nije prilo&#382;ila sredstva u ovaj fond.</p><p>

</p><h2 id="413da4">Postupanje prema manjinama</h2><p>

</p><p>Romi, A&scaron;kalije i Egip&#263;ani i dalje se suo&#269;avaju s problemima prilikom pribavljanja li&#269;nih dokumenata, &scaron;to uti&#269;e na njihov pristup zdravstvenoj za&scaron;titi, socijalnoj pomo&#263;i i obrazovanju.</p><p>

</p><p>Primena nove strategije za integraciju zajednica Roma, A&scaron;kalija i Egip&#263;ana tekla je sporo. Strategija je usvojena 2016. godine i fokusirala se na unapre&#273;ivanje registracije gra&#273;ana, pristupa &nbsp;stanovanju, obrazovanja, zdravstvene za&scaron;tite i zapo&scaron;ljavanja. Nedostaju javna sredstva za finansiranje sprovo&#273;enja programa ove strategije.</p><p>

</p><p>Me&#273;uetni&#269;ke tenzije nastavljene su tokom 2017. godine, a pogotovo na podeljenom severu Kosova. Policija Kosova zabele&#382;ila je 15 slu&#269;ajeva me&#273;uetni&#269;kog nasilja u periodu izme&#273;u januara i avgusta 2017, koji obuhvataju naru&scaron;avanje javnog reda, uvredljive grafite, podsticanje verske, etni&#269;ke i rasne mr&#382;nje, i nano&scaron;enje lak&scaron;ih telesnih povreda, ali bez nazna&#269;avanja ukupnog broja slu&#269;ajeva po kategorijama, ote&#382;avaju&#263;i time u&#269;inkovitu kontrolu policijskih reakcija na me&#273;uetni&#269;ko nasilje. Policija Kosova je u avgustu navela da se slu&#269;ajevi nalaze pod istragom.</p><p>

</p><h2 id="5e3ebb">Prava &#382;ena</h2><p>

</p><p>Na Kosovu je i dalje &scaron;iroko rasprostranjeno nasilje u porodici. Neadekvatne reakcije policije, &nbsp;niska stopa krivi&#269;nog gonjenja i neizdavanje zabrane prilaska nasilnim supru&#382;nicima od strane sudija su doprineli problemu. Vlada je u aprilu usvojila novu Nacionalnu strategiju i akcioni plan protiv nasilja u porodici, &#269;ime je zamenila strategiju za period 2011-2014, a u maju je pokrenula program kompenzacije &#382;rtava zlo&#269;ina. Na taj na&#269;in, &#382;rtve &#263;e sada za svoje povrede mo&#263;i da zatra&#382;e obe&scaron;te&#263;enje od dr&#382;ave.</p><p>

</p><h2 id="9c07df">Tra&#382;ioci azila i raseljena lica</h2><p>

</p><p>Tokom prvih devet meseci predmetne godine, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) zabele&#382;io je 333 slu&#269;aja dobrovoljnog povratka pripadnika etni&#269;kih manjina na Kosovo, &scaron;to predstavlja porast u odnosu na 276 koliko ih je bilo u tom periodu 2016. godine.</p><p>

</p><p>Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova Kosova izme&#273;u januara i oktobra zabele&#382;ilo je 2.480 slu&#269;ajeva prinudnog povratka na Kosovo, uklju&#269;uju&#263;i 159 Roma, 138 A&scaron;kalija i 17 Egip&#263;ana. Nedostaju podaci o etni&#269;kom sastavu za mesec jun. Me&#273;u osobama koje su prinudno deportovane na Kosovo bilo je 646 dece. Ve&#263;ina osoba koje su se prinudno vratile do&scaron;la je iz Nema&#269;ke, a po povratku im je pru&#382;ena ograni&#269;ena pomo&#263;.</p><p>

</p><h2 id="8e6bb2">Seksualna orijentacija i rodni identitet</h2><p>

</p><p>Aktivisti za gej prava prijavili su porast onlajn govora mr&#382;nje usmerenog protiv pripadnika lezbijske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) zajednice u oktobru, a u vezi s Paradom ponosa u Pri&scaron;tini. Oktobarska Parada ponosa predstavljala je prvi doga&#273;aj te vrste ikad odr&#382;an na Kosovu. Aktivisti za gej prava su u julu pozvali na preispitivanje zakonskih odredaba o braku na Kosovu, kojima se brak striktno defini&scaron;e kao zajednica dveju osoba razli&#269;itog pola, smatraju&#263;i ih protivustavnim.</p><p>

</p><h2 id="f3868c">Sloboda medija</h2><p>

</p><p>Tokom 2017. godine nastavljene su pretnje i napadi usmereni protiv novinara, pri &#269;emu su istrage i krivi&#269;no gonjenje bili spori. Izme&#273;u januara i avgusta, Udru&#382;enje novinara Kosova &nbsp;zabele&#382;ilo je devet slu&#269;ajeva pretnji i nasilja protiv novinara, uklju&#269;uju&#263;i jedan slu&#269;aj fizi&#269;kog napada, dva slu&#269;aja zastra&scaron;ivanja, jedan slu&#269;aj imovinske &scaron;tete i pet pretnji. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, policija je sprovodila istragu.</p><p>

</p><p>Parima Olurija, istra&#382;iva&#269;kog novinara i direktora internet portala <em>Insajderi</em> u avgustu su ispred njegovog doma u Pri&scaron;tini fizi&#269;ki napali nepoznati po&#269;inioci. Oluriju je zbog lak&scaron;ih telesnih povreda pru&#382;ena medicinska pomo&#263;. Naveo je da veruje da je napad povezan s njegovim novinarskim radom. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, policija je sprovodila istragu. Predstavnik za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Harlem Desir, osudio je napad u avgustu.</p><p>

</p><p>U aprilu je Arbana D&#382;ara, glavna urednica dnevnog lista <em>Zeri</em> bila izlo&#382;ena zastra&scaron;ivanju kada je nepoznati po&#269;inilac, ili vi&scaron;e njih, pored stana u kome &#382;ivi sa svojim suprugom i detetom, iscrtao krst krvavo crvenom bojom. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, slu&#269;aj je i dalje bio nere&scaron;en.</p><p>

</p><p>U oktobru je glavni urednik internet portala <em>Insajderi</em>, Vehbi Kajtazi, fizi&#269;ki napadnut u jednom pri&scaron;tinskom kafeu. U vreme pisanja ovog izve&scaron;taja, policija je sprovodila istragu u vezi s ovim napadom. Kajtazi je i u pro&scaron;losti bio &#382;rtva fizi&#269;kih napada i pretnji, a ti slu&#269;ajevi su tako&#273;e nere&scaron;eni.</p><p>

</p><h2 id="d978f2">Klju&#269;ni me&#273;unarodni akteri</h2><p>

</p><p>U svom kvartalnom izve&scaron;taju o situaciji na Kosovu objavljenom u maju, generalni sekretar UN Gutere&scaron; izrazio je zabrinutost povodom etno-nacionalisti&#269;kih sentimenata i pozvao strane da deluju odgovorno u cilju smanjenja me&#273;uetni&#269;kih tenzija. Gutere&scaron; se tako&#273;e osvrnuo na brigu porodica &#269;iji se &#269;lanovi nakon sukoba i dalje vode kao nestali, i pozvao vlasti da preduzmu ve&#263;e napore u istrazi koja &#263;e utvrditi &scaron;ta se s njima desilo.</p><p>

</p><p>U izve&scaron;taju ameri&#269;kog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu, objavljenom u martu, izra&#382;ena je zabrinutost povodom nasilnih opstrukcija parlamenta od strane opozicionih stranaka, &scaron;to za posledicu ima blokiranje slobodne debate i dono&scaron;enja zakona, kao i nedostatak odgovornosti za korupciju u vladi. Izve&scaron;taj tako&#273;e nagla&scaron;ava socijalno nasilje i diskriminaciju &#269;lanova verskih i LGBT zajednica, zastra&scaron;ivanje medija, nasilje nad raseljenim licima koja nastoje da se vrate u svoje domove, nasilje u porodici i diskriminaciju &#382;ena, kao i diskriminaciju etni&#269;kih manjina, pogotovo A&scaron;kalija, Egip&#263;ana i Roma.</p><p>

</p><p>Na poziv Kosova, EU je uputila izbornu posmatra&#269;ku misiju u &#269;ijem izve&scaron;taju su nagla&scaron;eni neki od nedostataka, uklju&#269;uju&#263;i i uznemiruju&#263;u praksu zastra&scaron;ivanja u oblastima sa ve&#263;inskim srpskim stanovni&scaron;tvom. Evropski parlament je u junu pozvao Kosovo da oja&#269;a ulogu ombudsmana i poja&#269;a napore za za&scaron;titu manjina.</p><p>

</p><p>Tokom cele godine, lideri EU u vi&scaron;e navrata su se susretali sa svojim kosovskim pandanima, ali nisu iskazivali zabrinutost u vezi sa stanjem ljudskih prava, &#269;esto se fokusiraju&#263;i na normalizaciju odnosa Kosova sa Srbijom.</p>