Srbija
Tokom 2016. godine ostvaren je ograničen napredak u oblasti zaštite ljudskih prava. Smanjen je broj dolazaka tražilaca azila i migranata, međutim, sistem azila još uvek ima nedostataka, uz neadekvatne mere zaštite za decu bez pratnje. Napadi na novinare i pretnje koje im se upućuju i dalje predstavljaju problem. Napredak po pitanju sudskog gonjenja za ratne zločine i dalje se sporo ostvaruje. Romska manjina još uvek se suočava sa diskriminacijom po pitanju stambenog smeštaja, a aktivisti lezbejske, gej, biseksualne i transrodne orijentacije (LGBT) podvrgnuti su pretnjama i napadima.
Migranti, tražioci azila i raseljena lica
Broj tražilaca azila i migranata u Srbiji značajno je opao tokom 2016. godine zbog zatvaranja granica duž cele migracione rute na Zapadnom Balkanu, uključujući tu i granice Srbije. Tokom prvih osam meseci 2016, Srbija je registrovala 8.003 tražilaca azila u poređenju sa cifrom od 103.891 u istom periodu 2015. Avganistanci su sačinjavali najveću nacionalnu grupu (3.359), a nakon njih sledili su Sirijci (1.579). U vreme ovog izveštaja, prema procenama UNHCR-a, u Srbiji je bilo 4.800 registrovanih tražilaca azila i migranata.
Srbija je u toku 2016. godine sa 31. oktobrom odobrila izbeglički status za samo 17 tražilaca azila, te dopunsku zaštitu za njih još 17. Pored niske stope priznavanja, postoji i značajan broj zaostalih predmeta u proceduri za dobijanje azila u zemlji, gde postoje na hiljade nerešenih zahteva.
Tokom prvih sedam meseci 2016, Ministarstvo unutrašnjih poslova registrovalo je u Srbiji 127 dece bez pratnje, većinom iz Avganistana, u poređenju sa 4.112 u istom periodu 2015. U Srbiji nema formalnih procedura za procenu starosti dece bez pratnje, zbog čega postoji rizik da će se sa starijom decom postupati kao sa odraslima umesto da im se pruži dečja zaštita. U Srbiji postoje samo tri institucije za decu bez pratnje i u njima ima ukupno 32 mesta. Ostala deca bez pratnje borave u privremenim skloništima poznatim kao “centri za pomoć izbeglicama”, zajedno sa odraslim osobama koje im nisu rod, ili u otvorenim prijemnim centrima, gde se u nekim slučajevima deca bez pratnje mogu smestiti odvojeno od odraslih sa kojima nisu u rodu.
Nije bilo značajnijeg napretka u pronalaženju trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica (IRL) iz balkanskih ratova koja žive u Srbiji. Prema podacima UNHCR-a, sa 1. julom, u Srbiji je bilo 35.300 izbeglica, većinom iz Hrvatske – što je za 432 manje nego prethodne godine — dok je vlada Srbije registrovala 203.140 interno raseljenih lica, od čega je većina sa Kosova — što je ista cifra kao i ona iz prethodne godine.
Sloboda medija
Novinari u Srbiji i dalje rade u neprijateljski orijentisanoj sredini. U periodu januar-juli, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 33 incidenta vezana za napade, pretnje i druge vrste pritisaka na novinare.
Ubistvo radio-novinara Luke Popova u junu mesecu dovelo je do međunarodnih poziva na istragu, između ostalih i od strane predstavnice za slobodu medija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi. Policija je uhapsila tri osumnjičena lica. Nije jasno da li je to ubistvo bilo vezano za novinarski rad Popova.
Nastavljene su kampanje blaćenja od strane provladinih medija i pripadnika vlade usmerene na nezavisne medije i novinare. U jednom slučaju, premijer Aleksandar Vučić imao je na meti nezavisni onlajn novinski sajt Mreža istraživačkog novinarstva na Balkanu (BIRN) zbog kritika, a provladine medijske kuće TV Pink i Informer optužili su ga da je državni neprijatelj.
Rad komisije uspostavljene u cilju vršenja istrage o ubistvima troje istaknutih novinara — Dade Vujasinović 1994, Slavka Ćuruvije 1999. te Milana Pantića 2001. godine — sporo je napredovao. Tekući sudski postupak protiv četiri državna bezbednosna zvaničnika za koje se sumnja da su umešani u ubistvo Ćuruvije bio je tokom 2016. u zastoju jer se na suđenju nije pojavio jedan od ključnih svedoka. Smrti dvoje ostalih novinara još uvek su nerešene.
Odgovornost za ratne zločine
Napredak u smislu sudskog gonjenja u predmetima ratnih zločina tokom 2016. odvijao se sporo zbog manjka političke podrške, resursa ili osoblja u Kancelariji tužioca za ratne zločine te zbog neadekvane podrške svedocima. Na sudovima Srbije za ratne zločine procesuiran je mali broj visokopozicioniranih zvaničnika. U periodu januar-avgust, Kancelarija tužioca za ratne zločine podigla je optužnice za ratne zločine protiv 15 lica.
Tokom istog tog perioda, četiri lica osuđena su za ratne zločine na prvostepenom sudu, te su im izrečene kazne od 8 do 10 godina zatvora. Apelacioni sud izrekao je kazne protiv šest lica, osudivši ih na zatvor od 6 do 12 godina. Jedno lice je po žalbi oslobođeno optužbi. Na prvostepenom sudu bilo je u toku osamnaest predmeta, a 15 ih je još uvek bilo u fazi istrage. Od osnivanja Kancelarije tužioca za ratne zločine 2003. godine izrečeno je 110 presuda, i to 75 osuđujućih i 35 oslobađajućih.
Ponovno suđenje naloženo u martu 2015. devetorici optuženih lica, većinom nižih zvaničnika, za ubistvo 118 Albanaca na Kosovu tokom rata 1999. godine trpi odlaganja i sporo napreduje. Za učešće u tim ubistvima nije podignuta optužnica ni protiv jednog visokopozicioniranog zvaničnika.
Na Višem sudu u Beogradu počeo je postupak protiv jednog bivšeg oficira vojske bosanskih Srba optuženog za ubistvo četiri civila i silovanje dve žene u Bosni i Hercegovini 1992. godine. Taj predmet prenet je na organe Srbije sa državnog suda Bosne i Hercegovine u okviru protokola o saradnji po pitanju ratnih zločina između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Vlada Srbije je u februaru usvojila strategiju za ratne zločine kojom se predviđaju kriterijumi za prioritizaciju predmeta i opredeljenost ka sudskom gonjenju visokopozicioniranih zvaničnika osumnjičenih za ratne zločine, iako se u njoj ne konkretizuje kako će se to uraditi. Strategija za ratne zločine predstavlja deo zahteva EU u okviru pregovaračkog poglavlja 23. usmerenog na vladavinu zakona, kao i deo procesa proširenja EU sa Srbijom. Kancelarija tužioca za ratne zločine je odvojeno radila na izradi jedne druge strategije za procesuiranje predmeta ratnih zločina. Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc izrazio je u junu zabrinutost što Srbija, nakon skoro godinu dana, još uvek nije imenovala novog glavnog tužioca za ratne zločine. U vreme ovog izveštaja, Srbija to još uvek nije učinila.
U martu mesecu, MKSJ je oslobodio lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja po devet tačaka optužnice, uključujući tu i zločine protiv čovečnosti, navodeći da ne postoji dovoljno dokaza. U vreme ovog izveštaja, pred apelacionim većem MKSJ-a nalazi se žalba tužilaštva uložena u maju mesecu.
Predsednik MKSJ-a Carmel Agius je u junu izjavio da Srbija nije u potpunosti sarađivala sa tribunalom time što nije izvršila ekstradiciju trojice pripadnika Srpske radikalne stranke optuženih za nepoštovanje suda.
Branioci ljudskih prava
Nastavili su se napadi na branioce ljudskih prava i njihovo šikaniranje. Prema podacima domaćih organizacija za LGBT i ljudska prava, većina napada i pretnji pripadnicima zajednice LGBT prolazi neprijavljeno, a samo poznati aktivisti LGBT podnose tužbe.
U Vojvodini, na severoistoku Srbije, jednog LGBT aktivistu napala su i nogom udarila u glavu četiri neidentifikovana počinioca. U vreme ovog izveštaja ni protiv jednog od njih nije se vodio postupak. U avgustu mesecu, LGBT aktivista Boban Stojanović, jedan od organizatora beogradske Parade ponosa, udaren je šakom i nazvan „pederom“ u centru Beograda od strane dvojice neidentifikovanih muškaraca. Policija je u vreme ovog izveštaja vršila istragu.
Na stotine policajaca raspoređeno je u septembru u Beogradu kao zaštita za LGBT Paradu ponosa, koja je prošla bez nasilja. To predstavlja značajan napredak u odnosu na prethodne godine, kada su protestanti napadali tu paradu, ili bi vlasti otkazivale skup navodeći kao razlog bezbednosne zabrinutosti umesto da pruže adekvatno obezbeđenje.
Tretman manjina
Romi se suočavaju sa diskriminacijom i šikaniranjem primarno u oblasti stambenog smeštaja. Nastavljaju se nasilne deložacije Roma koji žive u neformalnim naseljima bez prethodnih konsultacija sa dotičnim familijama, uz nepostojanje adekvatnih pravnih lekova za osporavanje odluka i uz neadekvatno pružanje alternativnog smeštaja. Srpske vlasti nisu obezbedile adekvatna stambena rešenja za približno 50 romskih familija deložiranih iz neformalnog naselja Belvil u Beogradu tokom 2012, uprkos tome što su za to odvojena sredstva.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je u dopisu srpskoj vladi u februaru izrazio svoje zabrinutosti u odnosu na prisilne deložacije i nepostojanje zakonskih zaštitnih mera, te neobezbeđivanje adkvatnog alternativnog smeštaja. Komesar je pozvao srpske vlasti da zaustave daljnje deložacije Roma bez pružanja alternativnog stambenog smeštaja.
Specijalni izvestilac UN-a za prava na stambeni smeštaj Leilani Farha je u februaru izrazila zabrinutosti zbog određenih aspekata novog zakona o stambenom smeštaju kojima se ne garantuju konsultacije sa ugroženim zajednicama pre deložacije, gde nema adekvatnih odredbi po pitanju otkaznog roka pred deložaciju, te gde nema predviđene mogućnosti žalbe.
Prava invalidnih lica
U aprilu 2016, UN-ov Komitet za prava invalidnih lica izrazio je duboke zabrinutosti zbog broja invalidne dece i odraslih koji žive u institucijama, te zbog loših uslova života u institucijama u Srbiji. Taj komitet pozvao je hitno Srbiju da izvrši deinstitucionalizaciju invalidnih lica i da obezbedi pristup inkluzivnom i kvalitetnom obrazovanju. Komitet je pozvao Srbiju i na to da izmeni svoj sistem starateljstva i da obezbedi svim invalidnim licima pristup uslugama i podršci u zajednici po njihovom izboru i sklonostima.
Ključni međunarodni akteri
Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i bezbednost, izjavila je u junu da će otvaranje pregovaračkih poglavlja br. 23. i 24. u okviru pristupanja EU, vezanih za vladavinu zakona i pravdu, slobodu i bezbednost, Srbiji omogućiti da sebi obezbedi istorijat sprovedbe reformi u domenu vladavine prava, ali nije naglasila potrebu za unapređivanjem istorijata zemlje po pitanju ljudskih prava. Hrvatska je kao članica EU u avgustu blokirala otvaranje poglavlja 23. za Srbiju, navodeći da Srbija za sebe potražuje pravo na procesuiranje ratnih zločina počinjenih bilo gde na teritoriji bivše Jugoslavije tokom balkanskih ratova.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije izražene su zabrinutosti povodom mešanja u slobodu štampe, uz ukazivanje na stalne napade i pretnje upućivane novinarima. Komisija je vlasti pozvala da uspostave sredinu u kojoj novinari mogu raditi bez mešanja te da obavljaju istrage i donose sudske odluke po pitanju tih pretnji i napada. U izveštaju se takođe organe vlasti poziva na rešavanje pitanja političkog uticaja na pravosuđe, kao i na obradu velikog broja zaostalih predmeta na sudovima i usvajanje sistema besplatne pravne pomoći. U izveštaju su iznesene zabrinutosti povodom neuspeha vlasti u smislu imenovanja novog tužioca za ratne zločine i manjka potpune saradnje Srbije sa MKSJ-om.
Tokom posete Beogradu u avgustu, američki potpredsednik Džo Bajden izrazio je saučešće žrtvama koje su poginule u NATO-voj akciji bombardovanja Srbije i podstakao vlasti Srbije da preuzmu odgovornost za svoje učešće u ratovima u bivšoj Jugoslaviji iz 1990-tih godina.
Kosovo
U zaštiti ljudskih prava na Kosovu je 2016. ostvaren spor napredak, iako su nastavljene teške zloupotrebe tih prava. Pregovori oko ratifikacije sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom osujećeni su opetovanim napadima gasom u Skupštini Kosova od strane političke opozicije, čime je blokirana sloboda rasprave, ometeno usvajanje zakonodavstva i zaustavljen napredak po pitanju sporazuma sa Evropskom unijom o liberalizaciji viza za Kosovo.
Osnivanje specijalnog suda sa sedištem u Holandiji za suđenje za teške zločine počinjene tokom i netom posle rata na Kosovu 1998-1999. čekalo je na konačno odobrenje od strane holandskog parlamenta. Novinari su bili suočeni sa pretnjama i zastrašivanjem, a sudsko gonjenje za krivična dela usmerena protiv njih i dalje je išlo sporo. Nastavile su se tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, posebno na severu zemlje. Romska, aškalska i zajednica Egipćana na Balkanu i dalje su bile suočene sa diskriminacijom. U procesu normalizacije odnosa sa Beogradom ostvaren je ograničen napredak.
Odgovornost za ratne zločine
Kosovo i Holandija su u januaru potpisali sporazum o državi-domaćinu po kom će Holandija biti domaćin specijalnom sudu sa međunarodnim sudijama i tužiocima koji će suditi za teške zločine navodno počinjene tokom i odmah posle rata na Kosovu od strane pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinama i političkim protivnicima. Očekuje se da će holandski parlament ratifikovati taj sporazum do kraja godine, tako da sud može početi sa radom. U septembru, EU je imenovala bivšeg američkog tužioca Dejvida Švendimena za glavnog tužioca tog suda.
Mandat Evropske misije za vladavinu prava (EULEX), okončan 14. juna, produžen je 30. juna za još dve godine. Mandat EULEX-a modifikovan je tako da se fokusira uglavnom na monitoring, mentorisanje i savetovanje, uz nastavak rada na tekućim predmetima, s tim da na novim predmetima on može raditi samo u izuzetnim okolnostima i uz odobrenje kosovskog pravosuđa.
Oliver Ivanović, bivši zvaničnik srpske vlade i šef političke partije kosovskih Srba, u januaru je proglašen krivim za ratne zločine na Osnovnom sudu u Mitrovici i osuđen je na devet godina zatvora. Ivanović je proglašen krivim zbog naređivanja ubistva devet etničkih Albanaca 1999. godine u Mitrovici tokom NATO-vog bombardovanja Jugoslavije.
Apelacioni sud u Prištini je u martu potvrdio osuđujuće presude trojici ljudi optuženih za organizovani kriminal u vezi sa ilegalnom trgovinom organima na klinici Medicus na Kosovu 2008. godine; isti sud je krivice oslobodio dva druga lica zbog nepostojanja dokaza. Jedan od osuđenika nije se pojavio u zatvorskoj jedinici na odsluženje kazne u ostavljenom roku, do 25. marta; u vreme ovog izveštaja nije poznato gde se on nalazi.
U novembru, Apelacioni sud u Prištini oslobodio je krivice bivšeg komandanta OVK-a i načelnika Skenderaja/Srbice Samija Luštakua za ubistvo jednog albanskog civila iz perioda rata 1998-1999. Sud je potvrdio osuđujuću presudu po drugim tačkama optužnice za ratne zločine, ali je smanjio kaznu sa 12 na 7 godina zatvora. Luštaku je u novembru objavio da će uložiti žalbu kod Vrhovnog suda.
Do početka septembra, mešana veća od domaćih i sudija EULEX-a izrekla su dve presude vezane za ratne zločine na prvostepenom nivou, u dva predmeta na nivou Apelacionog suda, a učestvovala su u tri odluke na nivou Vrhovnog suda. EULEX je od svog osnivanja 2008. godine učestvovao u donošenju ukupno 38 presuda.
Odgovornost međunarodnih institucija
Komisija za reviziju ljudskih prava, nezavisno telo uspostavljeno 2009. u svrhu vršenja revizije navoda o kršenju ljudskih prava od strane EULEX-a, nije donosila odluke ni u jednom predmetu u periodu januar-septembar. U vreme ovog izveštaja, pred tom komisijom je u toku rešavanje po četrdeset devet predmeta.
Savetodavna komisija za ljudska prava (HRAP), nezavisno telo uspostavljeno 2006. u svrhu razmatranja pritužbi na zloupotrebe koje je počinila ili koje se mogu pripisati Misiji UN-a za privremenu administraciju na Kosovu (UNMIK), prestala je sa radom 1. jula. U svom presudnom izveštaju od jula meseca, HRAP je utvrdio da je misija UNMIK kršila ljudska prava, da nije obavljala propisnu istragu o zločinima i da nije ispunjavala preporuke komisije.
Zloupotrebe od strane UNMIK-a između ostalog uključuju nepostojanje adekvatnih krivičnih istraga u odnosu na nestanak, otmice, ubistva i preteranu upotrebu sile od strane policije UNMIK-a tokom jedne operacije kontrole masa 2007, što je za rezultat imalo pogibije i teške povrede kod četiri protestanta. Komisija je utvrdila da je došlo do kršenja prava u svih devet predmeta koje je obrađivala u periodu januar-juli.
Tretman manjina
Romi, Aškali i balkanski Egipćani i dalje se suočavaju sa problemima u pribavljanju lične dokumentacije, što utiče na njihovu mogućnost pristupa zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i obrazovanju. Nedostatak političke volje i nedostatna raspodela sredstava za posledicu su imali neadekvatnu implementaciju Strategije i Akcionog plana za integraciju romske, aškalske i egipatske zajednice za period 2009-2015.
Tokom 2016. godine izrađena je nova strategija i akcioni plan za integraciju romske, aškalske i egipatske zajednice, kao zamena za bivšu strategiju koja je istekla 2015. Fokus nove strategije je na unapređivanju registracije građana, pristupu stambenom smeštaju, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zapošljavanju.
U februaru, Savetodavna komisija za ljudska prava proglasila je UNMIK odgovornim zbog stavljanja romskih, aškalskih i egipatskih familija u pet kampova intenzivno kontaminiranih toksičnim olovom, gde je stanovništvo naknadno pretrpelo trovanje olovom. HRAP je preporučio da UNMIK objavi javno izvinjenje i da žrtvama isplati kompenzaciju.
U aprilu, specijalni izveštači UN-a za interno raseljena lica i pitanja manjina pozvali su UNMIK na sprovedbu preporuka te komisije. UNMIK je izrazio žaljenje zbog patnje tih zajednica. Međutim, u vreme ovog izveštaja, ugroženim familijama još uvek nisu bile isplaćene nikakve kompenzacije.
Tokom 2016. došlo je do nastavka međuetničkih tenzija, posebno na podeljenom severu Kosova. U avugustu su dva nepoznata osumnjičenika zapalila terasu jednog popularnog kafea na severu Mitrovice, u delu grada gde žive Srbi. Prema izveštajima nije bilo povređenih, a policija je u vreme izveštaja radila na vršenju istrage.
U avgustu, jedan kosovski Srbin pokušao je uništiti minaret džamije u opštini Gnjilane. Osumnjičeni je u vreme ovog izveštaja bio u pritvoru i čekao na suđenje. Isto tako u avgustu, nekoliko stotina Albanaca sprečilo je da 150 kosovskih Srba poseti jednu pravoslavnu crkvu u selu Muštište, bacajući stene i kamenje na kosovsku policiju koja je pokušavala da omogući bezbedan prolaz tim Srbima. U junu mesecu, jednog kosovskog Srbina napala je u Mitrovici banda Albanaca i on je pretrpeo povrede zbog kojih je morao da ide na bolničko lečenje. U vreme ovog izveštaja, policija je radila na vršenju istrage.
Kosovska policija zabeležila je u periodu januar-juli 2016. osam slučajeva međuetničkog nasilja, bez posebnih napomena o tome da li se u tim incidentima radilo o fizičkom i/ili materijalnom nasilju, zbog čega je otežan efektivan nadzor reakcije policije na međuetničko nasilje.
Ustav Kosova pruža zaštitu od diskriminacije na bazi seksualne orijentacije, a u zakonu protiv diskriminacije usvojenom 2015. pobrojane su mere zaštite i za seksualnu orijentaciju i za rodni identitet; međutim, sprovedba još uvek slabo ide.
Prava žena
Nasilje u porodici je na Kosovu vrlo rašireno: prema istraživanju iz novembra 2015. koje je obavila nevladina organizacija Ženska mreža Kosova, 68 posto žena ispitanika doživelo je u svom životu nasilje u porodici.
Tom problemu dodatno doprinose neadekvatna reakcija od strane policije, mali broj procesuiranih slučajeva i činjenica da sudije ne izriču mere zabrane bračnim drugovima-zlostavljačima. U vreme ovog izveštaja, vlada je radila na izradi nove Nacionalne strategije i akcionog plana protiv nasilja u porodici, namesto strategije iz perioda 2011-2014.
Tražioci azila, raseljena lica i deportirci-povratnici
Tokom prvih devet meseci godine, kancelarija Visokog komesara za izbeglice UN-a zabeležila je 307 dobrovoljnih povrataka manjina, uključujući tu i lica van Kosova i interno raseljena lica, što je pad u odnosu na 619 iz istog perioda 2015. godine.
Kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova zabeležilo je u periodu januar-31. avgust 4.534 prisilnih povrataka, a ta cifra uključuje 370 Roma, 224 Aškalija i 46 Egipćana. Među prisilno deportovanim licima bilo je 1.474 dece. Većina manjina deportovana je iz Nemačke, a povratnicima je pri povratku pružena ograničena pomoć.
Sloboda medija
Pretnje i napadi na novinare nastavili su se u 2016; istrage i sudski postupci išli su sporo. U periodu januar-juli, Udruženje novinara Kosova zabeležilo je osam slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima.
U martu je istraživački novinar Vehbi Kajtazi izjavio da mu je premijer Kosova Isa Mustafa pretio putem telefona rekavši da će Kajtazi “teško platiti” zbog članka koji je Kajtazi napisao a u kom je kritikovao zdravstvene službe na Kosovu, uključujući tu i spominjanje Mustafinog brata i njegovog lečenja u inostranstvu. Mustafa je porekao da je uputio te pretnje. Kajtazi je prijavio pretnju policiji i u vreme ovog izveštaja u tom predmetu se vrši istraga.
U avgustu, kuća direktora javnog emitera Radio TV Kosova (RTK) zapaljena je bombama. U napadu niko nije povređen. Taj incident je u vreme izveštaja bio pod istragom.
Ključni međunarodni akteri
Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini je nakon sastanka u junu sa predsednikom Hašimom Tačijem pozdravila produženje mandata EULEX-a i naglasila potrebu za nastavkom normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ali nije iznela zabrinutosti po pitanju ljudskih prava niti vladavine zakona na Kosovu. EU podržava i finansira specijalni sud za teške zločine, za koji se očekuje da će uskoro početi sa radom u Hagu.
Pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland je tokom svoje turneje po Balkanu u julu mesecu pozvala vlasti Kosova na jačanje vladavine prava, pravosudnog sistema i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tokom avgustovske posete Kosovu, američki potpredsednik Džo Bajden naglasio je važnost normalizacije odnosa sa Srbijom u cilju ostvarivanja napretka ka pridruživanju EU i pozvao kosovske vlasti na borbu protiv korupcije, ali nije spomenuo rad na unapređivanju istorijata ljudskih prava i vladavine zakona u zemlji. Američka vlada podržala je Holandiju kao sedište specijalnog suda, obezbedivši bivšeg i aktuelnog glavnog tužioca.
U novembarskom izveštaju Komisije EU o napretku na Kosovu navodi se da sprovođenje pravde ide sporo i neefikasno, da postoji nedostatna odgovornost kod pravosudnih zvaničnika i da je pravosuđe podložno nepropisnim političkim uticajima. U tom izveštaju se kaže da se pretnje i napadi na novinare nastavljaju, te se vlasti poziva na sprovođenje efektivne istrage i sudsko gonjenje predmeta. U izveštaju se takođe navodi da je postignut određeni napredak po pitanju zaštite ljudskih prava, posebno vezano za pitanja LGBT zajednice, ali da vlasti moraju značajno ojačati prava manjina i invalidnih lica.
U kvartalnom izveštaju UN-a iz maja o situaciji na Kosovu, generalni sekretar UN-a Ban Ki-mun izjavio je da je potrebno uraditi mnogo toga da bi se obezbedila zaštita manjinskih prava, olakšao povratak raseljenih lica i osigurala zaštita verskih tradicija.
Specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava za interno raseljena lica Čaloka Bejani je u septembru pozvala vlasti na Kosovu da pojačaju napore na ostvarivanju trajnih rešenja za 16.000 interno raseljenih lica sa potrebama vezanim za status raseljenosti.
U izveštaju američkog Stejt Departmenta o ljudskim pravima na Kosovu objavljenom u junu iznesene su zabrinutosti povodom nasilnih opstrukcija parlamenta od strane opozicionih partija, što za posledicu ima blokadu slobode rasprave i usvajanja zakonodavstva, endemsku korupciju u vlasti i manjak odgovornosti za korupciju. U tom izveštaju se zapaža i nasilje i diskriminacija nad manjinama, maltretiranje pritvorenika od strane policije, zastrašivanje medija i nasilje nad raseljenim licima koja žele da se vrate svojim kućama.