Skip to main content

Srbija/Kosovo

Događaji 2016

Front pages of newspapers from Bosnia and Herzegovina, Kosovo, Montenegro and Serbia, June 11, 2015. 

© 2015 Chris J Parsons Photography

<h1>Srbija</h1><p>

</p><p>Tokom 2016. godine ostvaren je ograni&#269;en napredak u oblasti za&scaron;tite ljudskih prava. Smanjen je broj dolazaka tra&#382;ilaca azila i migranata, me&#273;utim, sistem azila jo&scaron; uvek ima nedostataka, uz neadekvatne mere za&scaron;tite za decu bez pratnje. Napadi na novinare i pretnje koje im se upu&#263;uju i dalje predstavljaju problem. Napredak po pitanju sudskog gonjenja za ratne zlo&#269;ine i dalje se sporo ostvaruje. Romska manjina jo&scaron; uvek se suo&#269;ava sa diskriminacijom po pitanju stambenog sme&scaron;taja, a aktivisti lezbejske, gej, biseksualne i transrodne orijentacije (LGBT) podvrgnuti su pretnjama i napadima.</p><p>

</p><h2 id="9cfd8b">Migranti, tra&#382;ioci azila i raseljena lica</h2><p>

</p><p>Broj tra&#382;ilaca azila i migranata u Srbiji zna&#269;ajno je opao tokom 2016. godine zbog zatvaranja granica du&#382; cele migracione rute na Zapadnom Balkanu, uklju&#269;uju&#263;i tu i granice Srbije. Tokom prvih osam meseci 2016, Srbija je registrovala 8.003 tra&#382;ilaca azila u pore&#273;enju sa cifrom od 103.891 u istom periodu 2015. Avganistanci su sa&#269;injavali najve&#263;u nacionalnu grupu (3.359), a nakon njih sledili su Sirijci (1.579). U vreme ovog izve&scaron;taja, prema procenama UNHCR-a, u Srbiji je bilo 4.800 registrovanih tra&#382;ilaca azila i migranata.</p><p>

</p><p>Srbija je u toku 2016. godine sa 31. oktobrom odobrila izbegli&#269;ki status za samo 17 tra&#382;ilaca azila, te dopunsku za&scaron;titu za njih jo&scaron; 17. Pored niske stope priznavanja, postoji i zna&#269;ajan broj zaostalih predmeta u proceduri za dobijanje azila u zemlji, gde postoje na hiljade nere&scaron;enih zahteva.</p><p>

</p><p>Tokom prvih sedam meseci 2016, Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova registrovalo je u Srbiji 127 dece bez pratnje, ve&#263;inom iz Avganistana, u pore&#273;enju sa 4.112 u istom periodu 2015. U Srbiji nema formalnih procedura za procenu starosti dece bez pratnje, zbog &#269;ega postoji rizik da &#263;e se sa starijom decom postupati kao sa odraslima umesto da im se pru&#382;i de&#269;ja za&scaron;tita. U Srbiji postoje samo tri institucije za decu bez pratnje i u njima ima ukupno 32 mesta. Ostala deca bez pratnje borave u privremenim skloni&scaron;tima poznatim kao &ldquo;centri za pomo&#263; izbeglicama&rdquo;, zajedno sa odraslim osobama koje im nisu rod, ili u otvorenim prijemnim centrima, gde se u nekim slu&#269;ajevima deca bez pratnje mogu smestiti odvojeno od odraslih sa kojima nisu u rodu.&nbsp;</p><p>

</p><p>Nije bilo zna&#269;ajnijeg napretka u pronala&#382;enju trajnih re&scaron;enja za izbeglice i interno raseljena lica (IRL) iz balkanskih ratova koja &#382;ive u Srbiji. Prema podacima UNHCR-a, sa 1. julom, u Srbiji je bilo 35.300 izbeglica, ve&#263;inom iz Hrvatske &ndash; &scaron;to je za 432 manje nego prethodne godine &mdash; dok je vlada Srbije registrovala 203.140 interno raseljenih lica, od &#269;ega je ve&#263;ina sa Kosova &mdash; &scaron;to je ista cifra kao i ona iz prethodne godine.</p><p>

</p><h2 id="f3868c">Sloboda medija</h2><p>

</p><p>Novinari u Srbiji i dalje rade u neprijateljski orijentisanoj sredini. U periodu januar-juli, Nezavisno udru&#382;enje novinara Srbije (NUNS) zabele&#382;ilo je 33 incidenta vezana za napade, pretnje i druge vrste pritisaka na novinare.</p><p>

</p><p>Ubistvo radio-novinara Luke Popova u junu mesecu dovelo je do me&#273;unarodnih poziva na istragu, izme&#273;u ostalih i od strane predstavnice za slobodu medija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi. Policija je uhapsila tri osumnji&#269;ena lica. Nije jasno da li je to ubistvo bilo vezano za novinarski rad Popova.</p><p>

</p><p>Nastavljene su kampanje bla&#263;enja od strane provladinih medija i pripadnika vlade usmerene na nezavisne medije i novinare. U jednom slu&#269;aju, premijer Aleksandar Vu&#269;i&#263; imao je na meti nezavisni onlajn novinski sajt Mre&#382;a istra&#382;iva&#269;kog novinarstva na Balkanu (BIRN) zbog kritika, a provladine medijske ku&#263;e TV Pink i Informer optu&#382;ili su ga da je dr&#382;avni neprijatelj.</p><p>

</p><p>Rad komisije uspostavljene u cilju vr&scaron;enja istrage o ubistvima troje istaknutih novinara &mdash; Dade Vujasinovi&#263; 1994, Slavka &#262;uruvije 1999. te Milana Panti&#263;a 2001. godine &mdash; sporo je napredovao. Teku&#263;i sudski postupak protiv &#269;etiri dr&#382;avna bezbednosna zvani&#269;nika za koje se sumnja da su ume&scaron;ani u ubistvo &#262;uruvije bio je tokom 2016. u zastoju jer se na su&#273;enju nije pojavio jedan od klju&#269;nih svedoka. Smrti dvoje ostalih novinara jo&scaron; uvek su nere&scaron;ene.</p><p>

</p><h2 id="28e155">Odgovornost za ratne zlo&#269;ine</h2><p>

</p><p>Napredak u smislu sudskog gonjenja u predmetima ratnih zlo&#269;ina tokom 2016. odvijao se sporo zbog manjka politi&#269;ke podr&scaron;ke, resursa ili osoblja u Kancelariji tu&#382;ioca za ratne zlo&#269;ine te zbog neadekvane podr&scaron;ke svedocima. Na sudovima Srbije za ratne zlo&#269;ine procesuiran je mali broj visokopozicioniranih zvani&#269;nika. U periodu januar-avgust, Kancelarija tu&#382;ioca za ratne zlo&#269;ine podigla je optu&#382;nice za ratne zlo&#269;ine protiv 15 lica.</p><p>

</p><p>Tokom istog tog perioda, &#269;etiri lica osu&#273;ena su za ratne zlo&#269;ine na prvostepenom sudu, te su im izre&#269;ene kazne od 8 do 10 godina zatvora. Apelacioni sud izrekao je kazne protiv &scaron;est lica, osudiv&scaron;i ih na zatvor od 6 do 12 godina. Jedno lice je po &#382;albi oslobo&#273;eno optu&#382;bi. Na prvostepenom sudu bilo je u toku osamnaest predmeta, a 15 ih je jo&scaron; uvek bilo u fazi istrage. Od osnivanja Kancelarije tu&#382;ioca za ratne zlo&#269;ine 2003. godine izre&#269;eno je 110 presuda, i to 75 osu&#273;uju&#263;ih i 35 osloba&#273;aju&#263;ih.</p><p>

</p><p>Ponovno su&#273;enje nalo&#382;eno u martu 2015. devetorici optu&#382;enih lica, ve&#263;inom ni&#382;ih zvani&#269;nika, za ubistvo 118 Albanaca na Kosovu tokom rata 1999. godine trpi odlaganja i sporo napreduje. Za u&#269;e&scaron;&#263;e u tim ubistvima nije podignuta optu&#382;nica ni protiv jednog visokopozicioniranog zvani&#269;nika.</p><p>

</p><p>Na Vi&scaron;em sudu u Beogradu po&#269;eo je postupak protiv jednog biv&scaron;eg oficira vojske bosanskih Srba optu&#382;enog za ubistvo &#269;etiri civila i silovanje dve &#382;ene u Bosni i Hercegovini 1992. godine. Taj predmet prenet je na organe Srbije sa dr&#382;avnog suda Bosne i Hercegovine u okviru protokola o saradnji po pitanju ratnih zlo&#269;ina izme&#273;u Srbije i Bosne i Hercegovine.</p><p>

</p><p>Vlada Srbije je u februaru usvojila strategiju za ratne zlo&#269;ine kojom se predvi&#273;aju kriterijumi za prioritizaciju predmeta i opredeljenost ka sudskom gonjenju visokopozicioniranih zvani&#269;nika osumnji&#269;enih za ratne zlo&#269;ine, iako se u njoj ne konkretizuje kako &#263;e se to uraditi. Strategija za ratne zlo&#269;ine predstavlja deo zahteva EU u okviru pregovara&#269;kog poglavlja 23. usmerenog na vladavinu zakona, kao i deo procesa pro&scaron;irenja EU sa Srbijom. Kancelarija tu&#382;ioca za ratne zlo&#269;ine je odvojeno radila na izradi jedne druge strategije za procesuiranje predmeta ratnih zlo&#269;ina. Glavni tu&#382;ilac Me&#273;unarodnog krivi&#269;nog suda za biv&scaron;u Jugoslaviju (MKSJ) Ser&#382; Bramerc izrazio je u junu zabrinutost &scaron;to Srbija, nakon skoro godinu dana, jo&scaron; uvek nije imenovala novog glavnog tu&#382;ioca za ratne zlo&#269;ine. U vreme ovog izve&scaron;taja, Srbija to jo&scaron; uvek nije u&#269;inila.&nbsp;</p><p>

</p><p>U martu mesecu, MKSJ je oslobodio lidera Srpske radikalne stranke Vojislava &Scaron;e&scaron;elja po devet ta&#269;aka optu&#382;nice, uklju&#269;uju&#263;i tu i zlo&#269;ine protiv &#269;ove&#269;nosti, navode&#263;i da ne postoji dovoljno dokaza. U vreme ovog izve&scaron;taja, pred apelacionim ve&#263;em MKSJ-a nalazi se &#382;alba tu&#382;ila&scaron;tva ulo&#382;ena u maju mesecu.</p><p>

</p><p>Predsednik MKSJ-a Carmel Agius je u junu izjavio da Srbija nije u potpunosti sara&#273;ivala sa tribunalom time &scaron;to nije izvr&scaron;ila ekstradiciju trojice pripadnika Srpske radikalne stranke optu&#382;enih za nepo&scaron;tovanje suda.</p><p>

</p><h2 id="aaecd5">Branioci ljudskih prava</h2><p>

</p><p>Nastavili su se napadi na branioce ljudskih prava i njihovo &scaron;ikaniranje. Prema podacima doma&#263;ih organizacija za LGBT i ljudska prava, ve&#263;ina napada i pretnji pripadnicima zajednice LGBT prolazi neprijavljeno, a samo poznati aktivisti LGBT podnose tu&#382;be.</p><p>

</p><p>U Vojvodini, na severoistoku Srbije, jednog LGBT aktivistu napala su i nogom udarila u glavu &#269;etiri neidentifikovana po&#269;inioca. U vreme ovog izve&scaron;taja ni protiv jednog od njih nije se vodio postupak. U avgustu mesecu, LGBT aktivista Boban Stojanovi&#263;, jedan od organizatora beogradske Parade ponosa, udaren je &scaron;akom i nazvan &bdquo;pederom&ldquo; u centru Beograda od strane dvojice neidentifikovanih mu&scaron;karaca. Policija je u vreme ovog izve&scaron;taja vr&scaron;ila istragu.</p><p>

</p><p>Na stotine policajaca raspore&#273;eno je u septembru u Beogradu kao za&scaron;tita za LGBT Paradu ponosa, koja je pro&scaron;la bez nasilja. To predstavlja zna&#269;ajan napredak u odnosu na prethodne godine, kada su protestanti napadali tu paradu, ili bi vlasti otkazivale skup navode&#263;i kao razlog bezbednosne zabrinutosti umesto da pru&#382;e adekvatno obezbe&#273;enje.</p><p>

</p><h2 id="fe6c8c">Tretman manjina</h2><p>

</p><p>Romi se suo&#269;avaju sa diskriminacijom i &scaron;ikaniranjem primarno u oblasti stambenog sme&scaron;taja. Nastavljaju se nasilne delo&#382;acije Roma koji &#382;ive u neformalnim naseljima bez prethodnih konsultacija sa doti&#269;nim familijama, uz nepostojanje adekvatnih pravnih lekova za osporavanje odluka i uz neadekvatno pru&#382;anje alternativnog sme&scaron;taja. Srpske vlasti nisu obezbedile adekvatna stambena re&scaron;enja za pribli&#382;no 50 romskih familija delo&#382;iranih iz neformalnog naselja Belvil u Beogradu tokom 2012, uprkos tome &scaron;to su za to odvojena sredstva.</p><p>

</p><p>Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je u dopisu srpskoj vladi u februaru izrazio svoje zabrinutosti u odnosu na prisilne delo&#382;acije i nepostojanje zakonskih za&scaron;titnih mera, te neobezbe&#273;ivanje adkvatnog alternativnog sme&scaron;taja. Komesar je pozvao srpske vlasti da zaustave daljnje delo&#382;acije Roma bez pru&#382;anja alternativnog stambenog sme&scaron;taja.</p><p>

</p><p>Specijalni izvestilac UN-a za prava na stambeni sme&scaron;taj Leilani Farha je u februaru izrazila zabrinutosti zbog odre&#273;enih aspekata novog zakona o stambenom sme&scaron;taju kojima se ne garantuju konsultacije sa ugro&#382;enim zajednicama pre delo&#382;acije, gde nema adekvatnih odredbi po pitanju otkaznog roka pred delo&#382;aciju, te gde nema predvi&#273;ene mogu&#263;nosti &#382;albe.</p><p>

</p><h2 id="66d35e">Prava invalidnih lica</h2><p>

</p><p>U aprilu 2016, UN-ov Komitet za prava invalidnih lica izrazio je duboke zabrinutosti zbog broja invalidne dece i odraslih koji &#382;ive u institucijama, te zbog lo&scaron;ih uslova &#382;ivota u institucijama u Srbiji. Taj komitet pozvao je hitno Srbiju da izvr&scaron;i deinstitucionalizaciju invalidnih lica i da obezbedi pristup inkluzivnom i kvalitetnom obrazovanju. Komitet je pozvao Srbiju i na to da izmeni svoj sistem starateljstva i da obezbedi svim invalidnim licima pristup uslugama i podr&scaron;ci u zajednici po njihovom izboru i sklonostima.</p><p>

</p><h2 id="d978f2">Klju&#269;ni me&#273;unarodni akteri</h2><p>

</p><p>Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i bezbednost, izjavila je u junu da &#263;e otvaranje pregovara&#269;kih poglavlja br. 23. i 24. u okviru pristupanja EU, vezanih za vladavinu zakona i pravdu, slobodu i bezbednost, Srbiji omogu&#263;iti da sebi obezbedi istorijat sprovedbe reformi u domenu vladavine prava, ali nije naglasila potrebu za unapre&#273;ivanjem istorijata zemlje po pitanju ljudskih prava. Hrvatska je kao &#269;lanica EU u avgustu blokirala otvaranje poglavlja 23. za Srbiju, navode&#263;i da Srbija za sebe potra&#382;uje pravo na procesuiranje ratnih zlo&#269;ina po&#269;injenih bilo gde na teritoriji biv&scaron;e Jugoslavije tokom balkanskih ratova.</p><p>

</p><p>U godi&scaron;njem izve&scaron;taju Evropske komisije o napretku Srbije izra&#382;ene su zabrinutosti povodom me&scaron;anja u slobodu &scaron;tampe, uz ukazivanje na stalne napade i pretnje upu&#263;ivane novinarima. Komisija je vlasti pozvala da uspostave sredinu u kojoj novinari mogu raditi bez me&scaron;anja te da obavljaju istrage i donose sudske odluke po pitanju tih pretnji i napada. U izve&scaron;taju se tako&#273;e organe vlasti poziva na re&scaron;avanje pitanja politi&#269;kog uticaja na pravosu&#273;e, kao i na obradu velikog broja zaostalih predmeta na sudovima i usvajanje sistema besplatne pravne pomo&#263;i. U izve&scaron;taju su iznesene zabrinutosti povodom neuspeha vlasti u smislu imenovanja novog tu&#382;ioca za ratne zlo&#269;ine i manjka potpune saradnje Srbije sa MKSJ-om.</p><p>

</p><p>Tokom posete Beogradu u avgustu, ameri&#269;ki potpredsednik D&#382;o Bajden izrazio je sau&#269;e&scaron;&#263;e &#382;rtvama koje su poginule u NATO-voj akciji bombardovanja Srbije i podstakao vlasti Srbije da preuzmu odgovornost za svoje u&#269;e&scaron;&#263;e u ratovima u biv&scaron;oj Jugoslaviji iz 1990-tih godina.</p><p>

</p><h1>Kosovo</h1><p>

</p><p>U za&scaron;titi ljudskih prava na Kosovu je 2016. ostvaren spor napredak, iako su nastavljene te&scaron;ke zloupotrebe tih prava. Pregovori oko ratifikacije sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom osuje&#263;eni su opetovanim napadima gasom u Skup&scaron;tini Kosova od strane politi&#269;ke opozicije, &#269;ime je blokirana sloboda rasprave, ometeno usvajanje zakonodavstva i zaustavljen napredak po pitanju sporazuma sa Evropskom unijom o liberalizaciji viza za Kosovo.</p><p>

</p><p>Osnivanje specijalnog suda sa sedi&scaron;tem u Holandiji za su&#273;enje za te&scaron;ke zlo&#269;ine po&#269;injene tokom i netom posle rata na Kosovu 1998-1999. &#269;ekalo je na kona&#269;no odobrenje od strane holandskog parlamenta. Novinari su bili suo&#269;eni sa pretnjama i zastra&scaron;ivanjem, a sudsko gonjenje za krivi&#269;na dela usmerena protiv njih i dalje je i&scaron;lo sporo. Nastavile su se tenzije izme&#273;u Srba i kosovskih Albanaca, posebno na severu zemlje. Romska, a&scaron;kalska i zajednica Egip&#263;ana na Balkanu i dalje su bile suo&#269;ene sa diskriminacijom. U procesu normalizacije odnosa sa Beogradom ostvaren je ograni&#269;en napredak.</p><p>

</p><h2 id="28e155">Odgovornost za ratne zlo&#269;ine</h2><p>

</p><p>Kosovo i Holandija su u januaru potpisali sporazum o dr&#382;avi-doma&#263;inu po kom &#263;e Holandija biti doma&#263;in specijalnom sudu sa me&#273;unarodnim sudijama i tu&#382;iocima koji &#263;e suditi za te&scaron;ke zlo&#269;ine navodno po&#269;injene tokom i odmah posle rata na Kosovu od strane pripadnika Oslobodila&#269;ke vojske Kosova nad etni&#269;kim manjinama i politi&#269;kim protivnicima. O&#269;ekuje se da &#263;e holandski parlament ratifikovati taj sporazum do kraja godine, tako da sud mo&#382;e po&#269;eti sa radom. U septembru, EU je imenovala biv&scaron;eg ameri&#269;kog tu&#382;ioca Dejvida &Scaron;vendimena za glavnog tu&#382;ioca tog suda.</p><p>

</p><p>Mandat Evropske misije za vladavinu prava (EULEX), okon&#269;an 14. juna, produ&#382;en je 30. juna za jo&scaron; dve godine. Mandat EULEX-a modifikovan je tako da se fokusira uglavnom na monitoring, mentorisanje i savetovanje, uz nastavak rada na teku&#263;im predmetima, s tim da na novim predmetima on mo&#382;e raditi samo u izuzetnim okolnostima i uz odobrenje kosovskog pravosu&#273;a.&nbsp;</p><p>

</p><p>Oliver Ivanovi&#263;, biv&scaron;i zvani&#269;nik srpske vlade i &scaron;ef politi&#269;ke partije kosovskih Srba, u januaru je progla&scaron;en krivim za ratne zlo&#269;ine na Osnovnom sudu u Mitrovici i osu&#273;en je na devet godina zatvora. Ivanovi&#263; je progla&scaron;en krivim zbog nare&#273;ivanja ubistva devet etni&#269;kih Albanaca 1999. godine u Mitrovici tokom NATO-vog bombardovanja Jugoslavije.</p><p>

</p><p>Apelacioni sud u Pri&scaron;tini je u martu potvrdio osu&#273;uju&#263;e presude trojici ljudi optu&#382;enih za organizovani kriminal u vezi sa ilegalnom trgovinom organima na klinici Medicus na Kosovu 2008. godine; isti sud je krivice oslobodio dva druga lica zbog nepostojanja dokaza. Jedan od osu&#273;enika nije se pojavio u zatvorskoj jedinici na odslu&#382;enje kazne u ostavljenom roku, do 25. marta; u vreme ovog izve&scaron;taja nije poznato gde se on nalazi.</p><p>

</p><p>U novembru, Apelacioni sud u Pri&scaron;tini oslobodio je krivice biv&scaron;eg komandanta OVK-a i na&#269;elnika Skenderaja/Srbice Samija Lu&scaron;takua za ubistvo jednog albanskog civila iz perioda rata 1998-1999. Sud je potvrdio osu&#273;uju&#263;u presudu po drugim ta&#269;kama optu&#382;nice za ratne zlo&#269;ine, ali je smanjio kaznu sa 12 na 7 godina zatvora. Lu&scaron;taku je u novembru objavio da &#263;e ulo&#382;iti &#382;albu kod Vrhovnog suda.</p><p>

</p><p>Do po&#269;etka septembra, me&scaron;ana ve&#263;a od doma&#263;ih i sudija EULEX-a izrekla su dve presude vezane za ratne zlo&#269;ine na prvostepenom nivou, u dva predmeta na nivou Apelacionog suda, a u&#269;estvovala su u tri odluke na nivou Vrhovnog suda. EULEX je od svog osnivanja 2008. godine u&#269;estvovao u dono&scaron;enju ukupno 38 presuda.</p><p>

</p><h2 id="a00b35">Odgovornost me&#273;unarodnih institucija</h2><p>

</p><p>Komisija za reviziju ljudskih prava, nezavisno telo uspostavljeno 2009. u svrhu vr&scaron;enja revizije navoda o kr&scaron;enju ljudskih prava od strane EULEX-a, nije donosila odluke ni u jednom predmetu u periodu januar-septembar. U vreme ovog izve&scaron;taja, pred tom komisijom je u toku re&scaron;avanje po &#269;etrdeset devet predmeta.&nbsp;</p><p>

</p><p>Savetodavna komisija za ljudska prava (HRAP), nezavisno telo uspostavljeno 2006. u svrhu razmatranja pritu&#382;bi na zloupotrebe koje je po&#269;inila ili koje se mogu pripisati Misiji UN-a za privremenu administraciju na Kosovu (UNMIK), prestala je sa radom 1. jula. U svom presudnom izve&scaron;taju od jula meseca, HRAP je utvrdio da je misija UNMIK kr&scaron;ila ljudska prava, da nije obavljala propisnu istragu o zlo&#269;inima i da nije ispunjavala preporuke komisije.</p><p>

</p><p>Zloupotrebe od strane UNMIK-a izme&#273;u ostalog uklju&#269;uju nepostojanje adekvatnih krivi&#269;nih istraga u odnosu na nestanak, otmice, ubistva i preteranu upotrebu sile od strane policije UNMIK-a tokom jedne operacije kontrole masa 2007, &scaron;to je za rezultat imalo pogibije i te&scaron;ke povrede kod &#269;etiri protestanta. Komisija je utvrdila da je do&scaron;lo do kr&scaron;enja prava u svih devet predmeta koje je obra&#273;ivala u periodu januar-juli.</p><p>

</p><h2 id="fe6c8c">Tretman manjina</h2><p>

</p><p>Romi, A&scaron;kali i balkanski Egip&#263;ani i dalje se suo&#269;avaju sa problemima u pribavljanju li&#269;ne dokumentacije, &scaron;to uti&#269;e na njihovu mogu&#263;nost pristupa zdravstvenoj za&scaron;titi, socijalnoj pomo&#263;i i obrazovanju. Nedostatak politi&#269;ke volje i nedostatna raspodela sredstava za posledicu su imali neadekvatnu implementaciju Strategije i Akcionog plana za integraciju romske, a&scaron;kalske i egipatske zajednice za period 2009-2015.</p><p>

</p><p>Tokom 2016. godine izra&#273;ena je nova strategija i akcioni plan za integraciju romske, a&scaron;kalske i egipatske zajednice, kao zamena za biv&scaron;u strategiju koja je istekla 2015. Fokus nove strategije je na unapre&#273;ivanju registracije gra&#273;ana, pristupu stambenom sme&scaron;taju, obrazovanju, zdravstvenoj za&scaron;titi i zapo&scaron;ljavanju.</p><p>

</p><p>U februaru, Savetodavna komisija za ljudska prava proglasila je UNMIK odgovornim zbog stavljanja romskih, a&scaron;kalskih i egipatskih familija u pet kampova intenzivno kontaminiranih toksi&#269;nim olovom, gde je stanovni&scaron;tvo naknadno pretrpelo trovanje olovom. HRAP je preporu&#269;io da UNMIK objavi javno izvinjenje i da &#382;rtvama isplati kompenzaciju.</p><p>

</p><p>U aprilu, specijalni izve&scaron;ta&#269;i UN-a za interno raseljena lica i pitanja manjina pozvali su UNMIK na sprovedbu preporuka te komisije. UNMIK je izrazio &#382;aljenje zbog patnje tih zajednica. Me&#273;utim, u vreme ovog izve&scaron;taja, ugro&#382;enim familijama jo&scaron; uvek nisu bile ispla&#263;ene nikakve kompenzacije.</p><p>

</p><p>Tokom 2016. do&scaron;lo je do nastavka me&#273;uetni&#269;kih tenzija, posebno na podeljenom severu Kosova. U avugustu su dva nepoznata osumnji&#269;enika zapalila terasu jednog popularnog kafea na severu Mitrovice, u delu grada gde &#382;ive Srbi. Prema izve&scaron;tajima nije bilo povre&#273;enih, a policija je u vreme izve&scaron;taja radila na vr&scaron;enju istrage.</p><p>

</p><p>U avgustu, jedan kosovski Srbin poku&scaron;ao je uni&scaron;titi minaret d&#382;amije u op&scaron;tini Gnjilane. Osumnji&#269;eni je u vreme ovog izve&scaron;taja bio u pritvoru i &#269;ekao na su&#273;enje. Isto tako u avgustu, nekoliko stotina Albanaca spre&#269;ilo je da 150 kosovskih Srba poseti jednu pravoslavnu crkvu u selu Mu&scaron;ti&scaron;te, bacaju&#263;i stene i kamenje na kosovsku policiju koja je poku&scaron;avala da omogu&#263;i bezbedan prolaz tim Srbima. U junu mesecu, jednog kosovskog Srbina napala je u Mitrovici banda Albanaca i on je pretrpeo povrede zbog kojih je morao da ide na bolni&#269;ko le&#269;enje. U vreme ovog izve&scaron;taja, policija je radila na vr&scaron;enju istrage.&nbsp;</p><p>

</p><p>Kosovska policija zabele&#382;ila je u periodu januar-juli 2016. osam slu&#269;ajeva me&#273;uetni&#269;kog nasilja, bez posebnih napomena o tome da li se u tim incidentima radilo o fizi&#269;kom i/ili materijalnom nasilju, zbog &#269;ega je ote&#382;an efektivan nadzor reakcije policije na me&#273;uetni&#269;ko nasilje.&nbsp;</p><p>

</p><p>Ustav Kosova pru&#382;a za&scaron;titu od diskriminacije na bazi seksualne orijentacije, a u zakonu protiv diskriminacije usvojenom 2015. pobrojane su mere za&scaron;tite i za seksualnu orijentaciju i za rodni identitet; me&#273;utim, sprovedba jo&scaron; uvek slabo ide.</p><p>

</p><h2 id="5e3ebb">Prava &#382;ena</h2><p>

</p><p>Nasilje u porodici je na Kosovu vrlo ra&scaron;ireno: prema istra&#382;ivanju iz novembra 2015. koje je obavila nevladina organizacija &#381;enska mre&#382;a Kosova, 68 posto &#382;ena ispitanika do&#382;ivelo je u svom &#382;ivotu nasilje u porodici.</p><p>

</p><p>Tom problemu dodatno doprinose neadekvatna reakcija od strane policije, mali broj procesuiranih slu&#269;ajeva i &#269;injenica da sudije ne izri&#269;u mere zabrane bra&#269;nim drugovima-zlostavlja&#269;ima. U vreme ovog izve&scaron;taja, vlada je radila na izradi nove Nacionalne strategije i akcionog plana protiv nasilja u porodici, namesto strategije iz perioda 2011-2014.</p><p>

</p><h2 id="5d2254">Tra&#382;ioci azila, raseljena lica i deportirci-povratnici</h2><p>

</p><p>Tokom prvih devet meseci godine, kancelarija Visokog komesara za izbeglice UN-a zabele&#382;ila je 307 dobrovoljnih povrataka manjina, uklju&#269;uju&#263;i tu i lica van Kosova i interno raseljena lica, &scaron;to je pad u odnosu na 619 iz istog perioda 2015. godine.</p><p>

</p><p>Kosovsko Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova zabele&#382;ilo je u periodu januar-31. avgust 4.534 prisilnih povrataka, a ta cifra uklju&#269;uje 370 Roma, 224 A&scaron;kalija i 46 Egip&#263;ana. Me&#273;u prisilno deportovanim licima bilo je 1.474 dece. Ve&#263;ina manjina deportovana je iz Nema&#269;ke, a povratnicima je pri povratku pru&#382;ena ograni&#269;ena pomo&#263;.&nbsp;</p><p>

</p><h2 id="f3868c">Sloboda medija</h2><p>

</p><p>Pretnje i napadi na novinare nastavili su se u 2016; istrage i sudski postupci i&scaron;li su sporo. U periodu januar-juli, Udru&#382;enje novinara Kosova zabele&#382;ilo je osam slu&#269;ajeva pretnji i nasilja nad novinarima.</p><p>

</p><p>U martu je istra&#382;iva&#269;ki novinar Vehbi Kajtazi izjavio da mu je premijer Kosova Isa Mustafa pretio putem telefona rekav&scaron;i da &#263;e Kajtazi &ldquo;te&scaron;ko platiti&rdquo; zbog &#269;lanka koji je Kajtazi napisao a u kom je kritikovao zdravstvene slu&#382;be na Kosovu, uklju&#269;uju&#263;i tu i spominjanje Mustafinog brata i njegovog le&#269;enja u inostranstvu. Mustafa je porekao da je uputio te pretnje. Kajtazi je prijavio pretnju policiji i u vreme ovog izve&scaron;taja u tom predmetu se vr&scaron;i istraga.</p><p>

</p><p>U avgustu, ku&#263;a direktora javnog emitera Radio TV Kosova (RTK) zapaljena je bombama. U napadu niko nije povre&#273;en. Taj incident je u vreme izve&scaron;taja bio pod istragom.</p><p>

</p><h2 id="d978f2">Klju&#269;ni me&#273;unarodni akteri</h2><p>

</p><p>Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini je nakon sastanka u junu sa predsednikom Ha&scaron;imom Ta&#269;ijem pozdravila produ&#382;enje mandata EULEX-a i naglasila potrebu za nastavkom normalizacije odnosa izme&#273;u Kosova i Srbije, ali nije iznela zabrinutosti po pitanju ljudskih prava niti vladavine zakona na Kosovu. EU podr&#382;ava i finansira specijalni sud za te&scaron;ke zlo&#269;ine, za koji se o&#269;ekuje da &#263;e uskoro po&#269;eti sa radom u Hagu.</p><p>

</p><p>Pomo&#263;nica ameri&#269;kog dr&#382;avnog sekretara Viktorija Nuland je tokom svoje turneje po Balkanu u julu mesecu pozvala vlasti Kosova na ja&#269;anje vladavine prava, pravosudnog sistema i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tokom avgustovske posete Kosovu, ameri&#269;ki potpredsednik D&#382;o Bajden naglasio je va&#382;nost normalizacije odnosa sa Srbijom u cilju ostvarivanja napretka ka pridru&#382;ivanju EU i pozvao kosovske vlasti na borbu protiv korupcije, ali nije spomenuo rad na unapre&#273;ivanju istorijata ljudskih prava i vladavine zakona u zemlji. Ameri&#269;ka vlada podr&#382;ala je Holandiju kao sedi&scaron;te specijalnog suda, obezbediv&scaron;i biv&scaron;eg i aktuelnog glavnog tu&#382;ioca.</p><p>

</p><p>U novembarskom izve&scaron;taju Komisije EU o napretku na Kosovu navodi se da sprovo&#273;enje pravde ide sporo i neefikasno, da postoji nedostatna odgovornost kod pravosudnih zvani&#269;nika i da je pravosu&#273;e podlo&#382;no nepropisnim politi&#269;kim uticajima. U tom izve&scaron;taju se ka&#382;e da se pretnje i napadi na novinare nastavljaju, te se vlasti poziva na sprovo&#273;enje efektivne istrage i sudsko gonjenje predmeta. U izve&scaron;taju se tako&#273;e navodi da je postignut odre&#273;eni napredak po pitanju za&scaron;tite ljudskih prava, posebno vezano za pitanja LGBT zajednice, ali da vlasti moraju zna&#269;ajno oja&#269;ati prava manjina i invalidnih lica.</p><p>

</p><p>U kvartalnom izve&scaron;taju UN-a iz maja o situaciji na Kosovu, generalni sekretar UN-a Ban Ki-mun izjavio je da je potrebno uraditi mnogo toga da bi se obezbedila za&scaron;tita manjinskih prava, olak&scaron;ao povratak raseljenih lica i osigurala za&scaron;tita verskih tradicija.</p><p>

</p><p>Specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava za interno raseljena lica &#268;aloka Bejani je u septembru pozvala vlasti na Kosovu da poja&#269;aju napore na ostvarivanju trajnih re&scaron;enja za 16.000 interno raseljenih lica sa potrebama vezanim za status raseljenosti.</p><p>

</p><p>U izve&scaron;taju ameri&#269;kog Stejt Departmenta o ljudskim pravima na Kosovu objavljenom u junu iznesene su zabrinutosti povodom nasilnih opstrukcija parlamenta od strane opozicionih partija, &scaron;to za posledicu ima blokadu slobode rasprave i usvajanja zakonodavstva, endemsku korupciju u vlasti i manjak odgovornosti za korupciju. U tom izve&scaron;taju se zapa&#382;a i nasilje i diskriminacija nad manjinama, maltretiranje pritvorenika od strane policije, zastra&scaron;ivanje medija i nasilje nad raseljenim licima koja &#382;ele da se vrate svojim ku&#263;ama.&nbsp;</p><p>

</p>