Romska deca se igraju u izbegličkom kampu Česmin Lug u Mitrovici, severno Kosovo. Česmin Lug je jedan od nekoliko kampova koje se UN osnovale u oblasti za koju se znalo da je veoma kontaminirana, u blizini ugašenog rudnika olova. 12. decembar 2007.

© 2007 Carsten Koall/Getty Images
(Njujork, 7. septembar 2017) – Neuspeh Ujedinjenih nacija, kada je reč o kompenzaciji žrtvama široko rasprostranjenog trovanja olovom u kampovima UN na Kosovu, doveo je do toga da se pogođene porodice bore za zbrinjavanje svojih obolelih članova koji su bili izloženi kontaminaciji, navodi se u današnjem saopštenju organizacije Hjuman rajts voč.

Oko 8.000 pripadnika manjina iz redova Roma, Aškalija i Egipćana proterano je iz svojih domova u Mitrovici nakon rata na Kosovu, koji se odigrao 1998. i 1999. godine. Tokom više od jedne decenije, UN – tadašnja de fakto vlada Kosova – su preselile njih oko šest stotina u kampove kontaminirane olovom iz obližnjeg industrijskog rudnika. Savetodavni panel za ljudska prava Ujedinjenih nacija je 2016. godine utvrdio da je Privremena administrativna misija UN na Kosovu (UNMIK) prekršila prava pogođenih osoba, i to prava na život i na zdravlje. Rečeno je da je UNMIK „postao upoznat sa rizicima po zdravlje, kojima su [stanovnici kampa] bili izloženi još od novembra 2000. godine”, ali da su u bezbednu sredinu preseljeni tek nakon više od 10 godina, te je Savetodavni panel preporučio upućivanje izvinjenja i isplaćivanje individualnih kompenzacija.

Uprkos preporukama panela za ljudska prava, UN su u maju 2017. godine najavile da će  osnovati tek dobrovoljni fond za projekte asistencije zajednicama, namenjene „romskim, aškalijskim i egipćanskim zajednicama” – ali uz nedostatak javnog izvinjenja ili prihvatanja odgovornosti.

„UN bi trebalo da prestanu da ignorišu razumne savete sopstvenih eksperata i plate odštetu ljudima koji su pretrpeli doživotnu štetu i nedaće usled manjkavosti Ujedinjenih nacija”, rekla je Katarina Ral, istraživačica na polju životne sredine u organizaciji Hjuman rajts voč. „Kako Ujedinjene nacije očekuju da mogu vršiti efikasan pritisak na vlade da preuzmu odgovornost za njihove zloupotrebe ukoliko odbijaju da učine ispravnu stvar kada je reč o šteti koju su same prouzrokovale?”

The United Nations’ failure to compensate victims of widespread lead poisoning at UN-run camps in Kosovo has left affected families struggling to care for sick relatives who were exposed to the contamination.

U junu ove godine, Hjuman rajts voč je intervjuisao 19 žrtava trovanja olovom i članove njihovih porodica koji su živeli u kampovima UN, kao i zdravstvene radnike, advokate i organizacije koje podržavaju pogođene zajednice.

Hjuman rajts voč je utvrdio da mnogi od pogođenih, uključujući decu, pate od brojnih zdravstvenih problema, kao što su napadi i trzavice, bubrežna oboljenja i gubitak pamćenja, što su sve uobičajene dugoročne posledice trovanja olovom. Olovo je visokotoksično i može dovesti do oštećenja neuroloških, bioloških i kognitivnih funkcija ljudskog tela. S posebnim rizikom susreću se deca i trudnice. Tridesettrogodišnja žena koja je živela u kontaminiranom kampu, a zatim se preselila u romsko naselje u Mitrovici, rekla je da je zabrinuta za svog šesnaestogodišnjeg sina, koji je bio star devet meseci kada mu je dijagnostikovano trovanje olovom: „Imao je stalne napade do svoje sedme godine. On danas … ima problema u školi. Često je nervozan i otežano pamti. Kao majci, veoma mi je teško da svoju decu vidim u takvom stanju, a da ne mogu da im pomognem.”

Savetodavni panel za ljudska prava Ujedinjenih nacija istraživao je pritužbe na kršenja ljudskih prava od strane UNMIK-a, koji je Kosovom upravljao nakon 1999. godine. Panel je utvrdio kršenja niza ljudskih prava, uključujući pravo na život, zdravlje i nediskriminaciju. Najava kancelarije za medije generalnog sekretara UN Antonija Gutereša iz maja ove godine, da će UN osnovati dobrovoljni fond umesto isplata kompenzacija individualnim žrtvama, praktično znači da se ništa neće preduzeti ukoliko države članice UN ne odluče da doniraju sredstva u fond, što bilo kakvo obeštećenje žrtvama u skorije vreme čini krajnje neizvesnim.

U julu 2017, Gutereš je pozvao države članice da podrže fond kako bi se odgovorilo na „najurgentnije potrebe pogođenih zajednica”. Iako su Ujedinjene nacije saopštile da „preduzimaju sve napore u cilju mobilizacije sredstava”, nisu pruženi detalji o tome da li je neka od vlada obećala novac za ovaj fond.

Ujedinjene nacije su 2016. godine odlučile da osnuju sličan fond za Haiti, kako bi se prikupilo 400 miliona dolara u cilju materijalne pomoći”, i lečenja i iskorenjivanja kolere, od koje je više od 9.000 Haićana stradalo, a obolelo je 800.000. Izbijanje epidemije dovođeno je u vezu s dolaskom pripadnika mirovnih snaga UN u zemlju nakon razornog zemljotresa 2010. godine. Međutim, fond je do sada obezbedio samo 2.7 miliona dolara, manje od jednog procenta ciljane sume.

„Osnivanje fonda bez sredstava za isplatu odštete žrtvama je kao kada biste nekome dali prazan bankovni račun da ponovo izgradi svoj život”, rekla je Ral. „Ovde, kao i na Haitiju, radi se o žrtvama nemarnosti Ujedinjenih nacija, koje su prepuštene posledicama i koje nemaju pristup pravdi ili pravnom leku.”

Osnivanje fonda bez sredstava za isplatu odštete žrtvama je kao kada biste nekome dali prazan bankovni račun da ponovo izgradi svoj život.

Katharina Rall

Istraživačica na polju životne sredine

Po međunarodnim zakonima o ljudskim pravima, pravo na pravni lek nalaže individualnu kompenzaciju žrtvama zbog materijalne i moralne štete. Ujedinjene nacije su se u više navrata, putem ugovora, rezolucija Generalne skupštine i izveštaja generalnih sekretara, obavezivale da će obezbediti takve kompenzacije. Međutim, UNMIK je na Kosovu donosio zakone nastojeći da sebi obezbedi imunitet od pritužbi, naročito onih koje se odnose na kršenje ljudskih prava, iako je predstavljao de fakto vladu Kosova.

Izjava koju je generalni sekretar dao u maju ove godine i kojom se obećavaju samo projekti asistencije zajednicama znači da će, u najboljem slučaju, sav novac uplaćen u fond biti iskorišćen za pružanje opštih usluga koje ne donose konkretnu korist ljudima pogođenim trovanjem olovom, i da neće neposredno nadoknaditi učinjenu štetu. Odluka Ujedinjenih nacija da osnuje fond, umesto da pogođenim pojedincima isplati kompenzaciju i prihvati svoju odgovornost za dugoročne posledice trovanja olovom, mnoge porodice ostavlja u borbi za zbrinjavanje svojih obolelih članova koji su bili izloženi kontaminaciji. „Nikog nije briga za to što smo 12, 13 godina patili u kampovima”, rekao je nekadašnji lider kampa Česmin Lug. „Niko ne pita, ‘Kako je vašem detetu? Da li je ozdravio? Ima li nekih problema, neko oštećenje?’”

Mnogim romskim, aškalijskim i egipćanskim porodicama, koje su intervjuisane na severu Kosova, neophodna je finansijska i socijalna podrška. Neki od roditelja su rekli da ne mogu da priušte lekove ili zdravu hranu za svoju decu pogođenu kontaminacijom. Druge porodice izrazile su svoj očaj zbog nedostatka usluga podrške za decu koja u školi imaju probleme usled otežanog učenja, koje se vezuje za kontaminaciju olovom.

Hazbije (desno), pedesetogodišnja majka devetoro dece, kaže da joj je suprug umro pre dve godine, otkada je primorana da se sama stara o svojoj deci. Mitrovica, 27. jun 2017.

© 2017 Human Rights Watch
Samir H., četrdesetogodišnji otac devetoro dece koja su živela u kontaminiranom kampovima Žitkovac i Osterode, rekao je: „Moje drugorođeno dete je poslato u Srbiju na bolničko lečenje jer su mu nivoi olova bili tako visoki … Nakon toga nam je rečeno da bi zbog napada trebalo da uzima lekove. Morali smo sami da ih platimo i bilo je teško. On je i danas veoma nervozan ... Nije dobar učenik jer ne može da pamti ... Moramo da se staramo o njemu jer od škole ne dobijamo podršku”.

Intervjuisani medicinski eksperti izrazili su zabrinutost zbog nedostatka kontinuiranog testiranja na prisustvo olova i pomoći za pogođene zajednice. Na osnovu onoga što je Hjuman rajts voč uspeo da utvrdi, nedavna testiranja na olovo i lečenje koje je finansirao Danski savet za izbeglice bili su ograničenog obima i prestali su u maju 2017. godine, usled nedostatka dostupnih kompleta za testiranje.

Ujedinjene nacije trebalo bi da isplate individualne kompenzacije osobama pogođenim kontaminacijom olovom i time im omoguće da se uhvate u koštac sa dugoročnim posledicama izloženosti olovu. Roditelji su od Ujedinjenih nacija zatražili i da svoj pogođenoj deci pruže odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, neophodne usluge koje mnogobrojnoj deci-žrtvama nisu dostupne. UN bi, takođe, trebalo da sarađuju s vladom Kosova i predstavnicima žrtava, kako bi se obezbedilo da sve pogođene osobe dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, a deca podršku koja im je neophodna za ostvarivanje prava na obrazovanje.

„Kosovo, kojim su nekada upravljale UN, jedno je od onih mesta gde ova organizacija može da napravi veliku razliku”, navodi Ral. „UN bi trebalo da prate preporuke sopstvenih eksperata, i žrtvama i njihovim porodicama pruže individualnu kompenzaciju koja im s pravom pripada.”

Hronologija

1999: Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana preseljene su u kontaminirane kampove Ujedinjenih nacija.

2000: Interni izveštaj UNMIK-a pokazuje kontaminaciju olovom u toj oblasti, što je utvrđeno i na osnovu analiza krvi stanovništva.

2004: SZO sprovodi analize krvi u kampovima i poziva UNMIK da, bez odlaganja, iz kampova evakuiše decu i trudnice.

2010: UNMIK započinje preseljenje ljudi iz kontaminirane oblasti

2013: Poslednji kamp je zatvoren.

2016: Savetodavni panel za ljudska prava objavljuje svoje mišljenje kojim se preporučuje da UN upute javno izvinjenje i žrtvama isplate kompenzaciju.

Maj 2017: Generalni sekretar UN najavljuje osnivanje dobrovoljnog fonda za projekte pomoći zajednicama, namenjene „romskim, aškalijskim i egipćanskim zajednicama u širem smislu” – ali bez individualnih kompenzacija.