Domaca sudjenja za ratne zlocine u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini, su opterecena etnickom pristrasnoscu, slabim pripremanjem slucajeva, i drugim problemima, saopstio je danas Human Rights Watch. Sa predvidjenim okoncanjem istraga pred Haskim tribunalom do kraja ove godine, ostaje da se mnoga sudjenja odrze pred sudovima u bivsoj Jugoslaviji, a ovi, po pravilu, nisu dovoljno spremni da to adekvatno izvedu.
“Stvaranje specijalnih veca za ratne zlocine—sto je ucinjeno u ove tri drzave—je dobra stvar, ali ostaju stotine slucajeva u Hrvatskoj i Bosni koji ce se suditi pred obicnim lokalnim sudovima,” objasnio je Richard Dicker, direktor programa za medjunarodnu pravdu u Human Rights Watchu. “Pred tim sudovima, videli smo pristrasnost naustrb pripadnika etnickih manjina, zastrasivanje svedoka, i policiju koja opstruira istrage.”
U novom izvestaju, na 31 strani, “Pravda pred rizikom: Sudjenja za ratne zlocine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i Srbiji i Crnoj Gori,” Human Rights Watch se bavi sudjenjima koja su odrzana nakon 2000. godine, za zlocine pocinjene u oruzanim sukobima tokom prethodne decenije. Human Rights Watch je pratio veci broj ovih sudjenja.
Izvestaj zakljucuje da su narociti nedostaci sudjenja pred obicnim sudovima:
- etnicka pristrasnost kod sudija i tuzilaca,
- nedovoljno pripremljeni slucajevi od strane tuzilastava,
- neadekvatna saradnja policije sa istraziteljima,
- slaba saradnja izmedju drzava u sudskim stvarima,
- nedostatak mera zastite svedoka, i
- nejasnoce oko krivicnog gonjenja po osnovu komandne odgovornosti.
U Srbiji i Crnoj Gori, sva sudjenja za ratne zlocine odrzavace se pred specijalnim vecem u Okruznom sudu u Beogradu. Sudovi u Srbiji odrzali su samo manji broj sudjenja za ratne zlocine. Sada samo Okruzni sud u Beogradu ima nadleznost za postupanje u tim predmetima.
“Na vladama triju zemalja, uz pomoc Evropske komisije, je da se pozabave ovim problemima, ne samo kako bi se unapredila vladavina prava, vec i zbog toga sto su ove zemlje zainteresovane da postanu clanice Evropske unije,” rekao je Dicker. “Sve drzave koje su podrzavale Haski tribunal takodje imaju realan interes da se sudjenja pred domacim sudovima odvijaju na pravi nacin.”
Human Rights Watch je istakao da je postovanje vladavine prava i ljudskih prava fundamentalan uslov za napredovanje zemalja zapadnog Balkana ka clanstvu u Evropskoj uniji.
U okviru svoje izlazne strategije, Haski tribunal bi trebalo da okonca istrage do kraja ove godine, sudjenja do 2008.-e, i zalbene postupke do 2010. godine. Nedavno, tuzilastvo tribunala je predlozilo prebacivanje nekih slucajeva sudovima u Hrvatskoj i Bosni, kao deo izlazne strategije.
Human Rights Watch je pozvao vlasti u zemljama bivse Jugoslavije da poboljsaju kvalitet domacih sudjenja za ratne zlocine tako sto ce implementirati mehanizme za zastitu svedoka, saradjivati u istragama, poboljsati obuku sudija i tuzilaca, te obezbediti adekvatnu podrsku i zastitu za njih.
