(Njujork, 16. mart 2010.) - Nedavno hapšenje u Srbiji devet lica osumnjičenih za ubistvo četrdeset jednog albanskog civila na Kosovu 1999. godine je dobrodošao pomak ka zadovoljavanju pravde za žrtve, saopštio je Human Rights Watch danas. Identitet devet lica nije obelodanjen.
Srpski tužilac za ratne zločine je 13. marta 2010. godine izjavio da je policija uhapsila devet lica u vezi sa ubistvima etničkih Albanaca u selu Ćuška 14. maja 1999. godine, tokom rata na Kosovu. Ukupno je 26 lica pod istragom zbog ubistva i pljačke, rekao je tužilac.
„Nakon jedanaest godina, srpske vlasti su napravile pozitivan pomak ka zadovoljavanju pravde u slučaju ovog užasnog zločina", rekla je Holi Kartner, direktorka Human Rights Watch-a za Evropu i Centralnu Aziju. „Sada je od suštinske važnosti da se istraga nastavi kako bi osumnjičeni mogli da polože račune za svoja dela u pravičnom sudskom postupku".
Human Rights Watch je objavio detaljan izveštaj o slučaju Ćuška u oktobru 1999. godine i u više navrata je zatražio da se počinioci privedu pravdi. U izveštaju naslovljenom „Razoreno selo (A Village Destroyed)" se dokumentuje ubistvo devetnaest kosovskih Albanaca u obližnjem selu Zahać i još deset kosovskih Albanaca u selu Pavljan istoga dana.
Human Rights Watch je u svojoj istrazi utvrdio da su u selo Ćuška srpske bezbednosne snage stigle oko 7:30 ujutro, 14. maja 1999. godine, razdvojile žene i decu od muškaraca, sistematski pljačkale privatnu imovinu i uništavale lična dokumenta. Ove snage su potom odvele tri grupe od oko deset muškaraca u tri različite kuće i otvorile vatru iz automatskog oružja. U jednoj od kuća je jedan počinilac zločina dokrajčio nekoliko palih muškaraca hicima iz pištolja. Svaka kuća je zatim zapaljena i ostavljena da izgori. U svakoj od tri kuće je po jedan muškarac preživeo.
Svedoci ovog napada identifikovali su na fotografijama dva pripadnika srpskih bezbednosnih snaga za koje tvrde da su bili prisutni u selu Ćuška 14. maja - Zvonimira Cvetkovića i Srećka Popovića - i trećeg koji je bio prisutan u Zahaću - Slavišu Kastratovića. Ni za jednog od ovih lica nije poznato da li su otvorili vatru na etničke albanske muškarce.
Svedoci su takođe identifikovali na fotografijama Nebojšu Minića, koji je bio umešan u ubistvo šest etničkih Albanaca u Peći, 12. juna 1999. godine. Minić je preminuo u Argentini 2005. godine.
Prema srpskom tužiocu za ratne zločine, devet uhapšenih lica pripadaju paravojnoj grupi pod nazivom „Šakali", te Teritorijalnoj odbrani (TO) i rezervnom sastavu policije. Svi se terete za umešanost u „kampanju terora, uključujući oružane napade i pojedinačne akte nasilja nad civilima kao i pretnje nasiljem, ubistva i uništavanje civilne imovine". Ovi zločini su imali za cilj da „šire strah među albanskim civilima kako bi ih primorali da napuste mesta svog prebivališta i presele se u Republiku Albaniju". Tužilac nije obelodanio imena uhapšenih lica, niti onih koji su pod istragom.
Prema medijskim izveštajima, devet lica će ostati do 30 dana u pritvoru koji im je određen. Dva osumnjičena lica su i dalje na slobodi u Srbiji, a petnaestorica preostalih osumnjičenih su izvan zemlje.
Srbija je osnovala Veće za ratne zločine 2003. godine u okviru Okružnog suda u Beogradu radi istrage i krivičnog gonjenja odgovornih za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji nakon 1991. godine. Veće za ratne zločine u okviru Okružnog suda u Beogradu je ostvarilo značajan napredak ka odgovornosti za ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i u Bosni, uprkos ograničenom budžetu, neodgovarajućoj političkoj podršci i niskoj svesti javnosti o njegovom radu. U junu je Veće za ratne zločine osudilo četiri pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni" na zatvorske kazne u trajanju od 15 do 20 godina za zločine nad albanskim civilima na Kosovu počinjene 1999. godine.
Saradnja Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i dalje ima šarolike rezultate. Uprkos poboljšanoj saradnji, Beograd tek treba da uhapsi najtraženijeg haškog begunca, generala bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici, ili drugog begunca od pravde Gorana Hadžića. Prema rečima tužioca Haškog tribunala, veruje se da su obojica „u domašaju" srpskih vlasti.
