Savet Evrope:  Zahtevati od Srbije da preda begunca

Pismo Komitetu ministara o nadolazećem predsedavanju Srbije

2. maj 2007. god.
Savet Evrope
Komitet ministara
Avenue de l’Europe
67075 Strasbourg Cedex
France

Predmet: Predsedavanje Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope

Poštovani ministri,

10. i 11. maja 2007. god., Srbija treba da preuzme predsednistvo Komiteta ministara Saveta Evrope. Savet Evrope je najistaknutija evropska organizacija za ljudska prava, koja za svoj »osnovni cilj« navodi »očuvanje i promovisanje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava«.¹ Da bi ove reči imale svoje pravo značenje, Srbija mora, kao predsedavajuća najvišeg političkog donosioca odluka, da u potpunosti poštuje obaveze svog članstva i svoje pravne obaveze i u potpunosti sarauje sa Meunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Srbija mora, najhitnije, da preda preostale begunce MKSJ-a, koji i dalje žive u Srbiji, uključujući i generala iz Bosne tokom rata, Ratka Mladića.

26. februara 2007. god., Meunarodni sud pravde (MSP) je doneo presudu da je Srbija prekršila svoje obaveze po osnovu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,  zbog neuspeha da spreci ili kazni genocid u Srebrenici. Ovom odlukom je MSP po prvi put proglasio da je jedna država prekršila Konvenciju o genocidu. Posebno, Sud je proglasio da je neuspeh Srbije da isporuči Ratka Mladića u MKSJ jednak nastavku kršenja njenih obaveza na osnovu Konvencije o Genocidu. Sud je naredio Srbiji da isporuči osobe koje je MKSJ optužio za genocid i da ostvari potpunu saradnju sa Sudom.

Organi Saveta Evrope, koji su zaduženi za praćenje ispunjavanja opredeljenosti Srbije i obaveza za pridruživanje, su u više navrata naveli neuspeh Srbije u ostvarivanju potpune saradnje po pitanjima hapšenja i izručenja optuženika MKSJ-u. Poslednji izveštaj Generalnog sekretara naglašava da je »potpuna saradnja sa MKSJ  i dalje osnovni kriterijum za procenu napretka Srbije, ne samo u odnosu na zahteve pridruživanja, nego i prema ostalim meunarodnim organizacijama«, i izražava žaljenje zbog nedostatka posvećenosti u hapšenju Ratka Mladića.² I pored toga što je Srbija predočila Plan aktivnosti za hapšenje Mladića, u julu 2006. god., od tada nije ostvaren vidljiv napredak, niti ima dokaza o stvarnoj predanosti za sprovoenje plana.

Nedavna odluka MSP-a naglašava činjenicu da su, nakon skoro 12 godina od srebreničkog masakra, njegovi arhitekti, optuženici Ratko Mladić i predsednik bosanskih Srba u vreme rata, Radovan Karadžić, i dalje na slobodi. Uz Mladića, veruje se da su u Srbiji još četiri osobe, optuženici MKSJ-a osumnjičeni za ratne zločine.

Za Savet Evrope je od ključne važnosti, na najvišim nivoima, da ponovi da je nekažnjavanje ratnih zločinaca i genocida u nesaglasnosti sa vrednostima ove institucije. Ignorisanje neuspeha Srbije da ispuni svoje obaveze koje se odnose na isporuku begunaca u ovom ključnom momentu, rizikuje smanjivanje napora za kretanje Srbije ka stabilnoj i demokratskoj budućnosti, koja se zasniva na poštovanju ljudskih prava i vladavine zakona. To bi, u isto vreme, bio i znak nesavesnog napuštanja žrtava genocida i zločina protiv čovečnosti u bivšoj Jugoslaviji, kao i dovoenja u pitanje statusa Saveta Evrope kao vodeće institucije u oblasti ljudskih prava u Evropi. 

Države članice Saveta Evrope su sve »rešile da osiguraju potpuno ispunjavanje obaveza članstva unutar Saveta Evrope«.³ Jasno je da Srbija u tome zaostaje. Pozicija Srbije kao predsedavajuće Komiteta ministara Veća Evrope, zahteva od nje da demonstrira iskrenu posvećenost ljudskim pravima i vladavini zakona tako što više neće pružati utočište ratnim zločincima u okviru svojih granica. Savet Evrope i njegove države članice moraju odigrati ključnu ulogu u davanju načelnog i doslednog predvodništva u ovim pitanjima.

Zahvaljujemo Vam se na pažnji koju ukazujete ovom važnom pitanju.

Iskreno,

Holly Cartner
Direktor
Odeljak za Evropu i Centralnu Aziju

Richard Dicker
Direktor
Meunarodni program pravde

CC:

Terry Davis, Generalni sekretar Veća Evrope

René van der Linden, Predsednik Parlamentarne skupštine Veća Evrope

Thomas Hammarberg, Komesar za ljudska prava Veća Evrope

Charles Goerens and Andreas Gross, Odbor za praćenje pri Parlamentarnoj skupštini, Izveštavači za Srbiju