Sudovi

Unapređena praksa izricanja kazni od strane domaćih i međunarodnih sudija

DELIMI ČNO USVOJENA

Drugi veoma kritikovan aspekt je način ophođenja sa martovskim slučajevima 2004. godine, gde je postojala tendencija ka izricanju blagih kazni od strane domaćih i međunarodnih sudija.[36] Prema rečima OEBS-a, većina kazni koje se odnose na presude martovskih nereda, kao i kasne 2005. godine okvirno su bile minimalno primenjive kazne.[37]

Međunarodni i lokalni predstavnici intervjuisani od strane Human Rights Watch-a  sugerirali su da je izricanje blagih kazni za ozbiljne zločine često rezultat slabih dokaza predstavljenih na suđenju, što dovodi sudije da donesu presude za manje optužbe nego za one koje su tražene od strane tužilaštva, i na taj način ograničava njihovu mogućnost da uvedu duže kazne.[38] Ovo naglašava potrebu za boljom obukom i saradnjom između policije i tužioca da bi se osiguralo da su svi relevantni dokazi predstavljeni na suđenju.

Drugi najčešće navedeni razlog je zastrašivanje lokalnih sudija, kojima se, kako je Human Rights Watch-u rečeno, preti i koji su uznemiravani, isto tako i njihovim porodicama i pristalicama, od strane optuženih da izriču blaže kazne nego što je to slučaj suštine prekršaja.[39] Trenutno, strategije koje bi adresirale zastrašivanja sudija ograničene su kratkoročnim pristupom, imajući međunarodne sudije da saslušaju osetljive slučajeve. Pravni stručnjaci isto, kao razlog izricanja blagih kazni, navode nedostatak iskustva, naročito lokalnih sudija.[40]

Prema rečima ombudsmana na Kosovu, jedna od ključnih prepreka primene zakona  na dosledan način na Kosovu je nedostatak poznavanja i detaljnog razumevanja lokalnih i međunarodnih sudija komplikovanog pravnog okvira u primeni. Ovo je naročito tačno za UNMIK-ove regulacije, od kojih su mnoge predstavile nepoznate pojmove i strukture, naročio za sudije obučenim u jugoslovenskoj eri.[41] Pošto je pravna akademska zajednica Kosova još uvek u procesu nastajanja, malo je stručnjaka u mogućnosti da pruže komentare i pomognu sudijama da protumače najkomplikovanije zakone. Pored toga, nepostojanje ustavnog suda stvara pravne nesigurnosti u vezi sa odgovarajućem tumačenjem zakona.[42]

Institucija za pravosuđe Kosova, godinama pod tutorstvom OEBS-a, je trenutno nezavisna institucija zadužena za obuku domaćih sudija. Navodno, obuke su namenjene za jačanje kapaciteta sudija, i da ih učine svesnijim zakona u primeni. Da bi se unapredila praksa izricanja kazni među domaćim sudijama, različiti entiteti (ukljčujuci OEBS, US Agencija za međunarodni razvoj i Evropska agencija za rekonstrukciju) su finansirali različite ad hoc obuke i projekte, kako što je osiguravajući da sudije imaju konsloidovane pravne dokumente sa komentarima, da bi im se pomoglo da razumeju kako bi zakon u primeni trebao da bude protumačen.[43] Prema rečima predstavnika iz instituta, dok je teško da se utvrdi uticaj obuke o praksi izricanja kazni, KJI je jedna od nekoliko institucija koja aktivno zahteva da se problem adresira. [44] Do ovog trenutka, taj predstavnik je naveo, slični sistematski napori za obuku međunarodnih sudija i tuzioca nisu preuzeti. [45]

Savet za pravosuđe Kosova, koji je otpočeo sa radom početkom 2007. godine, zadužen je za nadgledanje nastupa domaćih sudija i tužioca. Savet ima pomešano domaće-međunarodn0 članstvo. Suočava se sa disciplinskim akcijama, i u celini kontroliše kvalitet obuke. Očekuje se da postane ključna institucija odgovorna za kvalitet lokalnih sudija, sposobna da oceni potrebe zaposlenih pojedinaca tokom obuke i preuzme, gde potrebno, disciplinske postupke.[46] Zabrinutost o efikasnosti Saveta za pravosuđe ostaje, od 2006. godine kada je njena strategija razvijena (sumirajući svoje targetne ciljeve), i koja još uvek treba da bude podržana konkretnim akcijskim planom ili  budžetskim odredbama.[47] Uticaj njenih napora na stručnost sudija i tužioca ostaje nejasan.

Pravni centar Kosova je nevladina organizacija koja pruža domaćim pravnicima obuku, literaturu, i sredstva za obuku. Centar  je osnovan u junu 2000. godine sa finansijskom pomoću i podrškom OEBS-a.  Njegov glavni cilj je da neguje profesionalne veštine domaćih pravnika da bi uspostavio dobro obučenu grupu pravnika, sudija, i tužioca koji razumeju kompleksnost pravnog okvira u primeni na Kosvu i pridržavaju se visokih profesionalnih standarda.[48] Pravni centar Kosova nije sprovodio obuke u vezi prakse izricanja kazni.[49]

Bolja koordinacija između domaćih i međunarodnih sudija

NIJE USVOJENA

Unapređena koordinacija između domaćih i međunarodnih sudija je važan element za dugoročan razvoj pravosudnog sistema na Kosovu. Od 2007. godine UNMIK Odeljenje za pravosuđe je tražio da pomogne u konsultacijama između domaćih i međunarodnih sudija, u nameri da postigne zajednički sporazum o tome koji slučajevi i kome bi trebali da se dodele.[50] S obzirom na domaće sudije i domaće tužioce, poslednja reč uvek pripada UNMIK (međunarodnim) sudijama.[51]

Naime, međunarodne sudije preuzimaju slučajeve na zahtev načelnika međunarodnog javnog tužioca, ili na zahtev strane u slučaju, prema UNMIK regulaciji 2000/64.[52] U svakom slučaju, odluka mora da bude potvrđena od DoJ-a, koji će dati slučaj međunarodnom sudiji. Pre nego što je slučaj predat, DoJ se obično konsultuje sa dotičnim domaćim sudijom. I pored toga, u slučajevima neslaganja, odluka počiva na DoJ-u. Za nezavisnost pravosuđa ova procedura deluje problematična (kao i šire pitanje o strukturi DoJ-a, u kojoj broj zaposlenih kombinuje izvršne i pravosudne funkcije), i dokazivo krši UN Osnovne principe o nezavosnosti pravosuđa.[53]

Prema rečima visokog predstavnika Pravnog centra Kosova, izgleda da je većina slučajeva koji uključuju pomešane etničke strane, organizovani kriminal, ili slučajevi, u kojima su počinioci zločina bivši članovi Oslobodilačke vojske Kosova, dati su međunarodnim sudijama.[54]

Kao što je slučaj sa tužiocima, saradnja između domaćih i međunarodnih sudija je sputana odlukom UNMIK-a u 2003. godini da locira sve međunarodne sudije (i tužioce) u Prištini.[55]

Operativni elektronski sistem vođenja predmeta

NIJE USVOJENA

Funkcionisanje krivičnog pravosudnog sistema na Kosovu, uključujući vođenje martovskih slučajeva iz 2004. godine, je ozbiljno sputana lošim vođenjem predmeta. Tužioci i sudije intervjuisani od strane Human Rights Watch-a identifikovali su vođenje slučajeva i raspoređivanje problema kao značajno ograničenje za pravovremeno donošenje presuda.[56] Nedostatak funkcionalnog elektronskog sistema vođenja predmeta takođe čini nemogućim efikasan nadzor ili raspodelu sredstava kroz sistem.

Kao neminovan rezultat toga je sve veći broj nezavršenih slučajeva, sa više od 50,000 civilnih slučajeva i preko 36,000 nerešenih krivičnih slučajeva.[57] Postoji nekoliko stotina nerešenih slučajeva za ratne zlocine.[58] Trenutno, ne postoji pravni regres za predugačke sudske postupke.[59]

Uprkos ekstenzivnim obukama, finansiranim od strane Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i sprovodene u svim regionima na Kosovu tokom druge polovine 2007. godine, elektronski sistem vođenja predmeta još uvek nije u upotrebi u kosovskim sudovima.[60] Sudnice su opremljene kompijuterima i softver funkcioniše, ali rečeno je da su zaposleni u sudu nevoljni da ga koriste, dajući prednost papirnom načinu vođenja evidencije.[61] Ovaj neuspeh je pripisan sveukupnom niskom nivou znanja i razumevanju informacijske tehnologije na Kosovu.[62]