Tužioci

Tužioci da preduzmu vođstvo u istraživanju i vođenju slučajeva

STATUS: DELIMI ČNO USVOJENA

Jedna od ključnih kritika usmerena prema domaćim i međunarodnim tužiocima, posle martovskog perioda 2004. godine,  je da nisu uspeli da se uhvate u koštac sa novim obavezama, pod kodom krivične procedure, preuzmu vodeću ulogu u istragama, i usmeravju rad policije u okviru tih istraga.[26] Iako bi ovaj neuspeh mogao delimično da se objasni nedovoljnom pripremom i obukom, sudije i službenici koje smo intervjuisali okrivili su tužioce– domaće naročito– za pasivnost, i po rečima jednog službenika, "prenose šta im policija da, [bez rada] na bilo koja istraživanja."[27]

Skorašnje istraživanje Human Rights Watch-a indicira da domaći i međunarodni tužioci pokazuju da sada imaju aktivniju ulogu u istragama i vođenju slučajeva, i u sarađivanju sa policijom.[28] Ovo je uveliko zbog obuke koju je Institut za pravosuđe Kosova (KJI) dao domaćim i međunarodnim tužiocima da bi razumeli svoju ulogu pod novim proceduralnim kodom, naglašvajuci važnost u preuzimanju vođstva i razvijanja efikasne saradnje sa KPS-om.[29] Visoki predstavnik KJI-a rekao je Human Rights Watch-u, da dok bi uticaj obuke tek trebao da se zvanično oceni, preliminarna opažanja indiciraju da je obuka za tužioce unapredila njihov profesionalizam i razumevanje njihove sopstvene uloge.[30]

Unapređena saradnja između domaćih i međunarodnih tužioca

DELIMI ČNO USVOJENA

Domaći i međunarodni tužioci su kritikovani za neuspeh da sarađuju jedni sa drugima, gde se svaka pojedina grupa bavi odvojenim predmetima. Kao što martovski slučajevi iz 2004. godine pokazuju, može doći do ometanja efikasnih istraga. Nedostatak zajedničkih napora otežava domaćim tužiocima da steknu neophodne veštine za vođenje složenih slučajeva, uključujući organizovani kriminal ili političko nasilje.

Sardnja je sputana odlukom UNMIK-a, u 2003. godini, da locira sve međunarodne tužioce (i sudije) u Prištini, navodno da bi smanjili troškove i da bi komunikacija bolje tekla unutar UNMIK-a.[31]

Postojali su neformalni napori da se poveća nivo konsultacije između domaćih i međunarodnih tužioca, kao i policije. Prema rečima lokalnog tužioca intervjuisanog od strane Human Rights Watch-a, neformalna saradnja između međunarodnih i lokalnih tužioca je sada uobičanost, ali međunarodni tužioci "još uvek imaju poslednju reč u odlučivanju koje telo bi trebalo da se bavi slučajem i u stvari nisu obavezni da prate preporuke [lokalnog tužioca].[32]"

Međunarodni tužioci mogu preuzeti slučaj od lokalnog tužioca na sopstvenu inicijativu, isto kao i u odgovoru na zahtev lokalnom tužiocu.[33]

Prema rečima lokalnog tužioca, intervjuisanog od strane Human Rights Watch-a, nije

neobično da se lokalni tužilac ne slaže sa odlukama međunarodnih tužioca da preuzmu slučaj.[34]

U vreme pisanja ovog izveštaja, probni program obuke je u toku, usmeren na ukazivanje razlike između domaćih i međunarodnih tužioca. US finansirana savetodavna shema u Kancelariji specijalnog tužilastva na Kosovu (KSPO) otpočela je u proleće 2007. godine, u kojoj domaći tužioci rade predvođeni međunarodnim tužiocem. Naglasak je na savetodavne i kolegijske sheme sa odabranim domaćim tužiocima u Prištini, mada plan je da se shema za buduće vreme duplicira izvan Prištine.[35] Iako su ovakave probne sheme dobrodošle, doprinoseći da se uspostavi bolja sardnja između međunarodnih i domaćihtužilaca, da bi se situacija značajno poboljšala, takva sardnja mora biti uobičajena.

Kao š to je slu č aj sa policijom, fundamentalna tenzija izme đ u poverenja lokalnim tu ž iocima sa osetljivim predmetima na jednoj strani, i za š tita podatka i svedoka na drugoj, ostaje nere š ena.  Nevoljnost me đ unarodnih sudija da uklju č e doma ć e tu ž ioce u osetljivim istragama ote ž ava njihov razvoj kapaciteta da preuzmu takve istrage.