Policija

Formiranje odeljenja pravosudne policije i unapređena saradnja policije i tužioca

NIJE USVOJENA

Formiranje odeljenja "pravosudne policije" unutar Kosovske policijske službe dat je mandate da pomoću Koda krivične procedure iz 2004. omogući policiji da značajno pomogne tužiocima, imajući u vidu poslednju  novu ulogu vođenja istrage i prikupljanja neophodnih dokaza za suđnje.

Do danas, nije formirano odeljenje pravosudne policije. U februaru 2006. godine,  unutrašnji memorandum KPS-a imenovao je sve službenike u svakoj policijskog stanici pojedinačno "pravosudna policija" i naveo da komandir svake stanice bi trebao da se smatra starešinom pravosudne policije u svakoj stanici.[5] Od tada nisu preuzete dalje akcije. Nijedan pojedinačan službenik nije imenovan kao "pravosudna policija", niti je obuka koja bi omogućila uspostavljanje takve specijalne snage obezbedjena.

Domaći tužioci izrazili su zabrinutost Human Rights Watch-u  2006. godine o nedostatku pružanja istražne pomoći od strane KPS-a.[6] Domaći tužilac je nagovestio ovu zabrinutost u 2008. godini, diskutujući da su " kapaciteti [policije] ograničeni, njihova stručnost još nije na odgovarajućem nivou, i unapređenje je neophodno."[7] Službenik na visokom položaju u KPS-u intervjuisan od strane Human Rights Watch-a u januaru 2008. potvrdio je da se obuke, koje bi pomogle u razvitku kapaciteta pravosudne policije unutar službe , ne održavaju.[8]

Objašnjenje o nedostatku napretka leži u suprostavljanju policije. Domaći i međunarodni predstavnici policije intervjuisani, od strane Human Rights Watch-a u 2006 i 2007. godine, čvrsto su bili protiv ideje odeljenja pravosudne policije, plašeci se da njeno formiranje, kao posebnog tela, bi kreiralo neopotrebne podele unutar policije.[9] Naglasili su da bi obuka glavnog tela policije, koja bi radila na saradnji sa tuziocima, bila bolja alternative. I pored toga, propustili su da artikuliraju konkretne planove da bi postigli taj cilj.

Međunarodni tužilac intervjuisan od strane Human Rights Watch-a izrazio je hitnu potrebu da pravosudna policija krene sa radom da bi se povećao kvalitet saradnje između tih dva sektora.[10] Predstavnici UNMIK - ovog Odeljenja za pravosuđe (DoJ) sugerirali su da se kompromis može naći u obuci određenih policajaca od strane tužioca da bi se ispunila ta uloga, radije nego insistirati da budu formalno konstituirani kao zasebna struktura.[11] Službenik KPS-a na visokom položaju sa kim je Human Rights Watch govorio u januaru 2008. godine sugeriarao je da je KPS više naklonjen ideji o odabranoj grupi policajaca koja bi dobila pravosudnu policijsku obuku, nego stvaranje zasebnog odeljenja pravosudne policije. [12]

Trenutno, novi zakon policije u nacrtu nema odredbu o stvaranju odeljenja pravosudne policije uprkos zahtevima koda krivične procedure.

Bolja koordinacija između Kosovske policijske službe i UNMIK policije

STATUS: DELIMI ČNO USVOJENA

Nedostatak efikasne koordinacije između KPS i UNMIK policije bio je prigovor žrtava i očevidaca martovskih nereda 2004. godine intervjuisanih od strane Human Rights Watch-a . Jedan očevidac opisao je da je bio intervjuisan o istoj stvari od obe strane, ali koja onda nikada nije uzeta u obzir.[13] Ovo bi delimično moglo da se objasni činjenicomUNMIK-ovog osnovanja specijalne međunarodne policijske operacije koja je jedina preuzela odgovornost za istraživanje martovskih slučajeva do januara 2005.  godine, kada je zbog neefikasnosti rasformirana.[14]

Prema tvrdnjama predstavnika KPS i UNMIK policije, intervjusiani od strane Human Rights Watch-a, dobra sardnja postoji između dveju snaga.[15] Međutim, ogromna većina "senzitivnih" istraga (koje se tiču organizovanog kriminala, ratnih zločina, ozbiljnog političkog nasilja, itd.) i dalje su isključivo vođene od strane međunarodnih istražitelja koji navode potrebu za zaštitom svedoka i podataka.[16] Ovo je veoma u skladu sa ranijim praksama.

Tenzija, između potrebe da se zaštite svedoci i podaci nasuprot obuci i osnaživanju KPS-a, ostaje ključna prepreka za bližu saradnju KPS-a i UNMIK policije (problemi zaštite svedoka su razmatrani u više detalja dole).

Unutar UNMIK-a i KPS-a prepoznato je da KPS mora postepeno da preuzme "međunarodni" obim posla u dugoročnom periodu. Da bi do toga došlo, KPS mora da pokaže da je sposobna da radi sa senzitivnim slučajevima. Tako nešto zahteva volju od strane međunarodne policije da radi zajedno na takvim slučajevima sa KPS-om da razvije svoje kapacitete.

Unapređene istrage o tvrdnjama o lošem upravljanju KPS-a

STATUS: DELIMI ČNO USVOJENA

Postojale su t vrdnje o lošem upravljanju KPS-ovih službenika od martovskih nereda.  Navedeno je da su neki od KPS službenika bili pasivni ili da su u nekim slučajevima učestvovali u nasilju. Od 67 krivičnih istraga otvorenih protiv KPS službenika, ni jedna nije rezultirala u podnošenju tužbi.[17] Jedinica za profesionalne standarde unutar UNMIK-a (do oktobra 2005. godine bila je zadužena za nadgledanje rada KPS-a) u početku, suspendovala je 12 službenika za vreme trajanja istrage. Svih 12 je potom bilo vraćeno na svoje položaje. Nijedan dodatni sudski postupak nije preduzet protiv bilo kog pojedinog službenika u vezi martovskih tužbi, od kada je KPS preuzela odgovornost preko jedinice za profesionalne standarde u oktobru 2005. godine.[18]

Formiranje Policijske inspekcije Kosova (PIK) u junu 2006. je korak napred. PIK-ova namena je da pruži spoljašni nadzor nad KPS-om. Satavljena je od oko 40 državnih službenika specijalno obučenih od strane OEBS-a. PIK-ov način rada sa tužbama protiv KPS zasniva se na inspekcijskim posetama tokom kojih inspektori PIK-a imaju pristup službenicima KPS-a i elekronskim i papirnim dokumentima.[19]

Sposobnost inspekcije da sprovede efikasne istrage dovedena je u pitanje zbog činjenice da je prilično sačinjena od novog i mladog osoblja od kojeg se zahteva da vode slučajeve veoma visokog profila i komuniciraju sa predstavnicima visokog ranga. Prema rečima međunarodnog predstavnika intervjuisanog od strane Human Rights Watch-a, inspekciji treba dodatna obuka osoblja i veći broj višeg osoblja koje bi joj dopustile da radi sa većom autoritativnošću i pouzdanjem.[20]

U septembru 2006. godine, Skupština Kosova formirala je parlametarni Komitet za bezbednost da bi izvršila demokratski nadzor nad KPS-om, državnim ministarstvima i ostalim domaćim organima odgovornim za bezbednost na Kosovu.[21]  Pored toga, pozivanjem svedoka, istraživanja se mogu usmeriti ka relevantnim kosovskim institucijama, podstaknu akcije i odgovori.[22]

Komitet je naročito bio aktivan nakon protesta Vetevendosje, u februaru 2007. godine, u kojem su dva protestanta ubijena gumenim mecima od strane UNMIK policije. Komitet je pozvao i ispitao veliki broj visokih predstavnika KPS-a i predstavnika vlasti Kosova.[23] Istraživanja komiteta su odredila logičnost događaja, ali bila je nemoćna da utvrdi odgovornost.[24]

U pogledu untrašnih nadzornih mehanizama, nacrt policijskog zakona u razmatranju navodno štiti postojeće aranžmane odgovornosti, koje zavise od unutrašnjih procedura kao što su PIK i disciplinska jedinica unutar KPS-a.  Navodno, uloga Ombudsmana kao ključno telo spoljašnjeg nadzora isto je zaštićena.[25]