Sažeti pregled
Trenutno, pravosudni sistem, među glavnim kosovskim institucijama, u velikoj meri važi za jednu od najslabijih. Ova realnost se ogleda u odluci Evropske Unije da usredsredi napore svoje Evropske bezbednosne i odbranbene političke misije na Kosovu na probleme pravosuđa i policije.
Neadekvatan pravosudni sistem Kosova ima dalekosežne posledice. Naime, mnogi trenutni problemi ljudskih prava na Kosovu, naročito etničko i političko motivisano nasilje, čije se poreklo može ustanoviti od neuspeha vlasti da počinioce dovedu pred licem pravde.
Istraživanje Human Rights Watch-a indicira da slabost pravosudnog sistema Kosova ima mnoge uzroke. Značajna promena u sistemu, predstavljena u 2004. godini, pomoću koje tužioci, radije nego sudije, preuzimaju vođstvo u istraživanju slučajeva, još uvek treba u potpunosti da bude primenjena. Čini se da tužioci imaju aktivnu ulogu u vođenju istraga nego što je to bio slučaj u vreme našeg predhodnog izveštaja u maju 2006. godine,"Nije na dnevnom redu: Kontinuirani neuspeh u rešavanju problema ustanovljavanja odgovornosti na Kosovu posle martovskih događanja 2004. godine". Ali saradnja tužioca sa policijom ostaje problematična.
Tužioci, u njihovoj novoj istražnoj ulozi, bi trebali da dobiju pomoć od odeljenja pravosudne policije, i njenih predanih službenika. Ali odeljenje bi tek trebalo da bude osnovano, u velikoj meri zbog opozicije kako međunarodne tako i domaće policije, koje strahuju da bi zasebno odeljenje kreiralo razdor u policiji. Nikakvo formalno alternativno rešenje nije doneseno.
Zabrinutost postoji oko prakse izricanja blagih kazni i nedostatka razumevanja sudija zakona u primeni, iako je obuka za domaće sudije poboljšana.
Pravosudni sistem ostaje duboko podeljen između domaćih i međunardnih elemenata. Bilo je nekog progresa u unapređenju koordinacije između domaćih tužioca i sudija i njihovih međunarodnih dvojnika. Ali neprestani nedostatak poverenja između međunarodnih institucija o sposobnosti domaćih predstavnika da nepristrasno vode istragu, sude i donesu presudu u osetljivim slučajevima, znači da su domaća policija, tužioci i sudije često izostavljeni iz slučajeva. Nedostatak integrisanosti sistema narušava njegovu efikasnost i sprečava napore u izgradnji kapaciteta među domaćim tužiocima i sudijama.
Neadekvatna zaštita svedoka ostaje glavna prepreka pravdi, naročito za organizovani kriminal, ratne zločine i napade na manjine. Pošto su slučajevi zastrašivanja i uznemiravanja svedoka naširoko rasprostranjeni, mnogi svedoci su nevoljni da istupe plašeci se za svoje živote. Kosovo oskudeva u zakonu o zaštiti svedoka, i sudije i tužioci često propuste da primene postojeće zaštitne mere dostupne u sudnicama. Za svedoke u najosetljivijim slučajevima, relokacija izvan Kosova je jedino efektivno sredstvo zaštite. Ali, do sada, strane vlade su bile nevoljne da prime svedoke pod rizikom.
Uprkos milionima eura finansiranja, elektronski sistem vođenja predmeta još uvek nije u upotrebi sto pogoršava stanje u nezavrsenim slučajevima, i čineći nadgledanje i raspodelu sredstava skoro nemogućom. Pristup pogođenim zajednicama nije adekvatan, ostavljajući žrtve i svedoke u mraku o ishodu slučajeva, što još više narušava poverenje u sistem.
Nezavisan nadzor nad radom sudija, tužioca i policije nije dovoljan. Inspekcijskom telu, uspostavljeno da ispita žalbe uložene protiv Kosovske policijske službe, nedostaje iskustvo i autoritet. I pravosudnom sistemu uglavnom nedostaje transparentnost, sto pridaje teškoći javnosti da utvrdi da li je pravda donesena, i da smatra domaće i međunarodne institucije odgovorne za pravdu.
EU misija vladavine prava (poznata kao "EULEX"), sa međunarodnim sudijama, tužiocima i policajcima, glavni je element nove EU misije na Kosovu, reflektujući na međunarodno prepoznavanje razmere problema. Ali kraj nekažnjavanju i izgradnja vladavine prava zavisiće od sposobnosti da se uči iz prošlih grešaka, i spremnosti Kosovske vlade i nove međunarodne misije da nadgleda, progoni i kazni kriminalna dela, gde god i ko god bio njihov počinitelj.
***
Naš izveštaj "Nije na dnevnom redu", koji je ispitao Kosovo krivični pravosudni sistem gledajući kroz slučajeve etnički motivisanih nereda u martu 2004. godine, i njihove presude, sačinio je seriju preporuka domaćim i međunarodnim vlastima na Kosovu, sa ciljem da se ponovo osnaži istraga i suđenje nerešenih slučajeva i unapredi krivični pravosudni sistem uopšte. Human Rights Watch je bio na Kosovu u julu i decembru 2007. godine da oceni stanje krivičnog pravosudnog sistema na Kosovu, koristeći kao merilo preporuke identifikovane u našem majskom izveštaju iz 2006. godine, kao i da ispita nove probleme od značaja. Intervjuisali smo vise od 30 domaćih i međunarodnih predstavnika zaposlenih u krivičnom pravosudnom sistemu, kao i predstavnika civilnog drštva i medija.
Ishod je tablea rezultata krivičnog pravosuđa sažeta ispod i razrađena u ovom izveštaju. Određujemo da li su preporuke, koje su bile sadržane u našem majskom 2006. godine izveštaju, "potpuno usvojene", "delimično usvojene" ili "nisu usvojene". Dajemo dodatne, konkretne preporuke da bi pomogli u prepoznavanju identifikovanih mana i gradili na već napravljenom napretku.