Uloga me đ unarodnih i doma ć ih organa vlasti

Pristup pogođenim zajednicama

NIJE USVOJENA

Princip otvorenog pravosuđa podrazumeva da pravda mora biti ne samo sprovedena, već i sprovedena na vidljiv način. To zahteva efikasan program nastupa kako bi se informisala javnost o dešavanju u sistemu krivičnog pravosuđa, uključujući upoznavanje žrtava sa stanjem istraga o njihovim tužbama.

Istraživanje Human Rights Watch-a, o statusu martovskih istraga 2004. godine, otkrilo je nedostatak znanja o pokrenutim istragama i suđenjima među pogođenim manjinskim zajednicama u velikoj meri rasprostranjen. Skoro sve raseljene osobe i predstavnici opština koje smo intervjuisali za naš majski 2006. godine izveštaj rekli su da su imali malo ili  nisu uopšte imali znanja o bilo kakvim akcijama pokrenutim da bi se odgovorni za martovsko nasilje doveli pred licem pravde.[72] Ovakav nedostatak informisanja je unutar manjinskih zajednica produbio nivo nepoverenja, kako prema međunarodnim, tako i kosovskim institucijama.

Od tada, učinjeni su neki pokušaji od strane UNMIK-a, UNMIK policije, KPS-a, i KFOR-a da dođu do zajednica, naročito manjinskih, koje su najviše podložne nasilju.  Nadziranje zajednica je ojačano, postavljanjem više policajaca koji nadgledaju i imaju funkcije odgovornosti. Lokalni saveti sigurnosti postoji u većini opština, ali učestalost njihovih sastanaka i nivo aktivnosti varira u velikoj meri.[73]

Saveti su uspostavljeni od strane UNMIK-a da bi obezbedili platformu gde bi policija, KFOR, seoski lideri, predstavnici opština mogli da se sastanu i diskutuju o svim brigama vezanih za sigurnost.[74] Saveti se sastoje od međunarodnih (UNMIK, KFOR, ponekad i UNMIK policija) i lokalnih predstavnika (KPS, opštinskih vlasti, lidera manjinskih zajednica), nadgledani od strane OEBS-a.[75]

U praksi, izgleda da ni lokalni saveti sigurnosti ni nadziranje zajednica nisu u veliko meri doprineli rešenju problema bezbednosti na lokalnom nivou.[76] Prema rečima lidera srpske zajednice, mnogi unutar manjinske zajednice vide strukture malo više nego što je to ukrašavnje izloga, doteranog da bi se stvorio utisak da "stvari idu dobro i da napreduju."[77]

Veća transparentnost

NIJE USVOJENA

Otvoreno pravosuđe isto zahteva transparentnost u funkcionisanju sistema krivičnog pravosuđa. Pribavljanje tačnih i najnovijih informacija o istrazi i suđenju za ratne zločine u međuetničkom nasilju je težak zadatak na Kosovu, naročito za osobu koja ne govori engleski i koja živi izvan Prištine.[78] Uopšte rečeno, sistemu krivičnog pravosuđa nedostaje transparentnost.

U tom pogled, nije došlo do značajnih promena od objavljivanja majskog izveštaja iz 2006. godine.[79] Kao što je gore primećeno, nepostojanje funkcionalnog elektronskog sistema vođenja predmeta, sprečava pristup informacijama o slučaju, uključujući statistike. Povrh toga, javnost nije dobro informisana o odlukama krivičnog suda, pristup žrtvama i tužbe su često neuspešne.

Javnost, uključujući pogođene zajednice, oslanjaju se na kosovske medije za informacije o krivičnom pravosudnom sistemu.[80] Mediji su skloni da svoju pažnju usredsrede na samo veoma poznata suđenja.