Uspostaviti nezavisni sudski sistem

Kršenja ljudskih prava na Kosovu proizlaze, u jednom delu, iz slabog pravosudnog sistema i nepostojanja dobre volje od strane UN administracije, koja datira od 1999. godine, u suprostavljanju onima koji koriste politi č ko nasilje. Ve ć ina zloupotreba iz ratnih vremena ostaje nekažnjena, i organizovani kriminal i korupcija se u velikoj meri nesmetano odvijaju. Obi č an kriminal č esto prolazi nekaž njen. Vladavina prava ne može se uspostaviti u ovakvim okolnostima.

Nakon martovskih nereda 2004. godine, u kojima su manjine bile meta, ostavljaju ć i na hiljade ljudi povre đ enih i na stotine prognanih iz svojih domova, UN je dao najve ć i prioritet dovo đ enju odgovornih pred lice pravde. Me đ utim, sve do 2007. godine nije došlo do zna č ajnijeg napretka  u donošenju pravde za žrtve. U vreme pisanja ovog dokumnta, 35 optuženih je bilo osu đ eno po osnovama paliku ć stva, plja č ke, pod sticanja rasisti č ke, religiozne i etni č ke mržnje , i napade, u slu č ajevima vo đ enim uglavnom od strane me đ unarodnih tužilaca. Od osu đ enih osoba, č etrnaest je dobilo zatvorske kazne koje se protežu od šest meseci do 18 godina. Jedna osumnji č ena osoba je bila oslobo đ ena krivice.

Slabosti kosovskog krivi č nog pravosu đ a imaju više uzroka. Loša koordinacija izme đ u razli č itih delova sistema (policija, tužioci i sudije), i nedostatak integracije izmedju nacionalnih i me đ unarodnih elemenata, jedan je deo objašnejenja. Kosovo još uvek nema delotvornu elektronsku praksu upravnog sistema što č ini skoro nemogu ć im efektivno pra ć enje i raspodelu sredstava. Doma ć e sudije i tužioci nisu uvek dobro obu č eni. I postoji neadekvatan nadzor nezavisnih tela.

Neadekvatna zaštita svedoka je glavna smetnja pravdi, naro č ito u slu č ajevima organizovanog kriminala, ratnih zlo č ina i napada na manjine. Poš to su slu č ajevi zastrašivanja i uznemiravanja svedoka u velikoj meri rasprostranjeni, ve ć ina njih ne želi da svedo č i plaše ć i se za svoj ž ivot. U najosetljivijim slu č ajevima, relokacija svedoka van Kosova je jedini efektivan na č in zaš tite. I pored toga, zapadne zemlje su još uvek nevoljne da pruže uto č iš te svedocima koji su pod rizikom.

EU policijska i pravosudna misija bi ć e glavni faktor nove EU misije na Kosovu, odražavaju ć i me đ unarodno prepoznavanje razmera ovog problema. Ali zaustavljanje nekažnjivosti i uspostavljanje vladavine prava zavisi ć e od sposobnosti da se nau č i iz greš aka, i spremnosti vlade Kosova i nove me đ unarodne misije da reguliše, progoni i kazni krivi č na dela gde god i  ko god bio njihov izvršilac.

Preporuke:

· Osigurati potpunu integrisanost krivi č nog pravosudnog sistema sa delotvornom saradnjom me đ unarodnih i doma ć ih sudija, tuž ilaca i policije.

· Poboljšati zaštitu svedoka, uklju č ujuci donoš enje zakona o zaštiti svedoka i osigurati da tužioci i sudije primenjuju postoje ć e zaš titne mere.

· Vlade zemalja Evropske Unije i Sjedinjenih Država bi trebale da se saglase da svedoke koji su pod rizikom relociraju, i da obezbede adekvatno finansiranje programa relokacije svedoka.