Zaključak
U periodu posle martovskog nasilja 2004. godine pružila se prilika da se demonstrira vladavina prava na Kosovu. Umesto toga, čini se da se potvrdila varljiva priroda pravosudnog sistema u pokrajini. Neiskorišćena prilika je ukazala na nesposobnost policije da uspešno istraži teška krivična dela i postavila je pitanje o sposobnosti policije da istraži navode o zloupotrebama u sopstvenim redovima. Takođe je ukazala na nespremnost ili nesposobnost tužilaca da u potpunosti prihvate svoju novu ulogu istražnih tužilaca, te je potvrdila navode o lošem vođenju predmeta i nedostatku nadzora u sudovima. Iznela je na videlo i nepostojanje jasnog razgraničenja odgovornosti unutar mnogih UNMIK-ovih odeljenja, ali i suštinsko odsustvo poštovanja prema pojedinačnim žrtvama. Ukratko, periodu posle marta 2004. godine propuštena je jedna velika šansa.
Neuspeh u privođenju pravdi mnogih koji su odgovorni za nasilje i destrukciju u martu 2004. godine se nadovezuje na ranije odsustvo ustanovljavanja odgovornosti za ratne zločine i ozbiljno nasilje nad manjinama u periodu od 1998. do 2000. godine. Istraživanje Human Rights Watch-a pokazuje da je nedostatak napretka u pogledu zadovoljavanja pravde u vezi sa ovim teškim krivičnim delima sputalo razvoj Kosova u jednu funkcionalnu državu. Postoji ozbiljna opasnost-ukoliko se održi status quo u pogledu nekažnjivosti-da će Kosovo postati „neuspešna država" u kojoj caruju bezakonje i proizvoljnost, a ne transparentna i demokratska vladavina prava, bez obzira na identitet budućeg rukovodstva pokrajine.
Ovaj ozbiljan propust u pravosudnom sistemu je dodatno doprineo slabljenju poštovanja kako većinske tako i manjinskih zajednica prema prisustvu međunarodne zajednice na Kosovu. Od vitalne je važnosti da međunarodna zajednica iskoristi svoju poslednju šansu i otkloni svoje nedostatke u ovom važnom aspektu upravljanja pokrajinom.
Nije isuviše kasno za ostvarivanje pravog napretka na putu ka utvrđivanju istinske odgovornosti i nadi da će se doći do mirnog suživota. Da bi se to desilo, međutim, međunarodna zajednica i sve zainteresovane strane u pregovorima o statusu Kosova moraju postaviti pitanje ustanovljavanja odgovornosti i vladavinu prava u središte svoje agende. Administracija Ujedinjenih Nacija na Kosovu ima pravnu i moralnu obavezu da obezbedi pravdu za sve pre bilo kakvog budućeg prenosa ovlašćenja i nadležnosti.