Delicious
Digg
StumbleUpon
Reddit
Ma.gnolia
Facebook
Google
Yahoo
TechnoratiUstanovljavanje odgovornosti na Kosovu pre marta 2004. godine
Utisak o ustanovljavanju odgovornosti na Kosovu pre marta 2004. godine već je bio sumoran. U slučaju niza različitih krivičnih dela-od ratnih zločina i napada na manjine s jedne strane do lakših krivičnih dela s druge-oni koji su za to odgovorni nisu bili privedeni pravdi. Klima nekažnjivosti koja je iz toga proistekla uticala je na sve zajednice na Kosovu, kako albansku tako i manjinske.
Krivično gonjenje za počinjene ratne zločine na Kosovu
Želim bih da ponovo mogu da verujem. Zaista to želim. Ali bez obzira šta mi um poručuje, to moje srce ne može da čuje. Ostalo je tu nedovršenog posla.[50]
Utisak je među mnogim Albancima na Kosovu da pravda zadovoljena u maloj meri ili je uopšte nije bilo u pogledu zločina koje je počinio Miloševićev režim.
Tokom sukoba između NATO-a i Jugoslavije 1999. godine oko Kosova, kosovski Albanci su bili izloženi sistematskoj kampanji masovnih ubistava, silovanja, proterivanja i drugim ratnim zločinima koje su počinile srpske i jugoslovenske snage.[51]
Mada se najozbiljnijim slučajevima ratnih zločina bavi Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ),[52] za manje ozbiljna krivična su zaduženi sudovi na Kosovu. Do danas, samo su dvadeset tri predmeta u vezi sa ratnim zločinima pokrenuta pred kosovskim sudovima. U velikoj većini ovih predmeta (u kojima su optužena lica srpske nacionalnosti) postupke su vodila sudska veća sastavljena od lokalnih sudija. Ovi postupci koje su vodile domaće sudije su obeleženi ozbiljnim greškama kao što je nepozivanje ključnih svedoka za vreme suđenja i presude koje nisu sadržale dobro argumentovana obrazloženja za utvrđivanje krivice.[53]
U žalbenim postupcima ili ponovljenim suđenjima pred međunarodnim sudskim većima u skoro svim predmetima ili su donete oslobađajuće presude ili su izrečene kazne za manje ozbiljne navode iz optužnice. Nekoliko postupaka je odloženo ili obustavljeno jer su optuženi na slobodi nakon što su pobegli iz pritvorskih jedinica na Kosovu. Samo je u nekoliko slučajeva došlo do konačne okrivljujuće presude, uključujući jedan postupak koji je sproveden u odsustvu optuženog (in absentia). Često su lica protiv kojih su donete okrivljujuće presude zapravo proglašeni krivim za obična krivična dela, a ne za ratne zločine.[54]
U ovom trenutku, tekućim istragama ratnih zločina i krivičnim gonjenjima se isključivo bave međunarodni advokati i sudije koji rade za Odeljenje za pravosuđe.[55] Od napora da se ustanovi domaći sud ili veće sa specijalnim ovlašćenjima nad etnički motivisanim i ratnim zločinima-što je pristup koji je usvojen u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj-se rano odustalo iz finansijskih i drugih razloga.[56] Odeljenje međunarodnih tužilaca i sudija je umesto toga zaduženo da se bavi ovim predmetima, u nadi da bi se ranije zabrinutosti zbog pristrasnosti i kompetentnosti lokalnih sudija i tužilaca mogli izbeći.[57]
Mada je ostalo malo predmeta vezanih za ratne zločine koje tek treba procesuirati, izgledi za postizanje istinskog napretka u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ratne zločine se čine ograničenim. U ovom trenutku, četiri predmeta su još uvek aktivna, uprkos istragama na stotine potencijalnih slučajeva. Štaviše, podignuto je samo šest optužnica za ratne zločine od maja 2002. godine.[58]
Krivično gonjenje u ovim predmetima se iskomplikovalo zbog činjenice da se mnoga lica osumnjičena za počinjene ratne zločine ne nalaze više na Kosovu. Nejasno je u kojoj se meri ograničeni uspeh u postupku krivičnog gonjenja može pripisati činjenici da je ustanovljavanju odgovornosti za ratne zločine na Kosovu dat nizak prioritet među ključnim zapadnim vladama, a u kojoj meri se to može shvatiti kao neuspeh UNMIK-a.[59]
Ustanovljavanje odgovornosti za nasilje nad manjinama
Pre marta 2004. godine, postojala je percepcija unutar međunarodne zajednice da se situacija u kojoj se nalaze manjine na Kosovu stabilizovala. Mada su se manjine i dalje suočavale sa povremenim izlivima nasilja, uznemiravanja i zastrašivanja, to se dešavalo u znatno manjoj meri u poređenju sa razmerama nasilja-uključujući ubistva, podmetanje požara i prisilno raseljavanje- usmereno protiv srpske, romske i drugih zajednica posle povlačenja jugoslovenskih i srpskih snaga u junu 1999. godine.
Međutim, neuspeh međunarodne zajednice da zaštiti manjine pre marta 2004. godine, a pogotovo 1999. i 2000. godine, odslikava kontinuirani neuspeh u privođenju pravdi onih koji su odgovorni za nasilje. U svom izveštaju iz 2002. godine, OEBS primećuje da „velika većina teških etnički motivisanih krivičnih dela tokom prethodne dve i po godine nije rezultirala ni identifikacijom niti hapšenjem osumnjičenih počinilaca, te nije bilo krivičnog gonjenja za većinu etnički motivisanih krivičnih dela izvršenih 1999. i 2000. godine".[60]
Nedavni razgovori Human Rights Watch-a sa zvaničnicima iz OEBS-a, u Odeljenju za pravosuđe, sa ombudsmanom i organizacijama za ljudska prava i humanitarno pravo pokazuju da je ta slika od objavljivanja OEBS-ovog izveštaja 2002. godine uglavnom ostala neizmenjena".[61]
Odsustvo ustanovljavanja odgovornosti se proteže na krivična gonjenja za ratne zločine gde su žrtve bile iz manjinskih zajednica. Krajem 2005. godine, još uvek nije bilo nijedne optužnice za ratne zločine prema kojoj bi žrtve bili Srbi ili drugi ne-Albanci, uprkos činjenici da su srpska, romska, aškalijska i druge nealbanske zajednice takođe bile žrtve za vreme oružanog sukoba na Kosovu.[62]
U razgovorima sa Human Rights Watch-em u jesen 2005. godine, pripadnici manjinskih zajednica su naveli napade na manjine i njihovu imovinu, za koje nikada nije bilo krivičnog gonjenja, kao dokaz da međunarodna zajednica nema volju da se bavi njihovim potrebama i strahovanjima, a još manje da ih zaštiti.[63]
[50] Razgovor Human Rights Watch-a sa članom osoblja, nevladina organizacija, Kosovo, 2. novembar 2005.
[51] Za detalje o ratnim zločinima koje su počinile srpske i jugoslovenske snage za vreme sukoba na Kosovu, vidi Human Rights Watch, Po naređenju: Ratni zločini na Kosovu (Njujork: Human Rights Watch, 2001.).
[52] Percepcija među mnogim Albancima da pravda nije zadovoljena se proteže i na delovanje MKSJ-a. U dva od pet predmeta pred Haškim tribunalom u vezi sa zločinima na Kosovu optuženi su etnički Albanci, bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), za zločine protiv srpskih i albanskih civila. Preostale tri optužnice (protiv devet najviših zvaničnika Jugoslavije i Srbije) se odnose na zločine počinjene nad etničkim albanskim stanovništvom za vreme sukoba. Jedna od ovih optužnica protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića je povučena nakon Miloševićeve smrti u martu 2006. godine. Prva odluka u vezi sa sukobom na Kosovu je doneta 30. novembra 2005. godine. Činjenica da su dva od tri optužena u predmetu („Fatmir Limaj i ostali") oslobođena je možda pomogla da se percepcija MKSJ-a među etničkim Albancima na Kosovu unekoliko promeni. Za više informacija o radu MKSJ-a na Kosovu, vidi http://www.un.org/icty (pregledano 15. aprila 2006.).
[53] U OEBS-ovom izveštaju iz 2002. godine o predmetima vezanim za ratne zločine dokumentuju se ozbiljni problemi u tim suđenjima do trenutka objavljivanja izveštaja. Identifikovani problemi obuhvataju: zabrinutost zbog nedovoljne jasnih i konkretnih navoda u optužnicama; neprofesionalna i nepotpuna priroda presuda, uključujući loše formulisana pravna obrazloženja za donetu presudu i pri navođenju relevantne sudske prakse; neuspeh Vrhovnog suda da „pomogne u ustanovljavanju osnove za dinamičnu, kritičnu i nezavisnu jurisprudenciju kosovskih sudova; „nedovoljna sredstva za tužioce i sudije koji rade na predmetima vezanih za ratne zločine; zabrinutost u pogledu kredibilnosti svedoka; rasprave koje u većoj meri podrivale nego što su unapređivale proces donošenja presude, što ukazuje na potrebu za doslovnim beleženjem iskaza u sudovima; i očita nespremnost da se pronađu i pozovu srpski svedoci odbrane". Vidi Misija OEBS-a na Kosovu, Odsek za monitoring pravnih sistema (LSMS), „Suđenja za ratne zločine na Kosovu: Analiza", septembar 2002. Vidi takođe Međunarodna krizna grupa, „Pronalaženje ravnoteže: Vaga pravde na Kosovu". Europe Report br. 134, 12. septembar2002., [na internetu] http://www.crisisgroup.org/home/index.cfm?id=1609&l=1 (pregledano 18. novembra 2006.).
[54] Telefonski razgovor Human Rights Watch-a sa predstavnikom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Priština, 11. novembar 2005.; telefonski razgovor Human Rights Watch-a sa zvaničnikom, OEBS LSMS, 14. novembar 2005.; razgovor Human Rights Watch-a sa međunarodnim tužiocem, Odeljenje za pravosuđe, Priština, 16. novembar 2005.; telefonski razgovor Human Rights Watch-a sa Fondom za humanitarno pravo, Priština, 22. decembar 2005.; razgovor Human Rights Watch-a sa međunarodnim tužilaštvom Odeljenja za pravosuđe, Priština, 23. februar 2006. U nekim slučajevima čini se da su podnete obične krivične prijave umesto optužbi za ratne zločine iz razloga kao što je limitiranje verovatnoće da dođe do zastrašivanja svedoka. Stoga se može reći da su možda neka od krivičnih dela iz ratnog perioda bila istražena, kao i da se u tim slučajevima vodio postupak po osnovu obične krivične prijave, a da javnost prosto nije bila upoznata sa tim. Razgovor Human Rights Watch-a sa portparolom UNMIK-a, Priština, septembar 2005.; Razgovor Human Rights Watch-a sa međunarodnim tužiocem, Odeljenje za pravosuđe, Priština, 16. novembar 2005.
[55] Jedini izuzetak je kada se domaće sudije pozivaju da budu članovi mešovitih sudskih veća radi donošenja odluke o pitanjima-kao što je pritvor-koji se ne smatra osetljivim pitanjem, i stoga nije neophodno da sudsko veće čine samo međunarodne sudije. Razgovor Human Rights Watch-a sa međunarodnim sektorom za tužilaštvo Odeljenja za pravosuđe, Priština, 23. februar 2006.; Razgovor Human Rights Watch-a sudijom Vrhovnog suda, Odeljenje za pravosuđe, Priština, 22. februar 2006.
[56] Formiranje domaćeg suda koji bi se bavio ratnim zločinima je predloženo u decembru 1999. godine, ali je taj predlog odbačen u avgustu 2000. Mada je nedavno bilo predloga upućenih UNMIK-ovom Stubu I u vezi sa osnivanjem nekog oblika specijalnog suda za teška krivična dela, uključujući ratne zločine ili slučajeve međuetničkog nasilja, u vreme pisanja ovog izveštaja te predloge je tek trebalo razmotriti. Razgovor Human Rights Watch-a sa višim rukovodiocima, Odeljenje za pravosuđe, Priština, 3. februar 2006.; razgovor Human Rights Watch-a sa sudijom Vrhovnog suda, Odeljenje za pravosuđe, Priština, 22. februar 2006.
[57] Međunarodna krizna grupa, „Pronalaženje ravnoteže", strana 25. Za dodatne analize, vidi Hartman, „Međunarodne sudije i tužioci na Kosovu".
[58] Telefonski razgovor Human Rights Watch-a sa zvaničnikom, OEBS LSMS, 14. novembar 2005.; razgovor Human Rights Watch-a sa osobljem sektora za tužilaštvo, Odeljenje za pravosuđe, 23. februar 2006. OEBS je izvestio o pet dodatnih slučajeva, dok Odeljenje za pravosuđe ima šest novih slučajeva (misli se na predmete koji nisu uračunati u prvobitnih sedamnaest predmeta o koji se pominju u izveštaju OEBS LSMS-a iz 2002.).
[59] Osoblje Odeljenja za pravosuđe reklo je Human Rights Watch-u da i dalje postoje ozbiljne prepreke istraživanju i procesuiranju ratnih zločina, uključujući, na primer, odsustvo programa relokacije i zaštite svedoka kao i odsustvo diplomatskih mera za rešavanje problema vezanog za navodne počinioce zločina koji borave izvan pokrajine.
[60] OEBS/UNHCR, „Deveta procena situacije u kojoj se nalaze etničke manjine na Kosovu, septembar 2001. – april 2002.", strana 18.
[61] Razgovor Human Rights Watch-a sa ombudsmanom, Institucija ombudsmana, Priština, 31. oktobar 2005.; neformalne diskusije Human Rights Watch-a sa osobljem OEBS-a, Priština, oktobar-novembar 2005.; razgovor Human Rights Watch-a sa osobljem Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava (OHCHR), Priština, 14. novembar 2005.; razgovor Human Rights Watch-a sa predstavnicima Odeljenja za pravosuđe, Priština, 16. novembar; razgovor Human Rights Watch-a sa Fondom za humanitarno pravo, Priština, 22. decembar 2005. Human Rights Watch je opet verifikovao ovu informaciju u međunarodnom sektoru za tužilaštvo Odeljenja za pravosuđe u februaru 2006.
[62] Telefonski razgovor Human Rights Watch-a sa Fondom za humanitarno pravo, Priština, 22. decembar 2005.
[63] Razgovori Human Rights Watch-a na Kosovu, 16-25. septembar 2005.