Nau č ene lekcije

Iako suđenje Miloeviću nije okončano presudom, ono je bilo suočeno sa velikim brojem novih pitanja te stoga nudi vane lekcije koje bi mogle biti korisne za druge međunarodne sudove pred kojima se sudi ili će se suditi u predmetima sličnog obima. Na osnovu naeg istraivanja ograničenog broja pitanja, Human Rights Watch veruje da su sledeće lekcije vredne panje:

• Optube u optunici ili nalogu za hapenje treba da se odnose na najtee zločine za koje se veruje da ih je optueni počinio. Dupliranje optubi u optunici treba izbegavati i, kada se radi o optuenom visokog ranga, koji nije bio fizički prisutan na mestima izvrenja zločina, optuba treba da osigura od početka da se adekvatan fokus stavi na dokaze o lancu komandovanja, a ne u disproporcionalnoj meri na svedočenja svedoka sa mesta izvrenja svih zločina.

• Kada među njima postoji dovoljna veza, Human Rights Watch veruje da jedinstven sudski postupak za seriju zločina koje je prema optunici počinio optueni koji je bio visokorangirani zvaničnik, ima nekoliko prednosti. Time se osigurava celovitija slika kompletne uloge optuenog u činjenju zločina. Jedinstvenim suđenjem se također eliminie opasnost da se optuenom neće suditi za najtee zločine koje je počinio. To je efikasnije jer se jednim postupkom moe izbeći potreba za pozivanjem svedoka dva puta.

• Ekspeditivno krivično gonjenje u kompleksnim i tekim predmetima zahteva adekvatan period pre početka suđenja kako bi se omogućilo kompletno obelodanjivanje materijala odbrani i prevod dokaza optube. Dovoljna duina vremena pre početka suđenja takođe omogućava i optubi i odbrani da se u potpunosti pripreme za suđenje. Efikasan period pre suđenja bi omogućio sudovima da eliminiu pitanja koja nisu sporna i da dalje suavaju pitanja koja zahtevaju direktno svedočenje pred većem. Time bi se takođe skratilo vreme između zatvaranja postupka izvođenja dokaza optube i početka postupka izvođenja dokaza odbrane. U predmetu za koji postoji veliko interesovanje javnosti, i u kojem postoji pritisak javnosti na početak suđenja pre nego to je predmet spreman za suđenje, sudovi treba da se odupru takvom pritisku i poduzmu korake da objasne javnosti koje su prednosti pravovremenog postupka i koliko je potrebno da postupak ne bude preuranjen.

• Kako je suđenje Miloeviću počelo osam godina nakon to je Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na prostoru bive Jugoslavije počeo sa radom, i s obzirom da je bilo dvanaesto po redu suđenje u vezi sa ratnim zločinima počinjenim od strane hrvatskih i bosanskih Srba, bilo je već izvedeno dosta dokaza koje je sud prihvatio u vezi s onim to se dogodilo u Bosni i u Hrvatskoj. Neće se sva suđenja visokorangiranim optuenima odvijati pod istim okolnostima. Suđenje visokorangiranom političaru moe biti prva prilika da se izvedu dokazi o mestima izvrenja svih zločina. U takvim slučajevima tuitelji treba da budu jo selektivniji prilikom odabira mesta izvrenja zločina koje će uvrstiti u optunicu s obzirom da nema već utvrđenih činjenica i ranijih presuda,niti svedočenja na koja bi se mogli osloniti kao na eventualne dokaze.

• Po svojoj prirodi suđenja optuenim visokog ranga ne samo da će pokazati ono to se dogodilo na određenim mestima zločina, nego i kriminalnu infrastrukturu koja je omogućila činjenje tako tekih zločina. Strategija krivičnog gonjenja mora osigurati da se tome da adekvatan fokus i resursi tokom suđenja, pri čemu je potrebno izbalansirati potrebu za izvođenjem dokaza o mestima izvrenja zločina. To će zahtevati donoenje tekih odluka i precizno pripremljen predmet.

• Suđenja optuenima visokog ranga će biti vana i u smislu dokumentovanja događaja, uloge i odgovornosti raznih aktera, bez obzira na bilo koji zaključak koji se odnosi na krivicu ili nevinost optuenih. Efikasno krivično gonjenje biće značajan faktor za kvalitet takve dokumentacije.

• Sve čeće korićenje pisanih izjava svedoka predstavlja bitnu promenu koja je uvedena tokom suđenja Miloeviću. Kada se koristi pisana izjava umesto direktnog ispitivanja svedoka, potrebno je da se kopije stave na raspolaganje javnosti na vreme kako bi i javnost mogla da prati svedočenja.

• Korićenje striktnih vremenskih ograničenja moe biti podsticaj za efikasan postupak izvođenja dokaza i pravično je za odbranu, a istovremeno omogućava napredovanje suđenja.

• Pravo na zastupanje sopstvene odbrane bez prisutnosti advokata treba da je uslovljeno zahtevom da je optueni u stanju da ispuni svoju ulogu zastupnika odbrane i da redovno učestvuje na sednicama veća.

• Kada optueni s m zastupa svoju odbranu, dodela zastupnika kao prijatelja suda adekvatan je način na koji se moe osigurati zatita prava optuenog. U pravno i činjenično kompleksnim predmetima, vano je da zastupnici odbrane budu u stanju da vode računa o tehničkim pitanjima koja optueni koji s m zastupa svoju odbranu moda nije u stanju da prati, u cilju osiguranja pravičnog suđenja.

• Svi sudski organi treba da imaju na umu značaj toga da postupak bude smislen za one zajednice koje su najveće rtve zločina.