Saetak

Hapenje i predaja Slobodana Miloevića Međunarodnom krivičnom tribunalu za ratne zločine počinjene na prostoru bive Jugoslavije (ICTY) predstavljali su ključni trenutak u međunarodnoj pravdi. Bio je to događaj za koji su mnogi smatrali da se nikada neće dogoditi. Za sobom je povukao i velike nade i puno kontroverzi na Balkanu i ire. Miloevićeva smrt 11. marta 2006. godine bio je nesretan kraj sudskog procesa veka. Njom su rtve uasnih zločina počinjenih na prostoru bive Jugoslavije lieni sudske presude nakon najopsenijeg postupka koji se vodio posle tamonjih sukoba. Osim toga, iako su četvorogodinji postupak i Miloevićevo ponaanje u sudnici, koje je često bilo sračunato na efekat, već pokrenuli pitanja i zabrinutost u pogledu samog toka sudskog procesa, njegova smrt je izazvala kritike na račun efikasnosti i odrivosti takvih sudskih procesa. Na kritike su mnogi gledali kao na korak nazad u postizanju pravde pred međunarodnim krivičnim sudom.

Iako su Miloevićeva smrt i nepostojanje presude rtve liili konačne presude, time se ne bi smelo umanjiti sve ono to je postignuto u tom postupku. Kao prvi postupak u kojem se pred Međunarodnim krivičnim sudom pojavio jedan bivi predsednik, suđenje Miloeviću označilo je kraj ere u kojoj je funkcija efa drave značila uivanje imuniteta od krivičnog gonjenja. Od tada su licu pravde privedeni i drugi bivi efovi drave, među njima Sadam Husein i Čarls Tejlor. Takođe, iako dug sudskih proces nije okončan donoenjem presude, informacije koje su predstavljene tokom suđenja bitne su same po sebi.

Human Rights Watch (Hjuman rajts voč) je pregledao deo dokaznog materijala koji je izveden u toku suđenja Miloeviću. Verujemo da ti dokazi treba da utiču na način na koji će buduće generacije shvatiti istoriju regiona i kako su se sukobi dogodili: s obzirom da nije uspostavljena nijedna komisija za istinu i pomirenje koja bi sagledala sve događaje u regionu, suđenje Miloeviću je bilo jedno od malobrojnih mesta na kojem su se prikupili dokazi o sukobima. Činjenica da je Miloević tokom unakrsnog ispitivanja imao priliku da ispita dokaze optube povećava njihovu vrednost kao istorijskog zapisa. Dokazi će takođe biti korisni i u toku drugih sudskih postupaka pred ICTY.

Sudski postupak u kojem su od Vlade Srbije traeni materijali koje je ona do tada skrivala otkrio je do tada nepoznate činjenice. Prateći suđenje koje je bilo otvoreno za javnost, upućeni svedoci-saradnici su se sami javljali i po prvi put su i neki drugi, novi materijali ugledali svetlo dana, među njima i video snimak na kome su prikazani pripadnici zloglasnih korpiona kako ubijaju mukarce, odrasle i mlade, iz Srebrenice. Prikazivanje video snimka je proizvelo veliku diskusiju u Srbiji, prisiljavajući građane da se suoče sa zločinima koje su do tada poricali.

Na irem planu, suđenje Miloeviću je bio prvi proces pred ICTY u kojem su izvedeni dokazi u vezi sa sva tri rata: u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini [1] i na Kosovu. Verovatno će to biti i jedino suđenje pred Tribunalom u kojem je detaljno sagledana uloga Beograda u Bosni i u Hrvatskoj. Iako se generalno pretpostavljalo da je Srbija pomagala srpske vojnike u sukobima u Hrvatskoj i u Bosni, veličina podrke i mehanizmi putem kojih je ona pruana nisu bili poznati sve do suđenja Miloeviću. Veći deo učeća Beograda u sukobima je namerno dran u tajnosti.

Suđenje Miloeviću otvorilo je vrata tim dravnim tajnama. Dokazi koji su izvedeni u toku postupka pokazali su kako je rat finansiran iz Beograda i Savezne Republike Jugoslavije; kako su obezbeđivani naoruanje i materijalna pomoć hrvatskim i bosanskim Srbima; te administrativne i kadrovske strukture uspostavljene u nameri da pomau vojsci hrvatskih i vojsci bosanskih Srba. Ukratko, suđenje je pokazalo kako je Beograd omogućio da se rat dogodi. Kao to je jedan bivi visoki slubenik Ujedinjenih nacija (UN) rekao u svome svedočenju, Oni (Srbi) su se gotovo u potpunosti oslanjali na podrku koju su dobijali iz Srbije, od oficirskog kadra, obavetajnih podataka, plata, tekog naoruanja, protivvazdunih aranmana. Da je Beograd odlučio samo da znatnije ograniči tu podrku, mislim da bi opsada Sarajeva bila okončana, a mir bio uspostavljen neto ranije, umesto to su se morali vojnim putem saterati u slabiju poziciju.[2]

Osim to je suđenje Miloeviću pomoglo da se odredi način na koji će buduće generacije ocenjivati ratove na Balkanu hiljadu devetsto devedesetih godina, te ulogu Srbije i SRJ u tim deavanjima, ono nudi i vane lekcije iz procesnog prava za tako vane sudske postupke. Kao prvo suđenje efu drave na osnovu optubi koje se odnose na tri sukoba koja su se desila gotovo u istoj deceniji, ono je predstavljalo do tada neviđeni izazov za ICTY. Utvrđivanje krivice visokog zvaničnika koji se nije nalazio fizički u blizini velikog broja mesta zločina i utvrđivanje lanca komandovanja pod okolnostima u kojima nije postojao zakonski autoritet vrlo je teko i zahteva puno vremena. Veličina predmeta uslovljavala je obim materijala koji su sudu trebali biti predstavljeni.

Kritičari načina na koji je suđenje vođeno fokusirali su se posebno na dva pitanja: na duinu suđenja (posebno na irinu optunice), i na mogućnost koja je data Miloeviću da s m zastupa svoju odbranu. U drugom delu ovog izvetaja razmatrana su ova i druga proceduralna pitanja koja su uticala na sudskih postupak. Vano je da domaći i međunarodni sudovi i tuioci iz sudskog postupka protiv Miloevića izvuku lekcije u pogledu vođenja predmeta ubuduće. Na osnovu naeg istraivanja, Human Rights Watch veruje da, između ostalog, sledeće lekcije vredi uzeti u razmatranje:

• Optube navedene bilo u optunici ili u nalogu za hapenje treba da odraavaju najtee oblike zločina za koje se tvrdi da ih je optueni počinio;

• Kada postoji dovoljna veza među zločinima, Human Rights Watch smatra da vođenje jedinstvenog postupka za seriju zločina koje je počinio optueni koji je bio visoko rangiran u vlasti ima prednost, osim razloga pravosudne ekonomičnosti, i u smislu predstavljanja kompletne slike celokupne uloge osuđenog u činjenju kaznenih dela;

• Da bi krivično gonjenje u kompleksnim i tekim predmetima bilo efikasno, potreban je period pre suđenja kako bi se svi dokazi mogli staviti na uvid odbrani, svi dokazi optube preveli, kao i da bi i optuba i odbrana mogli da se pripreme u potpunosti.Ako se radi o predmetu koji izaziva veliki publicitet i postoji pritisak javnosti da suđenje počne pre nego to je sve spremno za suđenje, sud treba da se odupre takvom pritisku i preduzme korake kako bi javnosti objasnio konačnu prednost i potrebu da suđenje ne počne pre nego to je sve spremno.

• Pravo optuenog da zastupa s m svoju odbranu treba da podrazmeva uslove da je optueni u stanju da ispuni ulogu zastupnika odbrane i da redovno prisustvuje svim sasluanjima.

• Kada optueni zastupa svoju odbranu, imenovanje zastupnika odbrane koji ima ulogu prijatelja suda predstavlja adekvatan način na koji će se osigurati zatita prava optuenog. U pravno i činjenično kompleksnim predmetima vano je da postoje advokati koji su u stanju da se brinu o tehničkim pitanjima koja optueni koji s m zastupa svoju odbranu moda nije u stanju da rei. Cilj ovoga je da se osigura pravično suđenje.

• Strategija tuilatva mora osigurati da u toku suđenja optuenog koji je imao visoko rangiranu poziciju dokaz o kriminalnoj komandnoj strukturi dobije adekvatan fokus i resurse u toku suđenja, pri čemu će se balansirati potreba za izvođenjem dokaza prikupljenih na mestima izvrenja zločina. To će zahtevati teke odluke i precizno pripremljen predmet.

• Suđenja optuenima koji su bili nosioci visokih funkcija vana su zbog dokumentovanja događaja i stvaranja istorijske građe. Efikasno krivično gonjenje u takvom predmetu biće značajan faktor koji će odrediti kvalitet takve građe.

• Sve čeće korićenje pisanog materijala u svrhu dokazivanja predstavljalo je bitnu promenu koja je uvedena u toku suđenja Miloeviću. Kada se koristi izjava data u pisanoj formi umesto direktnog sasluanja, kopije treba da su pravovremeno stavljene na raspolaganje javnosti kako bi javnost bila u mogućnosti da prati izjavu svedoka.

• Određivanje striktnih rokova moe biti stimulans za efikasno izvođenje dokaza i predstavlja pravično postupanje prema odbrani, a istovremeno omogućava napredovanje suđenja.

• Svi sudski organi trebaju da imaju na umu koliko je značajno da postupak pred sudom bude smislen zajednicama koje su najveće rtve počinjenih zločina.